Давне 1911. године основан је фудбалски клуб “Српски мач“. Након несугласица у клубу једна група незадовољних играча се одвојила и основала клуб БСК. Разлог свађе је било гостовање исте групе играча у Загребу и наступ за селекцију Београда упркос противљењу тадашњег предсједника. Већ 1913. долази до новог сукоба а повод је свађа око гостовања БСК-а у Сплиту. Једна група играча се издваја и одбија да путује у Аустро – Угарску и одигра утакмицу са Хајдуком.

Издвојена група људи оснива клуб “СК Велика Србија“. Занимљив је податак да је главни оснивач клуба био легендарни инг. Данило Стојановић – Чика Дача, један од пионира фудбалског спорта у Србији. По његовим каснијим тврдњама, Велика Србија је основана из чисто патриотских разлога. Прво игралиште (стадион) СК Велика Србија је било на старом “Тркалишту“, бившем хиподрому гдје је касније никла зграда Техничког факултета а нови стадион “Авала“ је саграђен 1927. на Топчидеру.

Тај исти клуб је након I свјетског рата промијенио име у “СК Југославија’‘. Постаје шампион  1924. и 1925. У доба између два рата заједно са супарничким БСК-ом Југославија исписује златне странице историје фудбала у Србији. То ривалство два комшијска клуба названо је “вечити дерби“. Остаје записано да је СК Југославија први клуб из Србије који је постао фудбалски првак тадашње државе Краљевине СХС.

За вријеме фашистичке окупације је забрањен али наставља да функционише под другим именом. Дато му је име “СК 1913“ по години оснивања. Те утакмице у окупираном Београду су скупо коштале клуб који је због њих забрањен од стране нових, комунистичких власти. Званичним декретом тадашњег министарства просвете су укинути сви дотадашњи клубови без набрајања поименице а 1945. година постала је званично прва година одигравања фудбалских првенстава. На темељима тог старог, српског, предратног клуба основан је “нови“ клуб. Наша Црвена звезда.

По ријечима Милета Коса, фудбалера Југославије и Звезде а касније чувеног новинара Политике, оснивање Црвене звезде је “био само невјешто прикривен наставак традиције угледних предратних друштава БСК и Југославија којима је у међувремену забрањен рад“. На мјесту тадашњег стадиона капацитета 30.000 гледалаца касније је никла и велелепна Маракана. Великом “реорганизацијом“ спорта као дијела комплетно “реорганизованог“ система Црвена звезда је наслиједила стадион, боје и грб (у основи исти, штит само без звезде у средини).
У Црвену звезду је прешла и већина играча СК Југославија. Самим тим Звезда је наслиједила и навијаче старог београдског клуба и у томе лежи тајна њене огромне популарности, посебно у односу на новоформирани, привилеговани и из Загреба прекомандовани војни клуб који је био препун фудбалера репрезентације НДХ.

Значи, није случајно сва та “београдска мангупарија“ и “реакција“ почела да навија за Црвену звезду. Такође није случајно ни трошни стадион у Љутице Богдана одједном постао симбол градског духа и траг неког предратног шарма и елеганције. Народ је једноставно одбио “реорганизацију“ сопственог мозга и наставио да воли клуб са исте адресе, исте фудбалере, исте боје и грб. Ако живим у својој кући, облачим своју гардеробу, изгледам као ја, понашам се као ја онда то мора да сам ја.

Дакле, наша Звезда по реалним и веома провјерљивим подацима може се пуним правом сматрати наследником предратног клуба СК Велика Србија. Зашто све ово пишем? Због тога што у звездашкој јавности ове чињенице нису довољно познате. Ако разумијемо да у доба комунизма о овоме није могло а ни смјело да се прича онда веома чуди то што сад нико не потеже питање старије историје нашег клуба. Свакако да је пар генерација које су могле да сведоче о поменутом времену отишло али још има живих људи који би могли да појасне неке ствари. Зашто ми Звездаши као да нећемо да пригрлимо оно што јесте наше? Разлог је, дубоко вјерујем, неинформисаност и недостатак иницијативе од стране људи који заиста могу да утичу на ствари.

