Након ремија у Хумској, са „+8“ крећемо у Европу

ПАРТИЗАН – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1:1 (1:0)

По један поклон гол на обе стране, мноштво жутих картона, коначно нешто боља игра од ривала, али и нови реми обележили су 163. вечити дерби у оквиру 11. кола Суперлиге Србије. Звезда је играла боље, али не и много опасније од противника.

Стотину шездесет трећи вечити дерби, нажалост, одигран је без присуства публике због ситуације проузроковане Корона вирусом. Имала је та ситуација огромног утицаја и на наш тим, који је због вируса био ослабљен неиграњем Канге и Иванића. Меч је био бољи у односу на оне на које смо навикли протеклих година, када су се сусретала два највећа ривала. Али, кренимо редом.

Упркос турбулентном завшетку прелазног рока и озбиљном освежењу тима, тренер Партизана Станојевић, разумљиво није од старта пружио прилику свим придошлицама, али су се та терену ипак нашли Јојић и Светозар Марковић. Ту су била још два релативно нова играча (Бањак и Миљковић), па је од старта била упитна уиграност играча у црно-белим дресовима. Два кадровска проблема имао је Станојевић: неиграње Шћекића што се знало још пре старта меча, а потом и повреда Суме на самом старту сусрета.

Са друге стране, Дејан Станковић се суочавао са знатно већим кадровским проблемима. Наиме, два од три најбоља играча ове сезоне нису била у строју и свакако је велики хендикеп био неиграње Иванића и Канге. Ипак, место у тиму заузео је опорављени Саного, а прилику су добила чак три у-21 играча: Ераковић, Гаврић и Николић. Заиста храбра одлука нашег тренера.

Борбено је почела утакмица са обе стране, чак је и наш тим више имао лопту у ногама, али већ од петог минута наш тим је имао резултатски дефицит. Напад домаћина са леве стране предводио је Сума, па је у висини казненог простора упослио Асана. У намери да избије лопту и отклони опасност, Ераковић је на несрећу само протурио лопту до друге стране, где је потпуно усамљен био Филип Стевановић. Борјан је истрчао, скратио угао, али недовољно да заустави најгоре по наш тим – 0:1.

Звезда је већ од почетка била приморана да дода гас, али тотална офанзива може бити и мач са две оштрице. То се показало већ у 9. минуту, када је Миљковић био у прилици да угрози наш гол након убачене лопте са леве стране. Ипак, његов шут је био изблокиран. Нападала је Звезда, али без идеје када се дође до шеснаестерца.

Први добар напад наш тим је имао тек у 15. минуту сусрета. Катаи је фино прошао по средини, упослио Гаврића који је наставио продором ка голу. Угледао је млади офанзивац слободног Родића на левој страни, чији покушај центаршута замало није стигао до Фалћинелија, па смо добили само ударац из угла. После тог корнера долазимо и до велике прилике. Након комбинације уз десну страну казненог простора, најпре је Вељко Николић траљаво покушао из изгледне позиције. Ипак, лопта долази до Фалћинелија на пет метара од гола, али Бањак блокира његов шут из окрета. Напослетку, ни „трећа срећа“ није уродила плодом. На одбитак натрчава Дегенек и веома лоше шутира. У истом минуту повређеног Суму (повреда ока), заменио је Лазар Марковић.

Наставила је Звезда са опасним нападима, а највише се истицао Катаи. Гол је висио у ваздуху, посебно након продора споменутог играча по левој страни, па потом и комбинација напада са леве и десне стране, али су центаршутеви, бар до тада, завршавали на ногама Партизанових дефанзиваца. Оно што је радовало, јесте чињеница да смо веома лако долазили у ситуацију да угрозимо Стојковића.
Свакако, могли смо констатовати 20 најбољих минута дербија са обе стране, у последњих неколико година. Нажалост, губили смо.

У 22. минуту због коришћења лакта у скоку, пожутео је Фалћинели. Почетком 25. минута, Италијан је имао прилику да поравна резултат. Добио је невероватну дубинску лопту од Катаија, чинило се да ће је лагано прихватити испред Стојковића, али као да је нешто клизавији терен учинио своје. За милиметар је побегла лопта нашем центарфору.

Вредно је помена да је судија Новак Симовић дозволио нешто грубљу игру, са обе стране и био је доследан у томе.

