– „Кажу да сам строг, а где можеш нешто да направиш без реда и дисциплине. Зашто Црвена звезда, па моја амбиција, енергија, жеља да будем најбољи, тамо где је најтеже, у свом селу.“
Овако прича Саша Обрадовић, тренер црвено-белих за „Спорт клуб“ са припрема на Копаонику. Недеља је заслужено слободан дан, има мало више луфта, па се дотичемо разних тема, од сумирања рада на планини, који је у завршној фази, појачања, преко утицаја „рекла – казала“ до ривалитета са вечитим ривалом.
– „Са годинама сам научио да се не фокусирам на оно на чега не могу да утичем. Тако нема ко ми није рекао, пре озваничења сарадње, шта ћу у Звезди, све са примерима… Као да ја не знам где сам дошао и као да је на неком другом месту мањи притисак. После деценији и по тренерског стажа, стварно је вишак да ми то причају, добронамерно или на онај други начин. А шта ћемо са скромним клубовима нереалних амбиција. Их, шта све нисам прошао.“
Иако ће после следећих речи остати пун кош неверних Тома, Обрадовић наставља:
– „Дошао сам да са задовољством водим свој клуб, где сам играчки зачет, отишао у бели свет, одрекавши се извесних финансијских средстава. То није жртва, већ мој избор. Играчи, стручни штаб, овде смо да правимо резултат за клуб и, своје каријере. Професионално и предано.“
Обрадовићев дан на Копу започиње рано, око пет ујутру („тада најбоље размишљам о свему од претходног дана“). Вежбање у теретани, па и коуч мора добро да „изгледа“. Састанци са сарадницима, два двочасовна тренинга, оброци, анализе, гледање снимака… И, сад, чик да каже да је незадовољан…
– „Одлично урађен базични посао за сада јер смо овде до петка, 28. августа. Само да овако остане. Ово би требало да буде гаранција за форму, да траје бар извесно време у предстојећој сезони. Јер, доста фактора утиче на константност форме када се игра све већи број утакмица. Тренутно сам задовољан, имам неки пресек стања, а што би ми тренери рекли – здрав колектив. Нећу да спомињем повреде, није их било, само да тако остане.“
После дуже паузе, изазване пандемијом, већине првотимаца, много нових (играчких и тренерских) лица, припрема у „полуизолацији“, шта је било најтеже у досадашњем периоду?
– „Не бих оцењивао, тешко или лако. Имам одговорне сараднике, отворене за сарадњу. Ми смо професионалци, сасвим довољно амбициозни, јер другачији и не могу у Звезду. А тим је мотивисан, то се види у свакој рутини, пре и после тренинга, остају дуже у дворани. Уши су им „отворене“, а раде и више од захтева стручног штаба. Зато је лако са људима истих амбиција.“
Кренула је прича, прво тимски напредак, па и о појединцима, безопасне педагошке тежине.
– „Генерално сам задовољан избором странаца (Хол, Волден, Лојд, Рит). Ноко је ок, придружиће нам се у Београду, после мањих здравствених проблема, успеће све да надокнади. Страна појачања имају амбицију, одређено искуство, атлетске способности и разумевање игре. Мислим да ће добро одговорити на велика очекивања. Евидентна је велика подршка искусних домаћих играча, Лазића и Симоновић, који су део некадашњих резултата. Имају карактер, харизму, дају подршкупрограму. Ма, нико од старијих играча, а било је за очекивати, није прозборио ни ’пола’ речи, рецимо тешке припреме… То је за тренера велика ствар. Симоновић и Лазић су важни за овај програм, помоћ су тренеру у креирању атмосфере, као и што уче младе да схвате своје улоге.“
Овде није био крај блиц анализи.
– „Постојале су отворене сумње да ли је Кузмић довољно добар да буде део Звезде, после саобраћајке, повреде, опоравка, учинка у протеклој сезони. Позитивно га оцењујем, радио је цело лето, то се примећује. У овом тренутку, не знам да ли ће да понови сезону када је био код колеге Радоњића, али, после свега што је прошао, бољи је. Слично важи и за Јагодић-Куриџу, а колико и како ћу да га користим, отом, потом, сада сам задовољан.“
Како је кренуо, Обрадовић је морао и коју и младим снагама…
– „Још пролазе процес „одрастања“. Много им фали у игри, техничко-тактичком делу… Ту смо да им помогнемо, али морају да су свесни да је сваки минут награда у Звездином дресу.“
Да ли ће бити још појачања?
– „Биће, не само код нас, него и код осталих ривала. Тешко је планирати, када играш много утакмица, да сви остану здрави, невезано од проблема са ковидом-19. Не смем ни да замислим да неко буде позитиван, па пауза и, такав играч креће од нуле. У дугој сезони, мораш да имаш довољан број играча да све то изнесу, а понекад је играчко освежење неопходно као реакција на неки други начин“, дипломатски ће Обрадовић.
О амбицијама и да не причамо?
– „Највеће, нема шта да се дода, ни одузме, пре свега, у регионалној и домаћој лиги. А Евролига, и ту имамо велика и, реална очекивања. Ако су средње рангирани ривали потписали играче, који су били на Звездиној листи жеља, а нисмо имали финансијске могућности, требало би „прикочити“. Ако би само то одређивало статус, односно место на табели, не би били негде… Ипак, то није једини фактор. Наше „карте“ су заједништво, клупска организација и подршка навијача.“
Како ово последње када ће се највероватније играти у празним дворанама?
– „Знам, није исто 20.000 људи у „Арени“ и нула, али… Биће то велики проблем, али морамо даље. Знам одлично како сама атмосфера мења критеријум суђења, понашање ривала, то су увек знали гости Звезде. Само да се изостанак публике не осети на резултатима.“
А вечити дерби, па без публике?
– „Одувек се зна – свака евролигашка утакмица је важна, али је најважнија она против Партизана. Са тим сам растао и сазревао“, каже некадашњи репрезентативни плејмејкер, који је био најбољи део црвено-белих 1994. у финалном слављу против црно-белих.
Ни систем такмичења у сезони 2020/21 није познат баш због опасности од ширења вируса корона?
– „Не знамо за чега се спремамо, иако Евролига тврди да нема шансе да се одложи календар почетком октобра. Како играти, по моделу НБА, како стићи да завршиш сезону… Много питања, која стварају стрес, па у једном моменту, престанеш да се бавиш тиме, радиш од данас до сутра.“
Саша Обрадовић се не бави ни препуцавањима, причама иза (и испред) леђа…
– „То сам искључио из живота, немам времена, ни утицаја. Мој фокус су вођење тима и што више победа, а да не губим своје ја и не подлежем притиску. Чух од Боже Маљковића, који је освојио толико кошаркашких трофеја, да је у Србији, теже одговарати на прес конференцији него водити утакмице. Ја сам спреман, ваше колеге могу све да питају, нећу се наљутити.“
(извор/фото: sportklub.rs)
