Moja Crvena Zvezda
Featured Važne vesti Важно Други пишу Кошарка Најновије

Човић: „Сви су се удружили да поломе Црвену звезду“

Први човек КК Црвена звезда мтс Небојша Човић дао је опширан интервју за портал „mozzartsport.com“ који преносимо у целости:

Када је у јулу 2011. Црвена звезда ушла у процес “Унапред припремљеног плана реорганизације“ и истој замрзнут статус на наредне четири године после озваничења сарадње са ФМП-ом из Железника, како би се финансијски девастиран клуб подигао са дна, нико није могао да претпостави шта у будућности чека клуб с Малог Калемегдана. Пошто је дотакнуто дно са залогом грба и одношењем конструкција са терена, долазак Небојше Човића на председничку функцију носио је са собом наду, али и многа питања на која су одговори дошли у каснијим годинама.

Наредног лета биће тачно десет година боравка Небојше Човића на челу Црвене звезде и за то време клуб је остварио неке од најбољих резултата у својој историји, односно најблиставије моменте новијег доба… Управо то је био разлог да се нађемо са првим човеком црвено-белих на свом радном месту и поразговарамо о многим стварима које су обележиле период за нама, али и актуелностима које прате Звезду у овој години, односно каква је перспектива клуба у будућности…

После турбулентне сезоне која је прекинута због пандемије COVID-19, Звезда је амбициозно ушла у претходно лето, али резултати нису ни изблиза били тако добро како се очекивало, што се завршило споразумним раскидом уговор са Сашом Обрадовићем и његовим стручним штабом…

– “Промена тренера се потврдила да је оправдан потез кроз утакмицу у Бањалуци. Не могу ништа лоше да кажем о Саши Обрадовићу, то је поштен и квалитетан човек, вредан, посвећен кошарци, али… Као и у сваком другом послу, а нарочито у спорту то некада није довољно. У зависности какву хемију формирате и како је правите“, почео је разговор Небојша Човић за „Mozzart sport“.

Где је запело између Саше Обрадовића и екипе?

– “Оно на шта треба увек да будете максимално опрезни када правите тим јесте да сваку допуну коју правите не поремети хемију. Ту је довољан један играч да промени хемију, а да не причам о више играча. У том елементу се крије промена амбијента и како је Звезда стартовала ову сезону. То је била организована машина где се сваком знало место и улога. С доласком неких играча то је почело да се губи и мења. Од Рочестија, преко О’Брајанта, до Терија… Не могу ништа лоше да кажем о њима јер су добри момци, нису конфликти, нема подвојености… Али очигледно у подсвести нешто ради додатно када доводите играче и када они који су староседеоци осете додатни степен конкуренције“.

Постоје и приче да се Звезда сувише подредила појединцима, што одудара од дугогодишње победничке формуле у чијем је нуклеусу тим?

– “Свако ко дође мора да се уклопи у систем Звезде. Погрешна је варијанта да се цео систем уклапа према једном играчу. Ма каква величина тај играч био, он мора да се уклопи у оно што је систем Звезде, подвлачим то. У спорту, нарочито у кошарци таква прескакања и давања за право играчима преко реда ремети хемију тима. Ми немамо никакав конфликт у екипи, нити смо га икада имали и то треба да се зна“.

Колико је резултате утицала пандемија кроз забрану окупљања навијача на утакмицама?

– “То је још једна од специфичности овог момента у којем се налазимо. Ова сезона показује колики је утицај Звездине публике на домаћем терену. Лични утисак је да иде до 30 одсто и да смо највише изгубили уз екипе из Атине и Тел Авива, где предност домаћег терена заиста има ту тежину. Гледам то и по екипама и које долазе, нарочито у Евролиги, по понашању скаута и тренера који бодре своје играче, говоре им да немају чега да се плаше јер нема публике и тог притиска“, застао је на тренутак Човић, па наставио:

– “То се добрим делом односи и на судије, поготово када погледате расплете неких утакмица, као на пример против Олимпијакоса. Можете сами да закључите какав је третман Звезде у тим моментима. Нећу да помињем имена судија који су везани чак и за АБА лигу, али то је већ нешто што је познато и што нас прати из сезоне у сезону“.

Договор са Дејаном Радоњићем постигнут је изузетно брзо?

