Са непуних 20 година стала је раме уз раме са свим легендама Спортског друштва Црвена звезда. На листи „бесмртних“ придружила се именима као што су Вера Јефтимијадес, Снежана Зорић, Зорица Ђурковић, Анђелија Арбутина, Јасна Шекарић, Зорана Аруновић и многе друге…
…она је Звездина садашњост, али и њена светла будућност. Она је Сташа Веић.
Рођена је у Београду двадесетог дана месеца новембра 2000. године. Са свега шест година кренула је путем којим девојчице ређе иду. Уместо луткица и ластиша у руке је узела рукавице, ушла у ринг и кренула да осваја свет. Наш портал, који је пре само неколико дана прославио значајан јубилеј – 10 година постојања, имао је ту част да другу деценију егзистирања на звездашком медијском небу започне интервјуом са девојком која плени и на спортском борилишту, али и ван њега.
Девојчице које желе да се баве спортом углавном маштају о неким уско гледајући „женственијим“ спортовима. Ти си се определила за спорт у којем је директни контакт неизоставан и за који би многи рекли да је груб. Како си се баш определила за кик-бокс?
– „Пре свега бих желала да објасним да кик-бокс није само “мушки” спорт. Земља попут наше Србије има много успешних репрезентативки, освајачица светских првенства и још многобројних међународних такмичења, па могу да кажем да имам ту част да сам једна од њих“, започела је Сташа разговор за наш портал, а затим наставила, „Спорт попут овог је добар за девојчице, девојке и жене, пре свега због здравља, а поред тога и за физички изглед. Када сам почињала да тренирам кик-бокс, искрена да будем нисам ни знала у шта се “упуштам” јер сам имала само 6 година. Отишла сам са тетком и рођеном сестром да пробам, свидело ми је и ево ме данас овде где јесам.“
Да ли су твоји укућани стрепели због твог избора спортског пута?
– „Ово питање је често, али сматрам да треба да се објасни родитељима да је спорт спорт. Када сам почињала нико није веровао да ћу се бавити кик-боксом 13 година. Мислили су да ће ме кратко држати, па као и свако друго дете да ћу променити више спортова. Нисам и драго ми је због тога. Врло је битна подршка породице, захвална сам породици на истој, на мотивацији и на свему што су ми пружили. Истакла бих најбитнији део који је мене сигурно довео до оваквог успеха, а то су они који су испратили свако моје такмичење, било у Србији или изван њених граница. Ево сада могу слободно да кажем да су сви чланови моје породице прошли кроз велики стрес поред мене, трпели моје сузе, повреде којих је било превише и све што иде уз једног професионалног спортисту.“
Чланица си Кик-бокс клуба Црвена звезда Делије. Када и како си постала део црвено-беле породице?
– „Од малих ногу сам научена да је Звезда велика институција и да волим Звезду“, потврђује наша кикбоксерка да је љубав према Звезди ствар кућног васпитања и наставља, „Као мала сам посећивала Маракану, пратила фудбал, што се можда и не очекује од једне девојчице. Рекла бих да се тада пробудила та права и искрена љубав према Звезди и тада сам преломила да постанем члан црвено-беле породице.“
Можеш ли се уопште присетити свих награда освојених у рингу?
– „Дефинитивно да. Могу. Има их пуно, али је свака посебна на свој начин и сваку од награда сам заслужила, јер сам се превише ствари одрекла, имала много повреда (за које можда неко није ни чуо), пролила сузе, крв и зној.
Набројаћу моје најважније и највеће успехе:
Освојено Балканско првенство, Балкански куп, Европско првенство, Евроски куп, Светски куп и као круна мог одрицања и свега је наравно и моја највећа титула и генерално највећа титула у мом спорту, а то је освојено Светско првенство. На том првенству сам проглашена за најбољег борца ринговних дисциплина, поред пар хиљада такмичара. Морам признати да је велика ствар и огромна част мени као појединцу да за своју малу земљу освојим овако нешто велико.“
Шта сматраш својом највећом врлином у рингу, а шта маном?
