Moja Crvena Zvezda
Блогови Саша

Истина о “Шајберовој афери“

Пуно пута сам чуо и прочитао гробарске варијације на тему Шајберовог кола. Стално их ту нешто сврби и истичу неку неправду над њима учињену. Дуго сам мислио да су то наглабања клинаца који немају појма о чему се ради. Нисам томе придавао нарочиту пажњу све до расправе са једним од њих и то пуно старијим (четрдесетпетогодишњаком).

Послије још једног у низу наших “дуела“ које сам добио јаким аргументима, он сатјеран у ћошак каже “а афера Шајбер, шта је тада било“ – исијева очима као човјек који је на правди Бога оштећен. Помислим у себи да сам га толико избезумио па је почео сам да ми долази на зицер. Рачунам да се као старији сјећа тог догађаја бар колико и ја. А онда умало да се срушим шокиран његовом следећом констатацијом. Каже он, смртно озбиљан, да су њима тада украдене двије титуле и дате Звезди. И још каже да би са “отетим“ титулама и овом коју је већ присвојио они постали најтрофејнији клуб у Србији!!! Бум!!! Прилазим му полако, гледам га у очи и видим да човјек стварно вјерује у оно што прича. Значи, тежак случај. Пада ми на памет пословица да сто пута поновљена лаж постаје истина. Толико су огрезли у фалсификовању историје да сами себе лажу и још почињу да вјерују у то. Чак ми се чини да се утркују у томе ко ће да измисли што већу лудост. Стварно су превршили! Е па неће моћи. Не могу дозволити да им то прође. Обазриво, као са тешким болесником настављам разговор. Причам му и показујем следеће…

Дакле, “афера Шајбер“ се одиграла на самом крају првенства 1985/86. Звезда и Партизан су били изједначени по броју бодова. Чак је и гол разлика била скоро идентична али су комшије биле у предности за један гол. У последњем колу Звезди је требала побједа већа за тај један гол. Њима је долазио у госте Жељезничар а Звезда је гостовала Сарајеву. Била је још отворена борба за УЕФА куп и за опстанак у лиги. Пуно тога је било повезано и многи су имали свој интерес у том колу. Данима се водила полемика око тога ко ће бити првак. Причале су се разне приче о намијештању. Новинари су опсиједали како фудбалере, тако и судије. Веома интересантну изјаву дао је Гоце Попев, главни судија меча Сарајево – Црвена звезда. На опаску новинара “Темпа“ да ће првак бити онај тим који сутра касније почне утакмицу он је одговорио да ће утакмица у Сарајеву почети и завршити тачно у минут. Тако је и било. Није дозволио да један навијач преда букет цвијећа голману Љуковчану коме је то била опроштајна утакмица. Међутим, сасвим друга прича је била у Београду. Тамо утакмица у старту касни јер судија Бериша Шинаси пуних шест минута растјерује фото репортере са терена. Прави се спектакл од одласка Живковића и Варге у иностранство. Дијеле се букети, сијевају блицеви, захваљују им се знани и незнани…. Циркус је почео.


Црвена звезда резултатом 4:0 побјеђује Сарајево које је коло раније (иако актуелни првак) изборило опстанак. Била је то уједно и опроштајна утакмица Милка Ђуровског који је нешто касније залутао на погрешну страну брда. Дао је три гола на тој утакмици. Комшије такође завршавају своју утакмицу идентичним резултатом. Почиње њихово незапамћено славље, велича се достигнуће, цинизам достиже врхунац неконтролисаним изјавама њихових званичника о “срушеном миту велике Звезде“. Признаћете да је то било типично за мале клубове,  плитко и не баш визионарски. Личило је на ону изјаву Лоле Смиљанића кад су након пуних 11 година тријумфовали резултатом 2:4 на Маракани. Поменута лола рече тада егзалтирана тим историјским успјехом (јер за њих то свакако јесте) да “никада више неће изгубити од Звезде“. Већ тог прољећа је изгубио три пута од Звезде и у првенству и два пута у купу за само мјесец дана. Него, да се вратим причи о афери Шајбер.

Резултати осталих утакмица били су такође крајње сумњиви. Загребачки Динамо је у Новом Саду славио резултатом 1:7 против Војводине јурећи мјесто у Европи. Међутим, омели су их Ријека и Челик који су одиграли 1:1. Ријеци таман за куп УЕФА а Челику за опстанак. Хајдук је отишао у исто такмичење побједом над Динамом из Винковаца, 5:3. Резултат висок јер се Давор Чоп из Динама борио за титулу првог стрелца лиге. За исто признање се борио и Милош Бурсаћ, тада члан Сутјеске која је против Будућности одиграла 5:5 и на тај начин осигурала опстанак за оба тима. Велико “изненађење“ се догодило и у Мостару гдје је ОФК Београд побједом резултатом 2:3 над Вележом остао у лиги.