– “Ми смо се видели једно поподне, поразговарали и договорили да следећег дана добијемо коначни одговор, који сада већ знате. Дејан и ја се добро познајемо, радили смо дуго заједно. Добро, он је касније отишао у Бајерн, ми смо наставили да радимо с другим тренерима и опет смо направили одређене резултате“.

Колико Радоњић сада носи терет великих очекивања, с обзиром да се сада у клуб враћа као тренер с освојених девет трофеја? Навијачи очекују чуда од њега…

– “Исто би очекивали и да је дошао летос. Једино што сада није селектирао играче. Када смо разговарали о томе да се врати, његов одговор могао је да буде и „ДА“ и „НЕ“. С потврдним одговором јасно је да он схвата шта може све да се направи с овим тимом. Свестан је и очекивања, а то су освајање трофеја у АБА лиги, Купу и Суперлиги. И да се оствари што бољи пласман у Евролиги. Ето, одмах су се нашли они који су критиковали оно што сам изговорио да „нападамо врх Европе“. Да појасним, само сам рекао да нам је жеља да уђемо међу осам најбољих. Наравно да желим успех и искорак више пред сваку сезону, шта можете да урадите у животу и послу без неког плана и циља? Због околности и система такмичења, кључни циљ из године у годину је АБА лига“.

Црвена звезда је од тог јула 2011, до данас прешла дугачак пут. Да ли сте у неком тренутку помислили: “Шта ће ми све ово у животу?“

– “Када смо ушли у Звезду била је прича да је дуг око 9.500.000 евра. Када смо мало прелистали папире у првом кругу изашли смо на неких 12.500.000, да бисмо у следећем изашли на коначних 15.500.000 евра. Тај дуг смо комплетно вратили. УППР је законска ствар и не бих се враћао на то и шта се причало о томе јер очигледно има много незналица и оних који би по дефиницији желели да буду злонамерни. Много пута сам се за ових десет година питао шта ће ми све ово. Ако желите професионално да се бавите овим послом, морате да имате јако много енергије у себи, да се одрекнете многих ствари и да будете толерантни сами са собом када вас разне будале нападају, када вам нападају породицу. Не причам о оним на друштвеним мрежама, већ јавним нападима, уз повике, с транспарентима где видите низ ужасних будалаштина. А, када прозовете неког с конкретним доказима у маси нечистих радњи, онда се диже додатна прашина, с тим што нисам човек који се плаши и функционише нормално и отворено заједно с осталим људима у управи и менаџменту“.

Како сте успели да изнесете цео терет који је у том моменту озбиљно гушио клуб?

– “Преко ФМП, спонзора, а што да не кажем, и кроз помоћ државе. Та помоћ није ништа ни мања, ни већа у односу на нашег највећег конкурента на кога уопште нећу да се осврћем. Свако нека ради за себе и нека на тај начин функционише. Као што је и сада држава прискочила у помоћ с одређеним средствима. Нема публике, нема продаје карата, а ако хоћете да имате професионални спорт, онда морате да држите стабилне финансије. С тим што ми не можемо да достигнемо буџете од 25.000.000, 30.000.000 или 40.000.000 евра као неки. Када немате такве буџете, не можете ни да доведете играче који су у тим категоријама“.

У даху је наставио…

– “Сећате се прича о државним банкоматима, а оне су биле засноване на томе да је Звезда дошла у позицију да буде лидер у српској кошарци, за шта се неко други „претплатио“. Ми смо до те позиције стигли на терену, не преко бејзбол палица, гепека, подмићивања судија и свега што се дешава. Неке ствари се и даље дешавају, али о томе ћемо причати када се буде завршила сезона. Или можда већ током сезоне, све зависи од тога какав ће третман Црвена звезда имати у регионалној лиги“.

Сматрате да немате добар третман?

– “Знам да немамо добар третман. Јер су се готово сви удружили у томе да „поломе“ Црвену звезду у регионалној лиги. Неког великог договора међу српским клубовима нажалост нема, зато што многи ништа не разумеју нити виде у ком смеру све ово иде“.

Да ли је истина да сте давали свој новац како бисте помогли Црвеној звезди?

