Oцена рада спортског директора, Митра Мркеле

Петог јуна ове године управни одбор једногласно је прихватио предлог да Митар Мркела буде на челу спортског сектора под истим условима као и пре три године. Том одлуком ће спортски директор ФК „Црвена звезда“ остати непромењен, бар до 05.06.2023.

Претходне три године су сасвим довољан временски период да би могла реалнија оцена његовог рада да се донесе на основу виђених резултата. Ти резултати не могу да се огледају само на основу три освојене титуле и одличним резултатима у Европи који су можда чак и више резултат рада стручног штаба и тренера Владана Милојевића са играчима, него резултата рада менаџмента екипе. Ми ћемо покушати да, што је могуће реалније и у најкраћим цртама, оценимо његов рад за време првог трогодишњег мандата.

У првој сезони 2017/18. у којој је био на челу клуба као спортски директор, ФК Црвена звезда је довела 17 играча и продала седморицу. Клуб је пролазио кроз турбулентни период изгубљене титуле и купа у финишу сезоне и било је потребно много промена, јер је поред спортског директора клуб променио и тренера, а самим тим и филозофију игре. Већина доведених играча је дала значајан допринос резултатима клуба у наредном периоду, а сваки играч који је напустио клуб је отишао уз пристојно обештећење. Може се рећи да је та сезона била изузетно успешна, и да су захваљујуши њој и стигли резултати у виду титуле и одличних мечева у Лиги Европе.

У другој сезони 2018/19. када су апетити навијача и управе порасли, спортски директор је довео 21 играча и продао деветорицу. Превелики играчки кадар где тренер Милојевић није могао да свима да довољно простора за игру и где је цео тим пролећни део првенства одиграо испод просека, па на послетку и изгубио финале купа на свом стадиону уз очајну игру. Већ тада се видело да има проблема у тиму, углавном због пренатрпаног играчког кадра, где се јавља велика нервоза и, у медијима често спомињане, варнице које су углавном успешно замаскиране, па је све остало у свлачионици. Може се рећи да је врхунац ове сезоне био на крају квалификација за Лигу Шампиона. Комплет карата за Лигу Шампиона се продао за неколико сати, а еуфорија навијача се вратила из времена када је Црвена звезда била европски и светски првак. Објективно гледајући, већ у овој другој сезони, иако су спортски резултати били изузетни, пренатрпан ростер је био јасан показатељ да се ради погрешно. Финансије клуба су оптерећене великим бројем непотребних јаких плата, обештећењем за доведене играче, бонусима, па се тако ни ефекат играња Лиге шампиона није видео у мери у којој би морао да се види јер је клуб своје велике дугове „одржао“ на сличном нивоу.

Трећа сезона 2019/20. је у многоме слична другој. Доведено је 11 играча а отишло је 7. Већ од раније пренатрпан ростер је доживео нову димензију пренатрпаности. Може се рећи да су доведени играчи  плаћени много више него што су вредели у том тренутку, а самим играчима су дате превелике плате, Није се водило ни рачуна о броју странаца, којих је било дупло више у односу на број странаца који је могао да игра, а продати играчи су отишли за мањи новац од вредности играча на тржишту. Филип Стојковић и Вујадин Савић који су тада вредели на трансфермаркт-у по 3 милиона (често се и сам Звездан Терзић позивао на цифре са поменутог сајта, када би му то одговарало) европских новчаница су малтене поклоњени Рапиду из Беча и Апоелу. То су само два примера из мора тадашњих недовољно квалитетних продаја. Црвена звезда је једини клуб у Европи којој су игре у Лиги шампиона смањиле вредност играча на тржишту.

Рад скаутинг службе Црвене звезде је тајновит као да је у питању Мосад. Примера ради, директор омладинске школе, Драган Младеновић, у медијима је прозвао Огњена Коромана да последњих шест година прима плату у Звезди и да та плата није мала. Претпоставићемо да ни сам Огњен Короман није знао да је скаут клуба, већ да само прима плату. Мистерија је до дан данас колико је скаута, или „скаута“ у клубу и колики су расходи на годишњем нивоу за ову службу. Чим нешто није транспарентно подложно је сумњи у регуларност. Посебно то важи за клуб који је у великом минусу, и коме чак ни више од 150 милиона евра који су ушли у клуб у последњих неколико година није било довољно да стане на зелену грану и буде без дугова. Чињеница је да је Олимпијакос у последње две године довео више квалитетних играча из наше лиге од самог нашег клуба, а и то довољно говори о квалитету рада саме скаутинг службе.

Дакле, реални резултати рада Митра Мркеле нису онако добри како их он и менаџмент клуба представљају. Продају се млади играчи на прву понуду, без да се дочека њихов пун развој, а самим тим и цена на тржишту. Доводе се преплаћени странци у годинама који не доносе квалитет игре у први тим и не могу се даље продати. Уговори се са њима углавном раскидају споразумно (читај – на штету клуба) и то се прославља као успех. Политика довођења играча није усклађена са потребама клуба. Да то није случај не би већ две године имали само два бека у тиму. Родића левог и Гајића десног (Гобељић је играч средине терена који је стицајем околности већину своје каријере у Звезди на месту бека), док за неке друге позиције имамо играча за три тима. Лошим трансферима је направљена материјална штета која се мери милионима евра и за коју нико никад неће одговарати. Потпуно је свеједно да ли је у питању намерна или ненамерна грешка. Ниједан спортски директор фудбалског клуба није имун на грешке, наравно, али када је погрешних одлука много више од добрих потеза са правом се може расправљати о квалитету рада. Једногласна одлука да му се да нови трогодишњи уговор је и више него спорна узимајући у обзир да управни одбор треба и мора да ради у интересу клуба. Чудно је да ниједан члан управног одбора није био ни уздржан приликом гласања о новом мандату. А имало је основа за уздржаност и глас против. Каква је сврха управног одбора ако све одлуке доноси једногласно? Да узима месечне апанаже?

За крај, једно помало и филозофско питање, које се не дотиче искључиво оцене квалитета његовог рада – да ли би изглед првог тима био другачији да уопште немамо спортског директора и скаутинг службу? Колико је квалитетних појачања доведено искључиво плодовима рада спортског сектора, а колико њих су дошли на директну препоруку тренера, или као бивши играчи? Колики је трошак за клуб позиција спортског директора и његове службе сигурно може да се прецизно израчуна у периоду од 05.06.2017. до данас, али рачунајући плату, доприносе, бонусе, дневнице, амортизацију… сигурно није мали. Бахато пословање и трошење је и довело Звезду у велике дугове, а сличних примера, нажалост, има много. Изгледа да ништа није научено из прошлости.

Будућност припада онима који се најдаље и најдуже сећају прошлости – Фридрих Ниче.