Погледајмо како људи у другим клубовима не желе да се одрекну своје прошлости па чак не презају од тога да присвоје и дјелове наше. Примјер је ОФК Београд. Мислим да велики број људи уопште нема појма о томе да ОФК званично има 5 титула првака. Како? Тако што су људи одједном почели да баштине предратни, већ поменути БСК. Претеча ОФК Београда је 1945. основани ФК Металац који се поистовећивао по боји (комбинација нијанси плаве ) и донекле по грбу (сличан облик) са предратним БСК-ом. Педесетих година прошлог вијека доносе одлуку да се зову БСК а исту аминује Владимир Дедијер, чувени комунистички функционер. Тај клуб нешто доцније упада у кризу и фузионише се са нижеразредном “Шумадијом“ и мијења име и боје у садашње. Са фузијом су добили и одређен број високих партијских функционера, оперативаца УДБА-е из управе Партизана (наглашавам ово чисто да разбијемо неке стереотипе) који су све то подржали.  Након пада комунизма почињу и званично да баштине БСК и у свој грб као годину оснивања уписују 1911. Ако знамо да је стадион предратног БСК-а био на мјесту садашњег армијског стадиона као и да су многи играчи (Митић, Мркушић, Станковић…) тог клуба касније играли за Звезду онда су заиста неке ствари чудне.

Намеће се питање због чега се ми либимо да прихватимо дио своје историје. Ако они практично без додирних тачака својатају највећи предратни српски клуб зашто се ми правимо паметни? Ако су они БСК како то да ми нисмо Велика Србија/Југославија са њиховим играчима, стадионом, грбом и навијачима? Неко би рекао да имамо пуно право да баштинимо оба предратна београдска великана али то је сад изгледа немогућа мисија. Не бих сад ширио причу образлагањем примјера Динама, Загреба, Цибалије, Олимпије и гомиле знаних и незнаних клубова из окружења који баштине историју других клубова са пуно мање права и додирних тачака него што их ми имамо са СК Велика Србија/Југославија.

Полемика око повезаности Звезде и СК Југославија није ништа ново. Било је таквих размишљања (додуше стидљивих и увијених) и у доба једнопартијског система. У архиви “Темпа“ сам нашао један занимљив текст о томе. Неко тврди да смо наследници а неко не. Чак се и већ поменути и цитирани Миле Кос тада изјашњавао донекле супротно својим каснијим  наводима. Ипак је то било вријеме у ком је било ризично повезати европског гиганта подржаног милионима навијача са клубом “незгодног“ имена Велика Србија. Али, чињенице су чињенице. Сада је већ историјски факат да су сви ветерани тадашње СК Југославије проглашени за почасне чланове ветерана Црвене звезде. У то доба на челу секције ветерана је био легендарни Рајко Митић (иначе некада члан БСК). Додијељене су им и дипломе и
признања. Ти људи су сматрани пуноправним члановима Звездине спортске породице.

Да ли је толика повезаност случајна или не? Да ли ћемо се и због чега олако одрећи 32 године своје историје, читаве једне епохе зачињене са два шампионска пехара? Због чега се онда не одричемо и првих асова клуба,  дресова, грба и стадиона? Постоје ли људи који имају тежину и који могу и хоће да загребу озбиљније по историји? Да ли је то актуелна управа? Да ли је то нека будућа? Да ли су то Делије? Да ли сви ми заједно? Мислим да је ово последње питање уједно и одговор на претходна. У времену тражења свих могућих и немогућих права и слобода, повраћаја имовине, реституција, разних заштита материјалне и интелектуалне својине чини ми се да Црвена звезда необјашњиво стоји по страни. Можда само достојанствено чека да се испуцају куси и репати а онда господски, како јој то по рођењу приличи врати своје. Надајмо се да је тако и помозимо јој сви заједно да то уради што скорије. Бар толико нас је задужила.

