Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Анализе Блогови Важно Најновије Фудбал

Лични став: Да ли вас/нас је срамота?

И у сезони 2019/20 Фудбалски клуб Црвена звезда остаје без трофеја намењеном победнику националног куп такмичења. Просто је невероватно да ће наш клуб ускоро „прославити“ пуну деценију од последњег тријумфа у овом такмичењу. Вероватно се сви још увек добро сећају 16. маја 2012. године када су црвено-бели на стадиону „Младост“ у Крушевцу савладали екипу чачанског Борца резултатом 2:0 и окитили се титулом победника Купа Србије. На клупи црвено-белих тада је седео Роберт Просинечки, а у екипи су наступали Бобан Бајковић, Никола Микић, Душко Тошић, Никола Максимовић, Лука Миливојевић, Дарко Лазовић, Евандро, Борха,… У том моменту као да је време за наш клуб стало.

У међувремену црвено-бели су освојили пет шампионских титула, два пута учествовали у групној фази УЕФА Лиге шампиона, дочекали пролећну нокаут фазу Лиге Европе. Једном речју остварени су неки резултати који су управо те наведене 2012. године били незамисливи, али трофеја у купу „ни од корова“. Међутим, губитак мање вреднованог трофеја, ако је компарација трофеја уопште могућа и не би био толико катастрофално схваћен, јер је шампионски пехар убедљиво сачуван већ трећу годину узастопно, али оно што би требало да коначно упали аларме код свих на стадиону „Рајко Митић“ је чињеница да наша екипа, сада већ у серији, пружа катастрофалне (читај: срамотне) партије у дуелима са екипом Партизана.

Цела прича започела је непосредно пред 158. првенствени вечити дерби. Наша екипа је изборила пласман у групну фазу Лиге шампиона. На крилима сензационалног преокрета на „Ред Бул Арени“ и освојеног бода на „Маракани“ против екипе Наполија, у јавности је данима пред наведени дуел црвено и црно-белих подгревана прича о томе да ће наша екипа не само победити, већ се само лицитирало колико лопти ће завршити у мрежи Партизана. У таквој атмосфери пулени тадашњег тренера Владана Милојевића одиграли су прилично лош сусрет и само захваљујући Ричмонду Боаћију у финишу сусрета успели су да стигну до ремија. И наредни сусрет имао је готово идентичну увертиру, али и разраду на терену. Још једном је вечити ривал имао предност, да би овога пута Милан Павков у финишу донео изједначење. Једина светла тачка вечитих дербија када је наша екипа у питању виђена је 25. априла претходне године када је головима Ел Фарду Бена и Алексе Вукановића наша екипа забележила тријумф мада руку на срце и овај меч није био репрезентативан, али победа у дербију брише све лоше виђено на терену.

Све након тог сусрета, када су у питању вечити дербији, представља тунел у којем се налазимо, а из кога излаз ни не назиремо. Једино се можемо надати да је управо овај полуфинални дуел вечитих ривала који смо имали прилике да гледамо у среду 10. јуна дно које смо дотакли и да једноставно у наредном периоду морамо кренути да се уздижемо. Последња четири одмеравања снага вечитих ривала у буквалном смислу представљају copy-paste претходног. Током тих мечева Црвена звезда је остварила само један реми уз три пораза, а мора се нагласити да наши фудбалери за више од 360 минута игре нису успели да матирају одбрану вечитог ривала. И не само да нису успели да се радују голу, већ се и изгледне прилике могу набројати на прсте само једне руке. Тиме је превазиђен и досадашњи негативни рекорд који је у периоду од 8. маја 2010. до 16. марта 2011. године износио три сусрета црвено и црно-белих у којима се наш клуб није радовао поготку. У питању су били 138. и 139. првенствени дерби, као и полуфинални дуел Купа Србије за сезону 2010/11. Као тренери наше екипе на наведена три сусрета егзистирали су Ратко Достанић, Александар Кристић и Роберт Просинечки, а екипа је доживела три пораза (два пута 0:1 и једном 0:2). Треба подсетити да је Црвена звезда у том периоду била у изузетно тешкој финансијској ситуацији. И тренери и играчи су се смењивали као на траци. Радило се без икаквог плана и програма, а са друге стране медијска хајка је била свакодневна и најбруталнија могућа. Због свега наведеног јасно је да остварено у дуелима са вечитим ривалом представља далеко катастрофалнију ситуацију јер Црвена звезда је данас клуб који осваја трофеје и већ три године узастопно учествује у групним фазама Евро такмичења.

