Навијачи Црвене звезде памтиће га по прецизном и естетски лепом шуту, по мирном карактеру ван терена и по важним утакмицама које је углавном играо одлично. Годину и по дана провео је Били Берон у Црвеној звезди, било је то његово прво евролигашко искуство, и то успешно.
До прекида сезоне у елитном такмичењу момак рођен у Пенсилванији просечно је бележио 11,6 поена, уз 40,3% шута за три поена, а одличне партије препоручиле су га за даљи наставак евролигашке каријере – потписао је уговор са Зенитом из Санкт Петербурга.
У разговору за „Спорт клуб“ 29-годишњи Берон осврће се на свој период у црвено-белом дресу, говори о Пиониру, Србима, свлачионици…
Које су ти најдраже успомене из периода у Црвеној звезди?
– „За почетак, титула у АБА лиги – била је то дуга година и на крају се све свело на једну утакмицу у којој је владала најлуђа атмосфера у мојој каријери. Осим тог дуела, падају ми на памет утакмице са Партизаном и она прошлогодишња са Галатасарајем. Пионир је дефинитивно моја омиљена дворана.“
Да, пробај да нам опишеш осећај када постигнеш важну тројку, а Пионир “полуди“.
– „Када се осећаш добро и публика је на твојој страни, у Пиониру осећаш као да ће сваки шут проћи кроз обруч. Енергија у дворани је толико невероватна, шутнеш и аутоматски мислиш да улази.“
Провео си годину и по дана у Звезди, да ли је за то време било неких интересантних догодовштина у свлачионици?
– „Заправо немам превише смешних прича, свлачионица у Звезди увек је била прилично озбиљно место у поређењу са другим екипама у којима сам био. Све су то били добри момци који су од реда схватали када је пред нама важна утакмица.“
Знам да сте твоја породица и ти уживали у Београду, али да ли вам је било нешто необично у вези са српским менталитетом?
– „Срби су прилично “агресивни“ људи, веома директни. Имају тенденцију да троше много енергије и то сам одмах приметио, али то није лоша ствар. Само сте врло емотивни.“
Много се и даље говори о тим корацима у мечу са Партизаном када је Звезда узела титулу – како сада гледаш на то?
– „Ти кораци и мени су се чинили чудним као што су изгледали, толико сам се узбудио да завршим сезону, па сам заборавио да дриблам, ха-ха. Свакако бисмо добили пету утакмицу, тако да мислим да то није много променило.“
За америчког играча, шта је кључно у прилагођавању на европски начин игре и стил живота?
– „Пре свега, кључ за адаптацију јесте да знаш своју улогу, да си свестан онога што најбоље радиш како би помогао тиму. Затим да разумеш културу у којој си, да пронађеш неколико добрих ресторана, да знаш где су продавница и како да поручиш храну… Такве ситнице које ти олакшавају свакодневни живот.“
По твом мишљењу, које су особине доброг тренера?
– „Добар тренер је онај који у репертоару има добре акције, који није превише емотиван и који разуме играче, па зна на које међу њима може да виче, а на које не може. И требало би да тренер не разговара с играчима само о кошарци, већ да можете о свему да попричате.“
На које питање си се уморио да одговараш?
– „На ово што си ме и ти сада питао. „Јеси ли направио кораке?“, то ме готово свакодневно питају.“
То је неизбежна тема… А шта те новинари никада нису питали, а волео би да јесу?
– „О мом сину и мојој породици, о томе како је њима с`ове стране океана.“
Зенит је наредно поглавље у твојој каријери – зашто си одабрао Русију и шта тамо очекујеш?
– „Екипа ми се чини добром, уз то су ми дали финансијски бољи и сигурнији уговор. На крају крајева, човек мора да уради оно што је најбоље за породицу. Волим Црвену звезду, али и свестан сам нећу играти заувек.“
(извор: sportklub.rs)