Моје лично мишљење и доживљај је да волим клуб који ће идуће године славити 100 година од оснивања. Волио бих да то буде и званично тако. Нека и овај текст буде прилог борби за историју и истину. Надам се да ћемо сви заједно 6. августа 2013. прославити  читав вијек постојања.

45
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
24 Comment threads
21 Thread replies
1 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
31 Comment authors
AvatarAvatarAvatarAvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Avatar
Гост
Alo bre

Cak ni OFK Beograd nije naslednik BSK-a vec je to jedan novi klub. BSK i Jugoslavija su prestali da postoje, niko ih nije nasledio vec su jednostavno ugaseni za sva vremena od strane komunistickog rezima, a pokusaj da se posleratnim KOMUNISTICKIM klubovima pripise njihova istorija je zaista nesto smesno i besmisleno ali i manipulativno.

Avatar
Гост
Alo bre

Mnogo pogresnih informacija je napisano. Srpski mac i BSK nemaju nikakve veze sa SK Velikom Srbijom i SK Jugoslavijom….dalje, Crvena zvezda i Partizan nisu nikakvi nasledici SK Jugoslavije odnosno BSK-a vec uzurpatori zemljista na kome su bili stadioni tih klubova. Crvena zvezda je potpuno novi klub koji nema nikakvo istorijsko pravo na nasledje SK Jugoslavije.

Avatar
Гост
Miodrag

Настављам предходну reч да се „Звезди“ призна минули рад који јој припада. Наравно, не само да ово све може да импонује целокупној спортској и српској културној јавности, већ је то и мала, скромна обавеза, ако према ником, онда према онима који су из тих редова, бунтовно и револуционарно искочили, макако им је живот био и благонаклон и удобан. Поменуо бих великог спортисту и човека Гилера, фудбалера СК „Југославија“. Као Немца из Војводине (фолксдојчер) стрељали су га немачки окупатори јер није хтео у јединице Вермахта. Зар један Милутинац, унук српског митског хероја Путника, није и потребан и довољан разлог да се… Опширније »

Avatar
Гост
biskx

Zasto ako vec toliko znas o svemu tome nepokrenes neku inicijativu da nam pripisu ove 32 godine sk jugoslavije?

Avatar
Гост
Radovan

Ja naprimer to vec radim, i ako sam pojedinac. Budi i ti kreativan. Inac Srpski mac je osnovan kao fudbalska sekcija 1905, postala samostalan FK i tek 1911 se stvorijo BSK a 1912 se raspao Srpski mac….to nekazem tebi nego auoru koji ima moju podrsku….SK VS=SK YU=CZ

Avatar
Гост
Miodrag

Moj otac je bio jedan od fudbalera SK „Jugoslavija“. Imao je i mali doprinos u osvajanju titule prvaka Kraljevine Jugoslavije 1924.g. Drugovao je sa Ženom, Milutincem, Čičom, Senegalcem, Vladetom Đurićem… Sveže su mi sve njegove priče o „Jugoslaviji“ i njenom postojanju. Posle završetka II Svetskog rata ima li su obavezu i potrebu da o svome timu ćute. To je i najb olniji deo svih njegovih priča o tom vremenu. Mislim da je svako obješnjenje za ovo ćutanje suvišno. Zvezda je legalni i legitimni naslednik tradicija „Velike Srbije“ i „Jugoslavije“ – nadimak timova: „Crveni“, boja dresova, izgled i boja grbova, fudbalski… Опширније »

Avatar
Гост
Kinjonez

Niste onda “Velika Srbija“ nego “Srpski mac“ to je valjda prvo ime! facepalm
Za autora poruka da bi mu pozavideo i sam Jovan Deretic na stvaranju “istorije“.

Avatar
Гост

facepalm facepalm facepalm

Avatar
Гост
Dejan

koja je to laz? zvezda i partizan su produkt ustase broza,jedini pravi Srpski klub je OFKBEOGRAD