Негативна серија започела је 23. маја 2019. сусретом финала националног купа на нашем највећем стадиону. Црно-бели су поготком Бојана Остојића у 14. минуту сусрета стигли до предности коју наши фудбалери у јаловој игри нису успели да надоместе. Игра без игре настављена је и у 161. вечитом дербију 22. септембра претходне године када је ривал у финишу сусрета головима Сејдубе Суме и Зорана Тошића стигао до победе резултатом 2:0. Тренерски деби у вечитим дербијима Дејан Станковић је имао 1. марта ове године у 162. сусрету црвено и црно-белих, а општи закључак је да је виђен један од најнезанимљивијих дуела па и не чуди конаних 0:0, а парадокс је да су обе екипе „оствареним“ биле задовољне. И на крају долазимо и до овог последњег сусрета о коме су сећања свежа, а који је дефинитивно продубио кризу игре и незадовољство присталица који немају више стрпљења да гледају своје љубимце у издањима које приказују.

Мантра је већ годинама иста. Клуб који нема квалитет да у шампионату побеђује у серијама увек у дуел против наше екипе улази максимално мотивисан и ангажован. Целокупна игра базира се на високом и константном притиску на нашу везну линију што доводи до тога да организатори наше игре немају могућност да организују нападе па се по правили лопта или враћа назад, или покушава дугачким пасовима, популарним „бунарењем“, да се упосле нападачи, а сходно чињеници да противник у последњој линији има високе и физички јаке одбрамбене играче готово сваки такав покушај осуђен је на пропаст, а посебно када се узме у обзир да наши нападачи Боаћи и Павков који важе за офанзивне играче који су добри у скоку већ дужи временски период налазе се у незадовољавајућој форми. У таквој игри противник чека своју шансу и кикс дефанзивне линије и уколико до тога дође, а често долази, егзекуција је неминовна.

Интересантно је погледати за кога су се наши тренери Милојевић и Станковић одлучивали када је везни ред у питању током претходна четири „спорна“ вечита дербија. Смењивали су се Бранко Јовичић, Марко Марин, Мирко Иванић, Милош Вулић, Вељко Николић и Његош Петровић, али је само једно име увек било на терену. Иако не желимо ни у ком случају да дотичног момка окривимо за лоше резултате целокупне екипе, у очи упада податак да је „незаменљиви“ члан везног реда био Душан Јованчић. Момак који је лета 2018. године стигао на лепшу страну Топчидерског брда током првих годину дана у црвено-белој опреми био је један од најстандарднијих играча. Пружао је допадљиве партије па и не чуди податак да иако ускоро постаје тридесетогодишњак за његове услуге су били заинтересовани бројни европски клубови. Међутим, у још увек актуелној сезони Јованчић није ни бледа сенка оног играча из претходне сезоне па самим тим чудна је одлука тренера да га константно гура у мечевима који значе много више од самог фудбала. Још једном морамо поновити да није Јованчић главни кривац за све доживљено, јер и саиграчи ништа нису учинили не би ли га растеретили оптерећења које је трпео током свих наведених мечева, али његово име упада у очи када се погледају састави у којима је наша екипа наступала. Занимљиво је да и наши тренери нису успели да сагледају ову чињеницу и пронађу решење како би организација игре наше екипе била колико толико лакша и једноставнија. А било је видљиво током последњих петнаестак минута првог полувремена последњег дербија да Црвена звезда када „удахне мало кисеоника у плућа“ и када лопту спусти на земљу одмах противник има прилично проблема.

Једноставно, актуелна сезона је у резултатском смислу за наш клуб завршена и поред чињенице да су остали још да се одиграју сусрети против ТСЦ-а и и новосадског Пролетера. Управо дуел против Новосађана на Маракани биће прилика да се прослави 31. шампионска титула у историји клуба, али у овом моменту и та прослава проћиће са „горким укусом у устима“. Сви у клубу морају се већ сада окренути новој сезони која почиње и пре него што многи мисле. Зато тренер Стнковић и сви остали у спортском сектору клуба морају заједнички добро да се замисле и изнађу решења за све проблеме јер нова, велика искушења ускоро стижу.

За крај, морам узети себи за право и директно се обратити тренеру Станковићу:

Деки,
извини што ти се обраћам на пер ту, али поред чињенице да сам нешто старији од тебе и данас се добро сећам тренутка када си као голобради момак истрчао први пут на траву Маракане, јасно ми је да си ти права личност за Звездину клупу, јер ако неко зна да мотивише момке и докаже им шта значи ношење тог црвено-белог дреса – то си ти. Због тога учини све што можеш и знаш да тако у будуће и буде јер два једина озбиљна сусрета која си као тренер предводио од момента када си сео на ту ужарену клупу и нису прошла баш најбоље. Пуну подржку си имао, имаш и имаћеш. Озбиљна искушења тек долазе и ако икада помислиш да је пред тобом немогућа мисија, ипак размисли да ли је рушење ореола живе играчке легенде клуба достојно седења на клупи.

