Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Важно Други пишу Звездаши широм света Кошарка Најновије

Томић: „Звезда ми је остала у срцу“

Милан Томић је у Црвеној звезди провео нешто више од годину дана и за то време освојио три трофеја. Од одласка после лошег старта претходне сезоне није говорио о свом боравку у шампиону АБА лиге и Србије.

– „Када узмем нешто да радим, онда то радим као професионалац. Нисам хтео да причам када сам отишао, крајем октобра, јер сам знао да је испред Звезде дуг пут у Евролиги и АБА лиги, да је чека много утакмца. Желео сам да ништа не кажем, како бих помогао клубу. Нисам желео да се тада прича о томе зашто сам отишао, већ сам размишљао да на најбољи начин помогнем тиму да настави да ради нормално и да има времена да нађе свој пут да успе током сезоне“, рекао је Томић у интервјуу за „Nova.rs“.

Томић је дошао после сезоне у којој је изгубљена титула у АБА лиги и правио се нови тим.

– „Прва (моја) сезона је долазила после оне у којој је Звезда изгубила финале АБА лге од Будућности и тако остала без Евролиге. Био је то изазов за мене. Кад сам причао са Небојшом (Човићем), знао сам да неће бити лако, јер, као што сам рекао, улазимо после тешке године у којој није било успеха, а морали смо да вратимо Звезду у Евролигу, односно први циљ је био да се освоји АБА лига. Зато смо напаравили нови тим, са десет нових играча, од којих су Симанић, Човић и Ненадић враћени из ФМП, сви странци су били нови. Буквално нова екипа. За сваког тренера је тешко да одмах направи резултат и успех, јер је потребно време да се уиграју играчи, да се направи хемиија. Види се кроз историју да је мало тренера успело у првој сезону, у било ком клубу. Када смо потписали уговоре с тим играчима, желели смо да направимо хемију, прво сам гледао да ли су добри момци, с карактером, а после сам имао све информације, како играју… Направљен је добар тим, добра хемија“, рекао је Томић.

Замерка је била што је тим препун странац.

– „Кад смо правили тим, увек сам сарађивао са Небојшом Човићем, с ким и данас имам добре односе и ниједну замерку. Кога год играча сам хтео, он је рекао да је мој избор и да потпишемо уговор са њим. Ако погледамо све стране, потписао је Фаје кога нико у Србији није знао. Није био скуп, а кад сам сазнао да је слободан, видео сам га на “четворци”. Стратоса Перпероглуа сам врло добро познавао из Олимпијакоса. Да га нисам позвао у том тренутку, можда би престао да игра кошарку. Да не улазимо у финансијски део јер је и он био један од играча испод (финансијског) радара. Регланд је имао европско искуство, а тражио сам искусног плејмејкера, са искуством играња у Европи. Цирбес је стигао на центру, Оџо је већ био под уговором, пре него што сам дошао. Погледао сам га и он је био пун погодак с Небојшине стране.“

Први је стигао Били Берон, којег у Србији нико није познавао, а у међувремену је посто један од најомиљенијих странаца који су играли у Црвеној звезди.

– „Играо је у Турској у Башакшехиру и нико га није знао. Појавиле су се тада приче да ли је он ‘тај’ или није, јер увек кад потпише неки играч, постоји и друга страна која каже ‘ја сам имао бољег на том месту’. Берон је био миљеник публике, одиграо је перфектно. Као и за Стратоса, за кога су сви говорили да је бивши играч, а ја мислим да ту сезону могу да поредим са оном у ПАО са Жељком Обрадовићем. Играо је 15-16 минута по мечу, а постизао 17-18 поена. Давао је када је битно, на битним утакмицама, против Партизана, Будућности, Цедевите. Одиграо је перфектно. Погледајте, имали смо два напада за Стратоса на ‘лоу посту’, Нико није могао да га чува. Покушавали су да мењају одбране на њему, а он је све то (лако) решавао. Игра за тим, перфектан дечко. Њега не чујеш, не видиш, ни на терену, ни у свлачионици, али толико је ефикасан. Ма, милина је имати га. Направљен је тим са више странаца који су покривали буџет звезде за ту сезону. Нисам имао ништа против ни са мање странаца, али кад смо могли да купимо, у договору са Небојшом смо потписали уговоре са том шесторицом.“

Објаснио је Милан Томић и зашто је у екипи задржао Филипа Човића.

