Мачва без промила шанси у Шапцу. Звезда наставља да „гази“ све пред собом.

МАЧВА – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:3 (0:1)

На трећем овосезонском мечу, Црвена звезда је забележила и трећу победу. Без већих проблема и без озбиљнијих осцилација у игри, наш тим је савладао екипу Мачве на гостовању у Шапцу резултатом 3:0. Поготке за наш тим постигли су Крстовић, Николић и Вулић.

Само што се завршила провала облака над стадионом у Шапцу званично је започело и прво гостовање нашег тима ове сезоне. По веома спарном времену, наши изабраници имали су тежак задатак да сломе отпор екипе коју не памтимо баш по добром, гледајући скорију историју наших мечева у купу.

Није Дејан Станковић хтео много да комбинује на првом овосезонском гостовању, па је, уз пар корекција, извео играче за које мисли да су у тренутно најбољој форми. То се свакако односи на офанзивни квартет који чине Николић, Иванић, Спиридоновић и Катаи (с тим што је овај пут Николић био истуренији у односу на Иванића). Потрагу за формом центарфора наш стратег наставио је увођењем младог Крстовића у први тим, док је одбрана зацементирана вероватно и најбољим играчима којима располажемо на тим позицијама – Родићем, Гобељићем, Панковим и Дегенеком.

Утакмица је почела веома отворено и веома храбро од стране домаћина. Решили су да од првог минута нападну, али њихови опасни напади нису имали баш такве завршне пасове. Већ након седмог, осмог минута Црвена звезда преузима иницијативу и почиње да плете мрежу око противничког гола. А испоставиће се – слика коју смо гледали током целог меча.

Прву праву, можемо рећи и огромну шансу видели смо у 13. минуту, после корнера за наш тим. У гужви испред голмана Перића најбоље се снашао Крстовић, два пута покушао из непосредне близине и оба пута је био изблокиран. Између та два покушаја опробао се и Саного, са истим исходом. На послетку, лопта је отишла поред гола.

У тим тренуцима најзапаженији у нашој офанзиви још једном су били Спиридоновић и Катаи. Звезда је била сада та која је диктирала темпо и опасно нападала, али без праве завршнице. А колико је Катаи опасан показао је у 21. минуту, када је у свом стилу са крила кренуо ка средини, идеално се наместио на шут, али није то био тежак посао за Перића.

Оно што није успео из два наврата у 13. минуту, успео је у 25.-ом. Катаи је упутио лопту по земљи у шеснаестерац гостију, а Крстовић се на чисту физичку доминантност ослобађа Ристивојевића и рутински, са пенала пласира лопту у небрањени угао непомичног Перића за 0:1. Ситуација око положаја тела нашег центарфора није била кристално јасна, домаћи су тврдили да је за корак био у офсајд позицији. Ипак, судија показује на центар, а није било краја срећи и задовољству младог центарфора из Црне Горе.

Само три минута касније видели смо нову мајсторију Александра Катаиа. Из слободног ударца, искоса са леве стране, на око 25 метара од гола, жестоко је затресао пречку домаћина. На одбијену лопту налетео је и Дегенек, који ипак није успео да исконтролише ударац.

Можемо и морамо бити задовољни са оним што је наш тим приказао за пола сата игре у Шапцу: један гол, једна велика прилика и два врло опасна ударца ван казненог простора, од којих је један погодио оквир гола. Лагано смо већ у том периоду игре могли да решимо меч.

Још једном смо запретили у 35. минуту, када се лавовски борио Спиридоновић са три домаћа дефанзивца. На крају је за делић секунде голман покупио лопту испред нашег хитрог „Спидија“.

У 40. минуту најискуснији играч Мачве избегао је сигуран црвени картон. Зашто – нека то питање остане Петру Пиперу. У наизглед безазленом нападу нашег тима, Пејовић је покосио Вељка Николића, па му је на крају копачка завршила на грудима нашег младог играча. За овај стравичан старт добио је само жути картон, а треба истаћи и да је исти играч за длаку избегао добијање јавне опомене након старта с леђа над Крстовићем у првој половини полувремена. Срећом, након указане помоћи све је било у реду са нашим Вељком.

Два минута касније, још једном је сјајно шутирао Катаи са дистанце. И овај пут је „савладао“ Перића, али је и сада лопта окрзнула пречку и завршила у гол ауту. По други пут је офанзивац из Србобрана погодио оквир гола у првом полувремену.

Тај покушај је уједно било и последње узбуђење у првих 45 минута. Више него заслужена предност нашег тима, која је могла бити и дупло већа. На тако нешто указивале су још две погођене пречке, једна велика и једна половична прилика. Уводна офанзива Шапчана, мање-више је било и све што им је наш тим дозволио у првом полувремену. Након тога, на терену се питао само један тим.

Помало неприметног Спиридоновића у наставку је заменио Бен, док је уместо Санога ушао Његош Петровић, па је на почетку полувремена Звезда имала три играча до 21 године у саставу.