– „Па свакако сматрам да има доста мана, такође да мора још много да се ради да бих била стално на врху, јер увек постоји неко ко ће те склонити са врха. Врлина, а можда уједно и мана ми је то што се “будим” тек почетком друге рунде и у трећој када су противници већ уморни. Не могу тачно да одредим да ли је то врлина или мана, чувам се током прве рунде, браним се и примам ударце. У 80% случајева и губим ту рунду, али онда се размрдам током друге две и почнем да радим као што знам.“
Претходне 2019. године проглашена си најбољом јуниорком Спортског друштва Црвена звезда. Ове године си понела и звање најбоље спортискиње нашег спортског друштва. Може и се уопште речима описати тај осећај и сазнање да си иако млада већ сада ушла на листу бесмртних и придружила се спортискињама као што су Вера Јефтимијадес, Снежана Зорић, Зорица Ђурковић, Анђелија Арбутина, Јасна Шекарић, Зорана Аруновић и многе друге?
– „Речима се не може описати колико сам срећна. Поносна сам што сам овако рано ушла у историју свог вољеног клуба и што ће моје име стајати поред имена свих наших спортиста са сјајним спортским каријерама. Годинама уназад браним црвено-беле боје и надам се да ћу и у будућности својим спортским успесима усрећити велику Звездину породицу.“
Поред кик-бокса чиме се још у животу бавиш?
– „Поред кик-бокса бавим се и студирањем. Сматрам да је образовање на првом месту и да све може да се постигне уз превелику дозу одрицања и посвећивању само факултету и спорту!“
Где видиш себе за пет, а где за 20 година?
– „За пет година себе видим као светског и европског шампиона у сениорској конкуренцији. Док се за 20 година видим као успешног тренера који ће се максимално трудити да своју љубав према кик-боксу пренесе на нове генерације и наравно као успешну пословну и породичну жену!“
Шта би поручила девојчицама које би желеле да крену твојим стопама?
– „Поручила бих свима пре свега да никада није касно за кик-бокс. Небитно да ли се такмичили или не. Девојчицама којима сам ја узор бих пожелела да буду јако упорне, да се одрекну свега као што сам морала и ја и да воле овај спорт, јер без љубави нема ни воље, а воља мора да буде присутна у сваком моменту да би то што радите било на врхунцу задатка.“
Наш портал је пре само пар дана прославио десетогодишњицу рада. Пратиш ли портал „Моја Црвена звезда“ и имаш ли неки предлог како би могли више да пропагирамо и кик-бокс и друге спортове који су медијски мање заступљени?
– „Пратим Ваш портал, драго ми је што промовишете све спортове, што нисте само преокупирани фудбалом, кошарком, рукометом и тим популарнијим спортовима. Сматрам да је сваки спорт битан на свој начин и да заслужује пажњу као и ови популарнији. Није у питању сада само кик-бокс, већ и карате, џудо и тако ти можда мало мање познати спортови. Немам замерки стварно и захвалила бих Вам се овде на интересовању око мог спорта, мене и мојих резултата.“
За крај констатација око које се многи немају замерки. Понела си награду за најбољу спортискињу СД Црвена звезда, а многи сматрају да би исту награду понела и када би се бирала најлепша спортискиња црвено-беле фамилије. Како се браниш од удварача и да ли је некада неко био толико навалентан да је осетио и сву моћ твојих удараца?
– „Пре свега бих се захвалила свим људима који имају тако лепо мишљење о мени. Наравно, ја сам девојка која пре свега увек жели да буде сређена и којој је то јако битно, без обзира што тренирам овако груб спорт. Људи који ме не познају, а знају да се бавим кик-боксом, прво не поверују, а после умеју и да потцене моје резултате. Прво питање које ми људи постављају је “зашто баш тај спорт?” или “види како си лепа и згодна девојка, немој да те упропасте”. Мој одговор на ове констатације је да сам цео живот у овоме и да је баш овај спорт резултат мог физичког изгледа. Оставила сам за крај ово питање “да ли је неко некада био толико навалентан да је морао да осети моћ мојих удараца”, наравно да није. Могу са поносом да кажем да се никада ни са ким нисам потукла на улици и једини такав физички контакт са људима имам искључиво у рингу и на тренинзима. Сматрам да девојка попут мене нема потребе на улици да показује вештине које је научила на тренингу.“, закључила је најбоља спортискиња Спортског друштва Црвена звезда и уз поздраве свим посетиоцима нашег портала обећала да ће и у будућности давати све од себе за славу црвено-беле боје коју са поносом носи.
За неколико месеци напуниће 20 година, а већ се окитила титулама европског и светског шампиона. Може се похвалити да је проглашена и за најбољу јуниорску и најбољу сениорску спортискињу клуба који неизмерно воли. И поред свега наведеног мотива за даљи рад, напредак и нова признања има на претек. О Сташи Веић тек ће се причати и писати, она просто нокаутира…
– Сташа Веић фото албум:
(фото: Сташа Веић-приватна архива)
