Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Важно Други пишу Историја Историја Најновије Фудбал Фудбал

Цветковић: „Други гол против Бајерна дао је нико други него – Бог“

Звездин фудбалски тим снова није могао да буде створен да на Маракани осамдесетих и деведесетих година нису у управљачким канцеларијама били мајстори свог посла. Неизбрисив траг у Љутице Богдана оставио је и прослављени кошаркаш, по завршетку каријере под обручима показао је да је још вештији као оперативац – Владимир Цветковић је израстао у легендарног генералног секретара клуба у периоду највећих успеха.

– „Стигао сам 1. маја 1983, остао чак до 1. децембра 2001. За осамнаест и по година 18 разних титула, од првенстава, купова, Барија и Токија. На то сам јако поносан, као део тима који је одлично функционисао. У колективном спорту не можеш ништа сам, ако немаш екипу ништа ниси урадио. Играчи су, наравно, основ свега“ – отвара тему функционисања Црвене звезде у златним годинама Владимир Цветковић.

Звезда је била управљачки моћна?

– „Са људима који су чинили Звезду, од директора за спортски сектор и феноменалне управе, била је је јача од многих министарстава! Журнал је имао срећу да крене од највећих успеха Црвене звезде, испратио је блиставе тренутке и као вредна архива су остале стране које је лепо видети и 30 година касније.“

Ухватили сте последњи воз за остварење сна и освајање Европе и света?

– „Морало је све да се уклопи, било је рано, на пример, да постанемо прваци Европе 1988. Звучи чудно, али чињеница је да смо без најбољих у генерацијама тих година, Пиксија Стојковића, освојили европску круну.“

Звучи необјашњиво, али можда и постоји објашњење?

– „Кад то погледају из стручног угла тренери и људи који су играли фудбал, питање је да ли би Звезда била првак Европе да су остали Пикси и Дејан Савићевић заједно. Велики играчи и лидери желе дозу самосталности, да газдују на терену. А, лопта је само једна…“

Да је остао, Пикси би наставио да као искуснији има улогу газде на терену?

– „Обојица су заслуживали да буду газде! Велики играчи…“

Како је Звезда финансијски прошла продајом Пиксија?

– „Сви су добро прошли. И он и клуб. На неки начин, био је моменат да оде. Стицајем околности, али пре свега радом и добрим проценама спортског сектора, искочило је у први план неколико играча битних за велики тим. Белодедић је био поклон са неба, Просинечки је практично био отеран из Динама, на срећу смо успели да купимо Синишу Михајловића на половини сезоне.“

Био је то највећи трансфер у историји југословенског фудбала?

– „Нико није могао ни да претпостави какво злато се купује! Дејо и Панчев су били ту од 1988, уклапао се тим за светско чудо!“

Како сте заокружили Михајловићево обештећење баш на милион евра?

– „Испричаћу вам све… Миха је био доста близу Партизана, по цени од 600-700 хиљада марака. Отишли смо у Нови Сад на састанак велики председник Миша Слијепчевић, Џајић и ја. Изненадио сам их све кад сам рекао челницима Војводине – дајте исписницу и ујутру имате на рачуну милион марака! Шта је била логика? Ушли смо у четвртфинале Купа шампиона, чекао нас је меч са Динамом из Дрездена. Рекао сам после сарадницима – ако платимо толико Синишу и прођемо ми смо га већ исплатили, а ако испаднемо опет смо га исплатили јер неће бити премија за играче!“

Бинић је имао јако битну улогу?

– „Велики тим не може без специфичних индивидуалаца. Колико је Звезда посебна екипа осликава Дарков гол у Минхену. За мене је то био најлепши, најинтересантнији погодак. Лопту је одузео Румун-Србин Белодедић, додао је Хрвату Просинечком, он сјајно дао фор Бинићу Србину, који је трчао и центрирао Македонцу Панчеву. Сјајно!“

Утакмица у Барију била је хамлетовска, знали сте да је то Звездина последња шанса да се упише на листу европских првака и крунише вишедеценијски рад?

– „Има и оваквих и онаквих тумачења, али посебан је подвиг бити првак Европе у време када се држава у којој си рођен распада. Словенија се већ била одвојила, са Хрватима је био рат. Испричаћу и једну анегдоту из Барија. Са секретаром за такмичење финала у Барију, мислим да је био Шкот, разговарали смо и техничким детаљима. Постоји правило да по 35 одсто улазница иде клубовима учесницима, остало домаћину, спонзорима, УЕФА… Нама је припадало по том моделу око 25.000, а тај Шкот ме је питао: „Како мислите да толико људи дође у Бари с обзиром на ситуацију у Југославији?“ Мислио је да ће да пропадну улазнице. Рекао сам му да се не узбуђује, долазиће авионима, колима, аутобусима, бродовима, а неки ће и да пливају преко Јадрана. Погледао ме је сумњичаво, али после се уверио да је било барем 30.000 наших на стадиону. Сналазили су се на разне начине, куповали од Италијана, од ко зна кога…“

Који вам је најупечатљивији моменат из Барија?

– „Кад је Панчев дао тај гол из пенала, кад су играчи потрчали један према другоме, мислио сам да ће глава да ми експлодира, То је крај, не постоји ништа у спорту боље и лепше. Постајеш првак Европе. За један живот доста!“

Да не беше рата, вероватно би било и више таквих тренутака?

– „Рекох, за један живот доста! Ред стар кад се каже, нема ту разговора, зна се од Токија до Буенос Ајреса, од Москве до Глазгова – европски и светски шампион! Најбољи доказ колико смо имали велики тим је да га и данас најреномираније новине стављају у анкетама међу пет најбољих у историји фудбала. И не чуди ме кад се пише о тој Супер лиги Европе да се говори о Звездином учешћу. То је логично, јер је обележила озбиљан период фудбала у Европи. Као Ајакс, Бајерн… Могли смо да освојимо и 1992, иако смо ишли од Сегедина, Пеште до Софије. На крају је једна утакмица недостајала да будемо у новом финалу.“

Рат је разорио јасну визију?

– „Рекао сам и раније, како би постао првак Европе мораш да испуниш пет услова. Прво је да си велики клуб, друго да имаш страшне играче, треће да имаш велике паре, четврто да поседујеш добре релације и немаш сукобе са факторима УЕФА и ФИФА, судијском организацијом, пето је срећа. Без ње ништа. Други гол против Бајерна дао је нико други него – Бог!“

Колики је био приход од улазница за ту утакмицу?

– „Сећам се да смо продали за два сата све, по цени од 100 марака. Имали смо правило, остављали смо улазнице за навијаче из Книна, Македоније и Босне. Неколико хиљада је долазило на дан утакмице, а ми смо били у контакту са њима. То је био закон, без обзира колико је могло да се прода у Београду.“

Да ли је Тапи покушао да купи финале у Барију?

– „Око великих утакмица се увек праве веће фаме него што јесте. Ретко кад се велики мечеви могу да се донесу озбиљнији инцидент на релацији клуб-клуб. Кад су судије у питању то је нешто друго, никада нећемо да заборавио како је Микелоти судио у финалу УЕФА купа против Звезде.“

(извор/фото: zurnal.rs)

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x