Партизан је имао прилику за контраудар у 28. минуту, након што је Саного оборио Здјелара у веома опасном реону, посебно за извођача попут Натха. Шут са 25 метара, мало искоса, на срећу погађа само живи зид. Ако ништа, домаћин је успео да мало обори темпо и колико толико испарира нашој офанзиви.

Други пожутели играч нашег тима био је Саного и то потпуно беспотребно. Оштар старт над Марковићем, на Партизановој половини донео му је само јавну опомену и ништа више.

Како је Партизан играо дефанзивније, тако је наш тим био све нервознији, јер смо тешко пробијали бункер Партизана. У 35. минуту наши играчи добијају и трећи жути картон, овај пут након што је Катаи прекршајем прекинуо контранапад Марковића.

У 41. минуту, одличну прилику да дуплира предност имао је Лазар Марковић. Након дуге лопте из одбрамбене зоне, лопта је прелетела Ераковића, нападач Партизана је сјајно примио, прелако побегао нашем младом дефанзивцу, али када је требало да упути шут ка Борјановом голу, оклизнуо се и очајно реаговао. Томе је кумовала и упорност Ераковића да га стигне и омете. И два минута касније домаћин је имао солидну прилику. Стевановић је по десном крилу нанизао два наша играча, додао до Асана у средини, овај се наместио на шут и са шеснаест метара шутирао тик поред леве стативе.

У 47. минуту меча (полувреме је продужено за 4 минута), наш тим пропушта нову стопостотну прилику. Након центаршута најбољег појединца, Катаија, са десне стране, Фалћинели је окрзнуо лопту главом, преварио Стојковића, али лопта је отишла неколико центиметара поред стативе.

Упркос томе што смо губили 1:0 након првих двадесет минута, не можемо рећи да смо лоше играли у том периоду. Разноврсни напади потпуно су разбијали лоше постављену одбрану Партизана, али наши играчи нису имали довољно концентрације да ту доминантност на терену и материјализују. Након тога, Партизан успева да се консоллидује, па смо ушли у мирнији период игре, а стекао се утисак и да што је домаћин био дефанзивнији, то је био и опаснији из брзе транзиције. Такве опасности посебно смо имали у периоду од 40. до 45. минута, када нисмо имали решења за брза крила противника. И те њихове пропуштене прилике могли смо сурово казнити, да је Фалћинели био мало присебнији.

На полувремену је Спиридоновић заменио недовољно опорављеног Жељка Гаврића.

На старту другог дела меча ништа се битно није променило – Звезда је имала посед, али без икаквог учинка, а грешило се на обе стране.

У 52. минуту тргао се мало наш тим, па је имао још једну колосалну шансу, а успут и погођену стативу. Феноменално је Спиридоновић упослио Гобељића на ивици офсајда, Бањак је сјајно стартовао на лопту, која поново долази до Гобељића који у паду успева да шутира поред Стојковића, али је статива спасила комшије. Први шут у оквир гола црвено-бели су забележили преко Катаија тек у 55. минуту, али преблаго за противничког голмана.

Нападала је Звезда, Партизан се бранио. У тим тренуцима смо имали и завршни пас, али реакције приликом финиширања акција су биле веома лоше. Гобељић је један од покушаја контри домаћина завшрио фаулом за жути картон, а то је била прилика да се после доста времена тежиште игре пребаци на нашу половину.

У 61. минуту запретио је вечерас веома расположени Бањак. Натхо је центрирао искоса са десне стране, највиши у скоку био је тамнопути дефанзивац Партизана, али је његов шут главом отишао поред гола. Тада Станојевић из игре изводи Натха и Стевановића, а уводи Смиљанића и Лутовца. Приметан је био физички пад противника.

Након консултација са помоћником, Симовић додељује први жути картон играчима Партизана, и то Лазару Марковићу након старта на средини терена.

Из истог разлога због којег је пожутео Гобељић, прогледано је кроз прсте Здјелару након фаула над Беном. То је можда и прва грешка Новака Симовића данас.

Последњи воз за евентуални преокрет, Станковић је покренуо увођењем Павкова и Гајића, уместо Гобељића и вечерас индиспонираног и неприметног Бена. Играо се 69. минут.

У гужви после корнера из 74. минута, Јојић је повукао Санога с леђа, а судија Симовић показао је на белу течки и сасвим заслужено доделио жути картон Јојићу.

