Неумољиви крилни нападач је тренирао са нашим клубом од почетка новембра, а од октобра је слободан играч, када је раскинуо уговор са Лас Палмасом у који је отишао из Црвене звезде. Срнић се одлично показао на тренинзима и запао за око Дејану Станковићу, а фудбалер који је много пута доказао приврженост клубу је такође имао велику жељу да поново обуче црвено-бели дрес. Срнић није могао да сакрије задовољство поводом потписа.
– Што се тиче емоција, за мене је Звезда нешто посебно и осећам се као да нисам ни одлазио из клуба. Све утакмице сам пратио, био на вези са људима из клуба и упућен у сваки детаљ што се тиче свлачионице. Дакле – као да сам био ту све време. Пресрећан сам и даћу све од себе да будем још бољи него претходна два пута – почео је Срнић.
Брзо се крилни нападач договорио са челницима нашег клуба.
– Ниједног тренутка се нисам размишљао око повратка, било је само питање да ли сам потребан управи и стручном штабу. Ипак, свидео сам се тренеру Станковићу после две недеље и већ тада ме је питао да ли желим да постанем, а понављам, нисам се размишљао уопште. Сигурно ће ми значити то што сам већ тренирао са тимом, увидео сам шта је оно што шеф стручног штаба жели и шта могу да очекујем. Импонује ми и што ми је стигло много порука подршке од стране навијача када су чули да тренирам са Звездом и што им је драго што сам се вратио.
Срнић има јасну новогодишњу жељу.
– Гол Келну је обележио моју досадашњу каријеру и наравно да бих волео да то поновим против Милана. Међутим, нек се било ко упише у стрелце, само да прођемо и направимо још једно чудо. У Новој години бих управо то пожелео навијачима, клубу и себи – да направимо искорак против Милана који је изванредна екипа и прођемо их. Ако смо победили Ливерпул који је те сезоне освојио Лигу шампиона, све је могуће – закључио је Срнић.
Славољуб Срнић је рођен 12. јануара 1992. године у Шапцу, а прве фудбалске кораке направио је у локалној Мачви, да би заједно са братом Драгољубом, као петнаестогодишњак дошао у млађе категорије Црвене звезде. Деби за први тим нашег клуба имао је 6. новембра 2010. године када је заиграо против ОФК Београда. Ипак, после тога одлази на каљења, прво у Сопот (28 утакмица и 8 голова), а потом и у Чукарички (31 утакмица и 8 голова), чији играч потом и званично постаје. Учинак на Бановом брду од када је парафирао уговор са Чукаричким му је такав да је на 81 утакмици постигао 15 погодака, да би се потом у Црвену звезду вратио 31. августа 2015. године. Оставио је одличан утисак и несумњивом борбом за дрес нашег клуба ушао у срце сваког навијача и остварио учинак од 124 одигране утакмице уз 15 постигнутих голова, у свим такмичењима. Потом у јануару 2019. године одлази у Лас Палмас за који је на 36 утакмица постигао погодак
3 comments
nema znanja a nema ni veliku platu 10h mesecno..neka ga da igra vašarske tekme..sprdnja
Мишљења сам да овај данас из Норвешке лиге није бољи од Немање Радоњића
Добро дошао назад!Ниси екстра појачање ,али сии примјер борбености и ти и Родић и Вукановић за које сам имаоогромну жељу да дођу у Звезду.Волио би да вратимо и Крстичића,а зашто не и Ђуричића.Неби то било прегомилавање ,знам да за дуел против Милана можемо регисстровати само тројицу,али ми се сада појачавамо и због квалификација за лигу шампиона,ако одиграмо првенство озбиљно и до краја,а надамо се и дуплој круни.Једини је жал пораз на пенале против омоније и што нисмо довелираније нападача.Надам се да ће мо побиједити Партизан и у купу и у првенству