Звезда је наставила да игра онако како је играла у првом полувремену, с тим што је сада имала мало више простора у последњој трећини терена због нешто офанзивније тактике Мачве. Били смо тек за нијансу опаснији у првих 15 минута наставка, али дефинитивно је шкрипало са центаршутевима. Готово да ниједан није био користан, па слободно можемо рећи и на целом мечу.

Треба рећи и да је Крстовићу поништен погодак у 60. минуту. Николић је центрирао на другу стативу ка Бену, који је високу лопту вратио на главу Крстовића. По процени арбитара, Бен је лопту закачио након што је она напустила игру, али и то је било веома тешко за процену јер је лопта била у ваздуху.

Мачва је, може се рећи, први пут запретила тек у 64. минуту. Зукановић је лепо прошао ка средини, упослио Дабића чији шут са 17 метара након одбитка долази до Борјана који је на послетку спречио и корнер за домаћина. Није то било толико опасно, али је вредан помена био први озбиљнији напад домаћина.

Није прошао ни минут од те акције Мачве, а на семафору је стајало 0:2. Центрирао је Родић са леве стране, лопта је олако избачена на неких 30 метара до Вељка Николића. Није размишљао наш „вундеркинд“, распалио је по лопти која је закачила Божића, добила додатни фелш и на послетку завршила у мрежи немоћног Перића. Трећа утакмица и трећи сјајан погодак Вељка Николића ван 16 метара.

Нову кардиналну грешку судија Пипер направио је у 68. минуту. Бен је примирио лопту у шеснаестерцу домаћих и кренуо да излази ван истог како би организовао нов напад свог тима. Том приликом га је свом тежином веома несмотрено нагазио Дукић и врло лако га могао повредити. Класичан једанаестерац. Ако је било дилеме око нашег водећег поготка и поништеног гола Крстовићу, онда свакако не би требало да је било дилеме код недодељеног црвеног картона Пејовићу и несвирања једанаестерца. Обе грешке су и више него евидентне.

Звезда је жарко желела да постигне и трећи погодак. Маестралну лопту од стране Иванића добија Катаи на левој страни, наместио се на шут, гађао, али је лопта прохујала поред десне стативе већ савладаног чувара мреже. У тим моментима, управо је Александра заменио млади Жељко Гаврић.

Већина напада Црвене звезде у другом полувремену ишла је преко десног бока. Често су фудбалери у плавим дресовима улазили у шеснаестерац, па и у петерац домаћих, али завршни пасови и центаршутеви нису проналазили саиграче. Све су то били опасни напади, из добрих акција, али без адекватног финиша. Примера ради, само што је ушао, Милош Вулић је имао две добре позиције – и за шут, и за центаршут, али у размаку од два минута није имао среће ни са једним.

Неопрезно играње руком (добио и жути картон) Његоша Петровића у 87. минуту могло је да уведе меч у неизвесну завршницу. Слободан ударац из идеалне позиције извео је Адамовић, али је то учинио веома лоше. То је уједно била и најбоља прилика домаћих на мечу, што је довољно рекло о односу снага на терену.

Већ у два меча, Милош Вулић је искористио апсолутно сваки добијени минут на терену. У последњем минуту сусрета извео је праву мајсторију. Са седамнаест метара, мало искоса са леве стране упутио је технички савршен ударац. Популарна „кифла“ скинула је сву паучину са места где се спајају пречка и статива, а из првог реда голман Перић је могао само да се диви фантастичном поготку за коначних 0:3. Не чуди што се тимови Серије А интересују за нашег везног играча.

На почетку сезоне, Звезди је апсолутно небитно на чијем терену игра. Победе су забележене рутински, да „рутинскије“ не може. Мачва је вечерас била само неми посматрач, док су играчи Црвене звезде мирно и сталожено кројили, и на крају искројили игру која је била довољна за постизање три поготка и лако победу. Када противник игра дефанзивно, када покуша и „катанцем“ да заустави наше нападе, тада на сцену ступају сјајни Звездини шутери. Овај пут су то били Вулић и Николић који су евроголовима ставили тачку на овај сусрет. Ако би се противник отворио – тада тек не би било проблема за наше брзоноге играче, попут Спиридоновића, Иванића, Гаврића и осталих. На крају – три од три. Црвено-бели нису могли боље да отворе сезону, а од срца им желимо да на исти начин отворе сезону у квалификацијама за Лигу Шампиона.

Шабац – Стадион Мачве. Судија: Петар Пипер. Помоћници: Павле Пипер и Срђан Минић. Жути картони: Пејовић (Мачва), Петровић (Ц. Звезда) Црвени картони: – Стрелци: 0:1 Крстовић (25. минут), 0:2 Николић (65. минут), 0:3 Вулић (90. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић, Дегенек, Панков, Родић, Саного (од 46. Петровић), Николић, Иванић (од 75. Вулић), Спиридоновић (од 46. Бен), Катаи (од 73. Гаврић), Крстовић. Тренер: Дејан Станковић.

Мачва: Перић – Пејовић, Мијаиловић, Ристивојевић, Кнежевић (од 66. Дукић), Ивић, Божић, Дабић, Адамовић, Марковић, Зукановић (од 75. Милинковић). Тренер: Драган Аничић.