Навијачи Црвене звезде увек ће са поносом да истичу неколико страних кошаркаша који су успели да помогну црвено-белим да се домогну дуго чеканог трофеја АБА лиге. О Маркусу Вилијамсу, Квинсију Милеру, Чарлсу Џенкинсу, Мајку Цирбесу се већ све зна и њихова прича је добро позната. Овај текст вас враћа у прошлост, тачније у период самог почетка регионалне кошаркашке лиге када је Црвена звезда амбицозно кретала у нови пројекат са тренером Змагом Сагадином у сезону 2002/03.
Имао је тада клуб са Малог Калемегдана врло полетну екипу спремну да нападне сам врх са убитачним тандемом. У питању су наравно Скуни Пен и Обина Екезије. Док се о Скунију Пену и дан данас прича као једном од најбољих Американаца у историји Звезде, снажни Нигеријац Обина је пао у заборав. Незаслужено!
Екезије стиже у Београд после завидног НБА искуства. Провео је три сезоне у најјачој лиги на свету бранећи боје Ванкувера, Вашингтона, Даласа и Лос Анђелес Клиперса. У Звезду долази као играч који треба да буде ударна игла на позицији центра пошто су се црвено-бели на почетку поменуте сезоне после само десет мечева захвалили Тејлору Вашингтону који није испунио очекивања. Екезије је, с друге стране, био изванредан.
Одиграо је 25 мечева и постигао 357 поена, са просеком од 15,6 поена и 7,7 скокова у АБА лиги.
Данас успешан бизнисмен из Лагоса, највећег града у Нигерији, радо прихвата позив „Maxbetsporta“ да се присети сезоне проведене у Београду.
– „Зар је могуће да се мене неко сећа у Београду после више од 17 година? Морам да признам да сам се баш изненадио када ми је стигао позив на интервју. Морао сам да прегледам неке фотографије, да се сетим свега што је било тада, а могу да кажем да би је било баш лепо, много лепше него што сам мислио. Нисмо успели да освојимо титуле, али смо били добар тим, а мени је та сезона доста помогла“ – почиње разговор за портал „Maxbetsport“ некадашња снажна петица црвено-белих.
Истакао је Обина да је имао лепо искуство у Београду иако му није било лако у моменту када је напуштао Сједињене Америчке Државе. Добро познато име одиграло је кључну улогу у његовом доласку на Мали Калемегдан.
– „Био је то тежак период за мене. Завршио сам уговор са Лос Анђелес Клиперсима тако што сам покидао Ахилову тетиву. Мукотрпно сам радио како бих се рехабилитовао и јасно ми је било да ми следи селидба у Европу. Главни циљ ми је био да одем негде где ћу да имам минутажу и добру улогу, да ми тај ангажман буде одскочна даска за повратак у НБА, на крају сам то и успео, али сам пре тога био у дилеми. Када је постало јасно да је клуб из Србије заинтересован за мене чуо сам многе негативне приче о држави, ратовима, комплетном стању. Агент за Европу ми је био Раде Филиповић који је урадио сјајан посао, али сам се ја двоумио све док нисам позвао друга из детињства, Скунија Пена. Ако неки нису знали, Скунија нисам упознао у Звезди, ми се знамо још из средње школе где смо заједно ишли, у околини Бостона. Он ми је објаснио све како изгледа, какав је клуб, какав је тренер и његове речи су ме увериле да обучем дрес Звезде. Одиграо је кључну улогу.“
О Скунију Пени има само речи хвале. Као тандем су доминирали те сезоне на Јадрану и домаћем шампионату. Мало ко је био у стању да их заустави.
– „Један од мојих омиљених саиграча и прави пријатељ. Он је те сезоне био лидер Звезде. Играо је фантастично, сви смо користили његову енергију на паркету. Мислим да нам је фалило искуство. Имали смо талента, чврстину, али смо били баш млад тим. Ако се добро сећам мислим да смо свакога могли да победимо, бољи од нас су само били ФМП и Партизан. Били су доста физички јаки и искусни. Знали су како се побеђује.“
Када су Скуни и Обина доминирали, Звезда је тада играла своју прву сезону у регионалном такмичењу. Окончана је поразом од Задра у полуфиналу, а поред тога памти се и прекид те сезоне због догађаја који нису имали везе са спортом.
– „Остаће ми урезано у памћењу и прекид те сезоне због убиства премијера Србије. Невероватна ситуација. После тога смо морали да идемо на припреме како бисмо поново ушли у форму и сећам се да је Скуни полудео због тога. Није имао више снаге да тренира по цео дан, био је потпуно истрошен јер је имао и највећу минутажу. Био је спреман и да напусти клуб јер на све то и нисмо имали редовне плате. Ипак, успео сам да га убедим да остане јер нам је био вођа. Када се подвуче црта, он је мени помогао да дођем, а ја сам њему помогао да остане.“
Упркос изостанку трофеја Обина се сећа сезоне у дресу Звезде као кључну у својој каријери из неколико разлога.
– „Кад се сетим колико смо тренирали, прође ме језа. Некада и по три тренинга дневно, тренер Змаго је био немилосрдан када су у питању тренинзи. Ипак, то ми је много помогло. После те сезоне сам се осећао најспремније у животу. Пуцао сам од снеге и зато сам успео на кратко да се вратим у НБА, али сам се, нажалост, поново повредио у Атланти. Ипак, у Звезди сам ојачао максимално, добио сам експлозивност, а тренер је све то захтевао од мене. Сећам се да смо радили најосновније кошаркашке ствари као да смо имали 11 година. Није било лако, али се дефинитивно исплатило касније.“
Екезије је професионалну каријеру завршио 2007. године у дресу Динама из Москве. Данас са успехом води фирму у Нигерији.
– „Одлучио сам да се вратим у отаџбну када сам се пензионисао као кошаркаш. Основао сам фирму која се бави организацијом путовања преко интернета, сада улазим и у бизнис са осигурањем, а пласнирам и повратак у кошарку. НБА је одлучила да направи озбиљну лигу у Африци, а мени је идеја да отворим кошаркашку академију која би помогла клинцима да науче основе. Мислим да ће ми за то бити потребна и помоћ из Србије, пре свега тренера. Стручност људи у Србији је заиста на високом нивоу и била би права ствар када бих успео да доведем неке српске тренере у Нигерију.“
За крај Обина је имао поруку за све навијаче у Србији.
– „Мислим да су људи у Србији сјајни, много вас волим и волео бих да се вратим, барем да погледам једну утакмицу Црвене звезде. Видим да сада клуб добро функционише и баш ми је драго због тога!“
(извор: maxbetsport.rs)