Пукла је велика брука. Свима је било јасно о чему се ту ради и да је комплетно коло режирано. Главни режисер је био чувени Велибор Џаровски, фудбалски и естрадни менаџер. Он је јавно признање о томе више пута поновио на разним телевизијама код нас и у региону хвалећи се тиме да у истражном затвору није никога “откуцао“. Фудбалски савез на челу са Славком Шајбером доноси одлуку да се поништи последње коло сезоне 1985/86. Одузимањем по 6 бодова у наредној сезони кажњени су сви поменути клубови. Донијета је и одлука да се лажирано коло одигра поново и то свих девет утакмица.
Тада почиње опште гробарско лудило. Најављују да неће играти поновљено коло јер су “поштено“ како то и иначе раде (и не стиде се) накантали Жељу са Баљићем, Шабанаџовићем, Р. Михајловићем, Шкором и осталима. Годину дана раније Жељо је у скоро истом саставу играо полу финале купа УЕФА и испао голом у последњем минуту против мађарског Видеотона који је претходно у осмини финала Партизану (са сличним саставом) затрпао мрежу, 5:0 у Секешфехервару. Неки играчи Жељезничара нису прихватили улогу па се десило да Радмило Михајловић из ината постигне регуларан гол који је ревносни Бериша Шинаси поништио. Михајловић на полувремену баца дрес али ништа не помаже, што се мора, мора се. Мехмед Баждаревић, капитен и најбољи играч Жељезничара је одбио да путује у Београд правдајући се да жели да се пред војску одмори у Дубровнику а на дан утакмице бива виђен у Сарајеву. Неки од актера фудбалске фарсе су о томе отворено причали у серијалу “Фудбал, ногомет и још по нешто“ http://www.youtube.com/watch?v=WOS4C-hLMzQ&feature=related и открили истину коју су сви знали. Вријеђајући интелигенцију цијеле државе и гнијевни што се неко коначно дрзнуо да им стане на пут, људи из управе Партизана на челу са генералом Здравком Лончаром праве невиђен притисак на ФСЈ. Ускомешали су се генерали, укључили се и поједини политичари, падале су уцјене и пријетње. Генерал Лончар изјављује да се “не могу вући такви потези и узнемиравати јавност у вријеме Конгреса партије“. Притисак је био огроман али савез на челу са Шајбером је остао доследан. Тада је услиједио притисак на клубове да се  одигра поновљено коло. Раме уз раме са Партизаном до пред крај је био загребачки Динамо. Тек након пријетње да ће онај клуб који не одигра утакмицу бити избачен уз лиге, коло је одиграно. Наравно “поштени“ клуб није изашао на терен. Утакмица је регистрована резултатом 3:0 а они нису били избачени из лиге. Поштујући одлуку савеза Звезда је играла у Сарајеву. Упркос поразу, незаинтересована за резултат и титулу Црвена звезда постаје првак.

Услиједили су малициозни напади у штампи. Повлашћени и до тада недодирљиви миљеник власти ненавикнут на отпор те врсте губи и оно мало спортске културе и самопоштовања. Не треба гајити илузију да је Звезда остала имуна на неправилности у том колу али Партизан је задњи клуб на кугли земаљској који има право да било коме дијели пацке из морала. Па шта је требало да уради Црвена звезда? Да се солидарише са “поштеним“ клубом и не одигра поновљену утакмицу? Па чак је и члан скупштине Партизана Бранко Пејовић, уједно и генерални секретар ФСЈ (звучи познато, зар не) на сједници савеза отворено стао против њихових захтјева. Напуштајући демонстративно сједницу савеза (били су позвани на инсистирање неких политичара као представници клуба) генерал Здравко Лончар, Жарко Зечевић и Шпиро Синовчић најављују судски спор и кривичну пријаву против Славка Шајбера. У том времену свима је било јасно шта се спрема кад један утицајан генерал пријети судом и прогоном.
Почела је и следећа сезона. Док су трајала суђења првенство је трајало. Нови првак постаје скопски Вардар са бодом предности у односу на кажњени Партизан. Међутим, тада ступа на сцену суд удруженог рада. Прво пресуђује да “одлуку о валидности мјера председништва савеза мора да потврди и конференција фудбалског савеза“, ма шта то значило. У супротном, суд ће пресудити??? Све то након годину дана разних видљивих и невидљивих притисака. Шајбер није попустио и није дозволио лакрдију у којој би потчињени (и до тада већ углавном излобирани) орган оцјењивао одлуку главног тијела. Републички и покрајински савези су били у пат позицији јер је однос снага био 4:4. Све је вукло на воденицу оних који су заговарали тезу да суд треба да ријеши фудбалско првенство. Узалуд је била и отворена подршка УЕФА Шајберу и  ФСЈ уз честитке за борбу против фудбалских нерегуларности. Медији су такође одиграли своју улогу. Поједини новинари који су у почетку отворено подржавали Шајбера почели су да објављују против њега већ написане текстове. Наравно, као у сваком добро режираном филму са великим буџетом глумци су перефктно одиграли улоге. Суд удруженог рада и уставни суд доносе одлуку у којој се ради недостатка доказа о лажирању укидају одлуке ФСС из јуна 1986. Из тога произилази да је Партизан званични шампион за ту годину. Такође на основу одлуке суда враћају се бодови свим кажњеним клубовима тако да Партизан постаје првак и за 1987 годину. То практично значи да су одузете титуле Црвеној звезди и Вардару и дате Партизану.