– „Кад сам гледао да узмем једног нашег плејмејкера који би био “бек ап” Регладну, нисам могао да нађем бољег играча од Филипа. Он је био моје решење, моја одлука, најбоље решење у земљи, док остали, из иностранства, нису хтели да дођу. Филип је једно перфектно дете, културно, велики радник… Показао је колико вреди. Погледајте све те утакмице, извукао је полуфиналну и финалну серију. Чак није почињао ни кад се Регланд повредио. Неко би га пустио то, али ја сам хтео да има завршну улогу, да се не мењају хемија и улоге у екипи, зато сам почињао са Риверсом на “јединици” против Партизана у полуфиналу. Ишло је, па није ишло, онда је Давидовац био стартер… Знате како је све завршено.“

Дотакао се Томић и недавно трагично преминулог Мајкла Оџа, који је имао велики утицај на резултате те сезоне.

– „Његов одлазак је велика трагедија. Био је предвина особа, карактер, велики радник, човек, људина с великим срцем. Увек је био насмејан, позитиван. Све је прихватао. Са сиаграчима је имао одличан однос, права особа за атмосферу у тиму. Колико је био одговоран и искрен, може да посведочи један детаљ. Када смо постављали акцију за њега, дошао је и рекао ми: ‘Коуч, ја сам на факултету играо само горе-доле и скакао, да ли сматрате да ја могу ово?’. Показао је да може.“

Један од играча који је изненадио кошаркашку јавност је Мохамед Фаје.

– „Када доводите играча који није освојио титулу, он ће да уради све, да поједе сваког противника, затим агнажујете другог ко је освајамо, да има каректер… После финала стижем до паркинга са супругом и децом, да идемо с мојим агентом Марком Јелићем на вечеру. Фаје отвара прозор од кола. Чујем: ‘Коуч, хвала ти што сам освојио нешто у каријери’. Када видиш тако неке ситуације, људске, емотивне, погоди те. Дошло је и мени да заплачем…“

Следећа сезона није добро почела иако су улагања била велика.

– „Кад смо правили екипу, у договору с Небојшом, хтели смо задржимо костур од сезоне пре и да доведемо одређена појачања, да би били бољи у Евролиги. Дошао је Гист, одличан играч. Имао је просек од 21 поена у прве три утакмице. Узели смо и Лоренца Брауна. Хтео сам играча који је имао европско искуство, као Регланд али није га било на тржишту. Знао сам да ће му бити потребно да се привикне на европску кошарку, на другачији рад, атмосферу у халама, Београд, нови континент. Дерик Браун је био ризик у који сам се упустио. Није играо годину дана, одличан играч. Имао је проблем с коленом, који се није видео на тестовима. Признајем, он је моја грешка, јер смо ушли у превелику авантуру с њим. Није ми требало… Знам да је било полемика колико имамо странаца, али и годину пре је било ‘много’ странаца, па смо са преко 100 разлике победили у финалу Будућност која је имала већи буџет од нас.“

На крају је Томић послао поруку навијачима Црвене звезде.

– „Звезда ми је остала у срцу. Остале су ми само позитивне слике… Моја порука навијачима Звезде и свима којима је до ње стало, од управе, па надаље, да подрже Сашу Обрадовића, играче, посебно када се изгуби утакмица, јер је тада најбитније, да сви буду један уз другога. Лако је подржати када се побеђује, али важно када се изгуби, да се превазиђе та утакмица, да буду сви буду заједно“, завршио је Томић.

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x