Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiАнализеВажноЕвропска такмичењаНајновијеФудбал

Ретроспектива: Пут до Европе (поново) води преко Омоније

Квалификације за Лигу шампиона

Јучерашњим жребом у Ниону, Црвена звезда је најзад добила следећег противника на путу на европској јесени. Надали смо се најбољем и извукли старог знанца – Омонију.

Мечеви који ће уследити никако неће бити први пут да се ови тимови нађу као противници на фудбалском терену. Црвена звезда је већ имала прилике да покаже своје умеће против клуба са Кипра, и то у оквиру квалификација за Лигу Шампиона 2001. и квалификација за Лигу Европе 2012. године.

Како су изгледале претходне утакмице? Шта можемо да очекујемо ове године?
Читајте у наставку.

2001: Предност домаћег терена

У јулу 2001. године, гостовали смо Кипранима у оквиру првог дуела. У питању је било друго коло квалификација, а први меч се играо у гостима, на стадиону у Никозији.

Меч је завршен нерешеним резултатом – за Црвену звезду је погодак постигао Пјановић у 30. минуту меча. Водили смо до 70. минута када је домаћин изједначио, али смо се за реванш припремали са предношћу гола у гостима.

Присетимо се и састава. Црвено-беле је у том тренутку тренирао Славољуб Муслин, а састав су чинили Ранђеловић на голу, затим Марковић, Матијашевић, Гвозденовић, Илић, Аћимовић, Пјановић, Вукомановић, Спалевић, Леринц и Видић, док су на клупи били Пешић, Јелић, Бошковић, Ђукић, Ђенић, Мирковић и Коцић.

Овај меч није се одликовао великим бројем прилика – само по један шут у оквир гола са обе стране.

Августа исте године играо се реванш. Звезда је однела победу на домаћем терену, савладавши Омонију са 2:1. Стрелци су били Леринц у 53. и Аћимовић у 79. минуту утакмице.

Играли смо у нешто измењеном саставу. Бранио је Дишљенковић, а на терену су му правили друштво Марковић, Матијашевић, Гвозденовић, Аћимовић, Бошковић, Пјановић, Вукомановић, Лалатовић, Спалевић и Леринц. Резерве су били Ранђеловић, Глоговац, Илић, Јелић, Коцић, Ђукић и Видић.

Ову утакмицу обе су екипе играле нешто жустрије, борећи се за пролаз, па се било неколико жутих картона за обе екипе. Не бисмо могли рећи да је Звезда пружила блиставу партију – више је фактор среће утицао да остваримо два поготка. Отпор Омоније задао је муке нашима, али је ипак након истека 90 и неког минута Маракана певала од радости.
Црвена звезда се овом победом пласирала у наредну рунду такмичења, где ју је дочекао Бајер из Леверкузена.

2012: Пенали за памћење

Нема Звездаша који се не сећа ових пенала због којих смо сви били на ивици, што столица што живаца.

Двомеч за памћење почео је нерешеним резултатом код куће. Звезда је била домаћин на крцатој Маракани почетком августа 2012. године и први меч завршен је резултатом 0:0. Били смо у благој предности јер нисмо примили гол као домаћини, али смо знали да идемо у реванш у гостима и да неће бити лако.

Звезда - Омонија, 2012.

Црвено-бели су код куће наступили у следећем саставу, предвођени легендом, Робертом Просинечким. На голу је био Бајковић, а поред њега су били Мијаиловић, Димитријевић, Лазовић, Евандро, Максимовић, Јовановић, Милуновић, Касалица, Младеновић, и Вешовић који је пред крај меча искључен са терена због црвеног картона. На клупи су били голман Весић, затим Ненадић, Крнета, Каду, Микић, Миливојевић и Асамоа.

Било је на овом мечу доста шутева, што у оквир гола, што ван њега, али ниједна екипа није успела да постигне погодак.

Уследио је други меч, након десетак дана, на стадиону у Никозији, где Црвена звезда није уживала подршку пуне Маракане. Ипак, навијачи који су пратили тим ипак су им дали крила, бар током извођења пенала, будући да је Звезда са 6:5 прошла даље.

Састав је био сличан оном са првог меча. Бранио је Бајковић, а са њим су на терену били још и Мијаиловић, Димитријевић, Лазовић, Евандро, Максимовић, Микић, Јовановић, Касалица, Миливојевић и Младеновић. Клупу су грејали Весић, Ненадић, Крнета, Милуновић, Мирић, Стојковић и Асамоа.

Црвена звезда је у овом сусрету имала 11 шутева према голу, као и пет прилика из корнера, али ниједну није успела да крунише голом.

Међутим, тренутак када је Бобан Бајковић руком закачио последњи шут упућен са беле тачке, и када се лопта потом одбила о пречку и отишла далеко од Звездиног гола, остаће многима урезан у сећање као велика победа после велике неизвесности.

Трећа срећа?

Екипа Дејана Станковића спрема се за још један окршај са екипом са Кипра за две недеље. О победнику ће се одлучивати у гостима.

Што због ове чињенице, што због тренутне ситуације са пандемијом, црвено-бели играчи и навијачи биће ускраћени за спектакл на Маракани. Надамо се да ово неће представљати сувише велику препреку нашем тиму да дође до победе у Никозији и обезбеди Црвеној звезди још један плеј-оф и европску јесен.

Пре 19 година певало се „Хеј Пјано, скочи, дај гол главом!“ Данас имамо нови тим и новог тренера, играчку легенду, који тек треба да освоји наше поверење као шеф стручног штаба.

Коме ћемо сада певати?
Какве су Звездине шансе против добро познатог противника?
Да ли можемо да очекујемо квалитетан фудбал и пресинг?

Поделите своје мишљење у коментарима испод вести.

Повезане вести

Leave a Comment