Катаи је шутирао веома, веома сигурно и поравнао резултат на 1:1, у 75. минуту. Жестоко су се бунили са клупе Партизана, чини се не због пенала, већ због досуђеног корнера који је њему претходио. А Звезда је, макар у наредних неколико минута кренула по сва три бода у моментима када је и Партизан имао „победу под морањем“. Та офанзива била је ипак кратког даха.

У 78. минуту и Дегенек добија жути картон након што је са обе руке, с леђа зауставио Асана. Контре су „севале“ на обе стране, а било је много и чарки, посебно након два везана картона за црвено-беле (други је добио Павков). Као епилог чарки, додељен је жути картон и Остојићу, на клупи Партизана.

Тада је Партизан био тај који је имао посед и притискао, што је остављало простора за наше контра нападе. Седми пожутели играч у редовима Црвене звезде био је Ераковић, након приговора када је Симовић досудио непостојећи корнер за домаћина.

Последњу измену Станковић је извршио у 84. минуту, када је уместо Фалћинелија у игру убацио Вукановића. У том периоду је и Гајић зарадио картон због приговора.

Атрактивно, али и неуспешно је покушао Смиљанић у 87. минуту, након трећег везаног корнера Партизана. Због доста тензија, није било много квалитетног фудбала након изједначења нашег тима, па самим тим и не много тога фудбалског да се спомене. Ипак, у 89. минуту још један атрактиван, па и много опаснији покушај домаћина. Лутовац се изборио са Саногом на десном крилу, по земљи упутио центаршут, па је из тешке позиције Асано петом погодио спољни део мреже. Црвено-бели као да су се задовољили изједначењем, што се никако не допада великом броју присталица нашег тима крај малих екрана.

Утакмица је продужена за пет минута, а у трећем минуту надокнаде времена Саного добија други жути, а уједно и црвени картон због неопрезне игре у скоку. Међутим, то искључење апсолутно ништа није променило, јер Партизан за 2 минута бројчане надмоћи ништа није успео да постигне.

Поново горак укус због немогућности победе над вечитим ривалом када говоримо о скоријим мечевима у Хумској. Поново слични или исти проблеми на средини терена, где нисмо успевали да развијемо нашу препознатљиву игру. Поново гол добијамо након серије киксева (Ераковић предаје лопту Суми, потом лоше интервенише над Асаном, а напослетку и Борјан непотребно излеће). Поново долазимо у ситуацију да се задовољавамо нерешеним резултатом након којег престајемо да играмо. То је неколико ствари које дижу косу на глави сваком навијачу или симпатизеру нашег тима. Ипак, било је и неколико добрих ствари, попут играња чак три омладинца (упркос чињеници да се нису прославили), попут покушаја офанзивније игре и најважније од свега, чињеници да за нијансу јесмо надиграли вечитог ривала.

Оно што је такође веома битно, јесте очување велике бодовне предности (+8). Чисто табеларно гледано, овај реми је неупоредиво више одигравао нашем тиму, који сада нешто мирније може припремати своје наступе у Лиги Европе, без претеране бојазни да комшије могу угрозити нашу лигашку предност.

 

Београд  – Стадион Партизана Судија: Новак Симовић. Помоћници: Милован Ристић и Далибор Ђурђевићћ. Жути картони: Фалћинели, Саного, Катаи, Гобељић, Дегенек, Павков, Ераковић, Гајић (Црвена звезда), Л. Марковић, Јојић, Остојић (Партизан) Црвени картони: Саного (Црвена звезда) Стрелци: 1:0 Ф. Стевановић (5. минут), 1:1 Катаи (75. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гобељић (од 69. Гајић), Ераковић, Дегенек, Родић, Саного, Николић, Катаи (од 91. Петровић), Бен (од 69. Павков), Гаврић (од 46. Спиридоновић), Фалћинели (од 84. Вукановић). Тренер: Дејан Станковић

Партизан: Стојковић, Миљковић, Бањак, С. Марковић (од 88. Витас), Урошевић, Здјелар, Натхо (од 62. Смиљанић), Ф. Стевановић (од 62. Лутовац), Јојић (од 88. Обрадовић), Сума (од 15. Л. Марковић), Асано. Тренер: Александар Станојевић