2 3 votes
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
15 Comments
најновијим
најстаријим највише гласова
Inline Feedbacks
View all comments
Avatar

aj da budemo posteni do koske i da kazemo da mi osim borjana nemamo ni poluigrača za evropu..i dva deteta koji samo obecavaju gavrić i radulovic.ostalo tvrdim da ne mogu ni trecu nemacku ligu da igraju

Avatar

Ma mene je sramota …nekih drugih stvari …nikada me nece biti sramota Zvezde jer Zvezda nije nicije vlasnistvo bila je i bice i posle ovih igraca i ove uprave…Sto se tice igre nikada mi nece biti jasno da Borijan ima vise pasova od nasih veznig igraca…kako da postignes pogodak kada svaku loptu sa centra vratis Borijanu….to traje vec godinam…i pitam se dali to i jedan trener vidi …to je tugaaa sramota …o kvalitetu igraca je glupo i pricati …. sem par igraca sve ostalo je nivo amatera ….mnogo stvari nije na nivou Zvezde ali to je za mnogo dublju pricu….sve… Опширније »

Avatar

“ Zvezda nije nicije vlasnistvo bila je i bice i posle ovih igraca i ove uprave…“
Bila je i biće,ali sada je „vlasništvo“ jednog čoveka i njegove stranke…

Avatar

O čemu ti……
operi noge, smrde na daleko..
crno beli smradu

Avatar

Скресати им примања.Па наш човјек,обичан радник треба 2о и кусур год да ради да би зарадио њихова примања на годишњем нивоу.Ако не буду појачања на вријеме стигла можда се с Декијем растанемо већ у септембру.Не желим то,али прегорјеће у жељи ,а не може се преко ноћи направити јака екипа.Управа је главни криввац што нисмо јачи од оне екипе љета 2о17

Avatar

samo da pitam gde je SANOGO?! o njemu vise niko ne govori. povredio se na treningu, i ne moze da igra 6 meseci ni sekund. gde su i ko placa trenutno kanjasa, zandera, la paru. kada se tome doda besmisleni tomane, onda zaista izgleda da bi neko trebalo krivicno da odgovara. ja bih zeleo da partizan ima ovakav tim sledece godine. mogu samo da pomislim koliko seire sto se ovako raspadamo i sto ovako izgledamo…

Avatar

Zašto bi nas navijače bilo sramota samo bojkot na derbijima i uopšte može da ih dozove pameti…..da više ne namestaju sa partizanija…..

Avatar

Sta vise govoriti o necemu sto je vecini jasno. Da li se vama cini kao i meni da smo mi samo na papiru klub, a u stvari smo stranacka kasa? Vise niko ne obraca paznju sto Terza lupa gluposti. Niko ne pita gde su zaradjene parice. Mislite li zaista da je ovoliko igraca sumnjivog kvaliteta slučajno dovedeno? To su krucijalne teme, a ne ko je igrao u sredini terena na zadnjih 10 derbija. Ovi kad odu nas klub ce se ugasiti usled stotina miliona duga… Ogadili su mi stadion bas 🏀.

Avatar

Jadan tekst od „ja sam zvezdas ali.“ . U derbiju na marakani smo bili sasvim dobri a partizan ocajan a mediji su napravili sliku kako je bio ocajan derbi a ne partizan. Vi „zvezdasi“ pravite samo lose zvezdi gledajuci slike povrsno a sudije nikad da spomenete

Avatar

mnogo ti je los stav. ovde su svi zvezdasi, i nema „zvezdasa“. ja recimo celu noc posle utakmice oka nisam sklopio. siguran sam da ne pravim lose zvezdi, a za obrnuto nisam siguran jer mi svaki poraz pada mnogo tesko, a od franjevaca toliko tesko da ne mogu ni da objasnim. ovo za marakanu ti je cudno jer smo igrali 0-0. u nase vreme nereseno sa grobarima je bio uvek los rezultat a na marakani katastrofa. na marakani oni od 1978-1996 nisu dobili nijednom. u poslednjih 10 godina su nam se napili krvi kao nikada u istoriji. zvezda je od… Опширније »

15
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x