Ватерполо клуб Црвена звезда је у Ивану Басари добила квалитет који може бити додатни адут тренера Игора Милановића. После четири и по године боравка у Мађарској, решио је да се врати кући, у родни Београд да буде стално са породицом, супругом Саром и кћерком 22-месечном Андреом.
– „Посебно сам кћерки недостајао. Док сам играо у Мађарској одлазио сам у клуб у недељу увече и она би ујутру била нервозна што ме нема. Тако и сада када смо заједно, чим ме нема пет минута ухвати је паника. Лепо смо сви заједно, уживамо. То је права цена повратка кући“ – каже Басара.
Код комшија је играо у четири клуба. Почео је у Печују, наставио у Сегеду и Сомбатељу и завршио у Сентешу. Потврдио је репутацију квалитетног играча, доброг шутера.
– „Статистика ме заиста не интересује, не пратим, али знам да сам прве године до финиша био први стрелац. На крају нисам играо неколико утакмица и био сам трећи. И касније сам био увек у врху.“
Неко би од тога правио капитал али је Басара потпуно реалан:
– „Голови су резултати игре у клубовима у којима сам играо. Биле су то средине где сам имао слободу да одлучујем, да нешто значим. Нису то били они врхунски мађарски клубови…“
Занимљив је начин доласка у Звезду. Није било неког наговештаја:
– „Нико није знао да сам раскинуо уговор са Сентешем. Пре тога сам схватио да не могу више нон-стоп, горе-доле, Београд – Сентеш. Поштено сам то рекао мојима у клубу. Раскинули со уговор на моју штету, али нема везе.“
Како нико из незнања није реаговао на Басарину „слободу“ реаговао је стари клупски друг и пријатељ, центар Звезде Милош Вукићевић.
– „Рекао је у Звезди да сам слободан. Контактирао ме Милојевић и све се договорили. После су чули други, било је касно, а и Београд ми се није напуштао.“
(извор/фото: zurnal.rs)