Ето, тако је Партизан освојио своје титуле број 10 и 11. Сами просудите на који начин. Након 25 година мало им је и то па смишљено провлаче тезу о титулама које им је украо Шајбер и поклонио их Звезди. Да ли им ишта значе накнадна признања актера крађе? Да ли им је пред очима недавна афера “Калчополи“ у Италији? Да ли су свјесни да ће сигурно једног дана доћи вријеме правде? Знају ли да ће се кад тад причати и о овоме али и о садашњим временима кад уз помоћ својих клубова и разних Мажића, Спасића и осталих отимају титуле? Очигледно, несвјесни своје бахатости, мисле да неће. До тада остаје им да што чешће понављају своје лажи мислећи да ће постати истина ако их понове довољан број пута. Надају се да се за 25 година нико неће сјећати како су дошли до “четири везане титуле“. Е па узалуд се надају. Има нас који памтимо и оно од прије 25 година па ћемо памтити и ово данас.

Испричах ја све ово и показах мом пријатељу а он презнојавајући се само клима главом и понавља “да да, сад ми се враћа филм“. Кад се мало пресабрао каже “видиш да смо ипак ми оштећени јер двије године нисмо играли куп шампиона него куп УЕФА“. У интересу његовог менталног здравља само сам се насмијао. Нисам имао храбрости да му кажем да су они те године у првом колу купа УЕФА уз два пораза испали од Борусије из Менхенгладбаха а ми у четвртфиналу купа шампиона испали од Реала кога смо тукли 4:2 на Маракани. Наравно, нисам му рекао ни да су следеће године баш они умјесто Вардара “натрчали“ на Фљамуртари из Валоне.

Шупут и Симоновић
Шљиванчанин, фото: "Новости"Шефик, фото: "Новости"Jasna ŠekarićFK Šahtjor Soligorsk

Повезане вести

78
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
26 Comment threads
52 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
29 Comment authors
AvatarAvatarAvatarAvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Avatar
Гост
Kako da ne

A u revanšu sedam dana kasnije u ponovljenoj utakmici, i ponovo poštenoj, Zvezda izgubila od razigranog Sarajeva sa 2:0. Ma hajte molim vas lopovčine!

Avatar
Гост
dd

facepalm

Avatar
Гост
bgcaffe

Meni nije jasno šta traže glodarski miševi na ZVEZDINOM SAJTU !?
Pa mene bi bilo sramota da uopšte pogledam sajt hrvatskog malog kluba – nk partizan !

Avatar
Гост
Revolt

Drugo, otkad je izgradjena Marakana, finala Kupa su se vise igrala na njoj nego na JNA ogromnim (a ne dobrim) delom iz razloga sto se crvena zvezda plasirala u finale svake druge godine, a za nas je Kup bio „kiselo grozdje“. Ne razumem zasto nam je to takmicenje bilo drugorazredno i zasto smo ispadali od 15-ak razlicitih ekipa od kojih su mnoge bile apsolutni autsajderi! Sama cinjenica da smo na Kup cekali 32 godine kao i vi u kosarci i rukometu dosta govori o nasem odnosu bez obzira na zvanican naziv(Kup Marsala Tita) Bilo je tu dosta i apsurda i… Опширније »

Avatar
Гост
Revolt

Ne pet nego sest medjusobnih okrsaja izmedju zvezde i Partizana u periodu od 1999-2008 su se igrala na Marakani (1999-finale, 2001-finale, 2004,2005, 2007,2008- polufinale). Valjda ste hteli da nadomestite sve one silne Kupove koji su se igrali na JNA,ali ne znam gde su te utakmice (a bilo ih je deset u Kupu do 1963. god.) trebale da se igraju dok Marakana nije bila izgradjena vec pomenute ’63.Da nece valjda „veciti“ da igraju na Omladinskom stadionu ili u Novom Sadu, Mostaru ili Rijeci?! Nijedan od tih stadiona nije mogao da primi ni trecinu zainteresovanih pa se zato Savez uvek i odlucivao… Опширније »

Avatar
Гост
Revolt

Bogami, i vama je jedna od legendi u rukometu bio Petrit Fejzulu,prvi siptar, a mozda i jedini ako ne racunas Ardijana Djokaja koji moze da bude crnogorac
ali i siptar ili Goranac:-)

Avatar
Гост
Revolt

Bogami, i vama je jedna od legendi u rukometu bio Petrit Fejzulu,prvi siptar, a mozda i jedini ako ne racunas Ardijana Djokaj koji moze da bude i crnogorac,
ali i siptar ili Goranac:-)

Avatar
Гост
Revolt

Ne znam za Dalipagica sta je po nacionalnosti, ali zaboravio sam Iva Nakica!

Avatar
Гост
Revolt

Bogami, mali smo mi dosta hrvata i u vaterpolu pogotovo na samom pocetku

Avatar
Гост
Revolt

Imali