Драган Капичић рођен је 7. августа 1948. године у Београду. За црвено-беле је наступао од 1965. до 1977. године. Са 6147 постигнутих поена је најбољи стрелац у историји клуба. Био је део екипа које су освојиле две шампионске титуле (1969. и 1972.), три национална купа (1971, 1973. и 1975.) и Купа победника купова 1974. године.
За први тим је дебитовао 1965. године. Само две године касније, у сезони 1967/68 био је други стрелац екипе која је полако добијала шампионске обрисе. Тим Милана Бјегојевића следеће сезоне осваја првенство са скором од 19 победа и 3 пораза и тако након 14 дугих година враћа титулу на Мали Калемегдан. Капичић је поново био други стрелац екипе (иза Владимира Цветковића) са просеком од 16,3 поена по утакмици.
Уследила је сезона 1969/70 у којој је Црвена звезда по први пут заиграла у европским куповима. У Купу Европских Шампиона остварен је пласман међу осам најбољих екипа. У шампионату СФРЈ црвено-бели су заузели друго место а Капичић је са просеком од 18,5 поена поново био други стрелац своје екипе.
Звезда је 1972. године победом у мајсторици за првака државе против Југопластике у Љубљани (75:70) освојила нову титулу а Капичић је овог пута био најефикаснији играч у тиму. Одличан је био и у Купу купова где је просечно убацивао 20 поена по мечу и помогао Звезди да стигне до првог од три финала која је играла у том такмичењу. У финалу је Симентал из Милана славио резутатом 74:70.
У сезони 1972/73 Звезда осваја Куп добивши у финалу Партизан са 71:65 уз 28 постигнутих поена Капичића који је те сезоне је био најбољи стрелац екипе у свим такмичењима у којима је играо. Као шампиони Југославије кошаркаши Црвене звезде су учествовали и у Купу Европских Шампиона где су пласманом у полуфинале остварили најбољи резултат клуба у најјачем европском кошаркашком такмичењу. У походу на полуфинале Капичић се истакао са убачених 24 поена Реалу, Милану је убацио 34 а против Макабија је стао на цифри 41 што је и данас највећи број поена једног играча Звезде на утакмици КЕШ/ЕЛ. У полуфиналу је по Звезду био кобан ЦСКА из Москве који је славио у оба меча (90:98. 83:100).
Капичић наставља са одличним играма и у сезони 1973/74. У походу на трофеј у Купу победника купова убацио је 27 поена у реваншу полуфинала против Естудијантеса (104:85) у Београду, а у финалу против Збројовке из Брна (86:75) био је најефикаснији у тиму са 23 поена и тако помогао Звезди да освоји први и до сада једини трофеј у европским клупским такмичењима. Са просеком од 20,5 поена био је други стрелац Звезде у Купу купова (иза Дуција Симоновића), али је у читавој сезони уписао 838 поена и још једном био најефикаснији играч екипе са Малог Калемегдана.
Последњи трофеј са Звездом освојио је у Купу Југославије 1975. године победом над Југопластиком из Сплита резултатом 81:79. У финалу је убацио 15 поена. Екипа Немање Ђурића је те сезоне стигла до још једног финала Купа купова али је Спартак Лењинград био успешнији за пола коша (63:62). Капичић је био најефикаснији играч екипе у такмичењу са просеком од 21,7 поена. У шампионату Југославије бележио је 26,8 поена у просеку.
Сезону 1975/76 је пропустио због војске (као и Мока Славнић) а у тим се враћају за сезону 1976/77. Капичић је у својој последњој сезони у клубу био други стрелац екипе иза Славнића са просеком од 18,8 поена по мечу.
Након одласка из Звезде играо је за немачки Сатурн из Келна у коме је и завршио каријеру 1981. године.
У дресу репрезентације Југославије одиграо је 169 утакмица у периоду од 1967. до 1975. године. Освојио је златне медаље на СП 1970. у Љубљани и на ЕП 1975. у Београду. Има и пет златних медаља са Балканијада 1968, 1969, 1970, 1972. и 1973. године, сребра са ЕП 1969 и 1971. као и СП 1974. Наступао је и на ОИ у Минхену 1972. године.
Деведесетих година прошлог века уз некадашњег саиграча Драгишу Вучинића долази на чело Црвене звезде и заједно дају велики допринос у склапању екипе која је предвођена Владиславом Лалетом Лучићем након 21. године (последњу титулу црвено – бели су освојили 1972.) освојила две узастопне титуле првака државе.
Од 2007. до 2011. године Драган Капичић је обављао дужност председника Кошаркашког савеза Србије и са те позиције учествовао у повратку наше кошарке у европски и светски врх 2009. године када је, након 7 година без медаље, наша репрезентација освојила сребро на ЕП у Пољској.
Након текстова о Небојши Поповићу, Александру Гецу, Срђану Калемберу, Дуцију Симоновићу, Владимиру Цветковићу, Моки Славнићу као и генерацијама које су освојиле првих 10 титула након оснивања нашег клуба (1945 -55), данашњим текстом о Драгану Капичићу закључујемо наш серијал текстова “Они су стварали КК Црвена звезда“ у којем смо се трудили да представимо најзначајније личности које су стварале славну историју нашег клуба током прве 3 деценије његовог постојања. Екипа портала “Моја Црвена звезда“ ће наставити да се бави историјом нашег кошаркашког клуба па ћете у кошаркашким сећањима која следе имати прилике да читате и о неким спортистима који можда нису провели много година у клубу, о спортистима који можда нису остварили резултатске успехе као горе поменуте легенде али су ипак оставили траг и дали године своје каријере Црвеној звезди. Бићете у прилици да читате о утакмицама чији исходи су усмерили правац у којем је клуб ишао. Бићете у прилици да читате о великим победама али и о горким поразима. Јер историја је таква, она нас најчешће води кривудавим путевима на којима је разлика између победе и пораза веома мала али последице могу бити велике.