– “У првој фази, када смо елиминисали дугове, дато је око 6.000.000 евра (од стране КК ФМП, Колеџа и Фабрике, пр. ау). Последњих година још 2.000.000 евра. То су чиста спонзорска улагања. Од Звезде немам никаква примања и не добијам плату, нити сматрам да би требало да је добијам, као ни други председници клубова. Цела управа Звезде нема ни динар од клуба, нити живи од тог посла. Ни председник Управе, ни председник Председништва, чланови тог тела… Дакле, само менаџмент има плату, ту мислим на директоре и људи који ту раде. А то је укупно 19 људи. Они одрађују јако добро свој посао. Има и ту некада пропуста и грешака, али све је то део рада“.

Ваше речи увек изазивају реакцију других. Небитно да ли су оне упућене на конференцији за новинаре или кроз саопштење, али увек се дигне прашина?

– “Боље тако, него да не изазивам реакцију. Оне могу да буду позитивне или негативне. Ово је Србија и нема љутиш. Своје послове увек обављам максимално професионално или их не радим! Никада нећу себе да кривим зато што нешто знам боље од других и зато што сам своје знање стекао легалним путем, кроз надлежне институције ове земље. Мени је циљ кошарка, у којој сам од своје 11. године. Није ми циљ да се кроз кошарку презентујем или промовишем. Уопште се не узбуђујем око тога какве реакције изазивам. Позивам све оне који мисле да знају овај посао боље од мене да дођу и покажу. И то говорим доста дуго! Често као најбољи опис те ситуације користим и помињем „Mapet Show“ и оне Мапетовце на балкону, врло је индикативно за те ствари“.

Када сте кроз ових десет година били најпоноснији, а када вам је било најтеже?

– “За ових десет година рада ове управе узели смо 15 трофеја. Сваки трофеј у мени је будио велики понос. Глад за трофејима је највећа када почнете да их освајате. Како време пролази и почнете да их освајате тако некако постане нормално да то радите тако, да све узмете. Најтеже ми је било 2018. током финала АБА лиге у Подгорици. Перманентне судијске крађе које су постављене као систем из Подгорице, а то је евидентно државни пројекат Мила Ђукановића. Знамо шта се тада догађало. Тада ми је било јако жао Звезде и младог тренера Душана Алимпијевића који је доживео велику неправду“, присећа се Човић и иде даље:

– “Било ми је тешко и због оног спиновања који се догодио такође у Подгорици. Тако нешто нисам доживео за 50 година у кошарци. Да на гостујућем терену, у моменту када на паркет излази гостујућа екипа, у овом случају Црвена звезда, буде нападнута од еминентних чланова ДПС упадом у терен, пљувањем са седишта крај терена, гађање лоптама… Притом, то су тада све били некакви државни функционери“

Када се подвуче црта, да ли сте задовољни они што сте постигли као први човек Црвене звезде?

– “Могло је више, исто тако могло је да буде и много мање. Када погледам на рад током ових десет година могу да будем задовољан, јер имамо и континуитет рада у европским клупским такмичењима, а поготово у Евролиги. И за то имамо признање од Евролиге на свим нивоима, кроз начин рада менаџмента, награде за рад појединих сектора, не само на чињеницу да смо постали равноправан члан евролигашке породице. Не разумем спочитавања појединаца о томе где се налазимо. У реду, свако има право на своје мишљење и критику, поготово у Србији. Било би добро да размисле само када ће у било ком од тих спортова да буду међу осамнаест најбољих клубова у Европи. То није нимало лако, поготово због система какав ми имамо, да из регионалне лиге мораш да се квалификујеш за Евролигу, а утакмице иду као на траци. Тако нам није страно ни то да имамо по десет утакмица у распону од 15-20 дана“.

Ова сезона је посебно изазовна?

– “Једно је играти Евролигу, па АБА лигу. Треба подићи екипу, мотивисати је, плус уз ова путовања која нису лака… Узмимо за пример гостовање Бајерну – ишли смо авионом до Штутгарта, па онда пет сати аутобусом за Минхен, иако би директном авионском линијом то све било завршено за око сат и по. А на све то надовезао се након тог Минхена и пут од седам сати аутобусом за Копар. А то је све било у оном новембру са девет утакмица у деветнаест дана“.

Није тајна да сте на гостовања углавном ишли чартер летовима, пошто су редовне линије сведене на минимум?

– “Да, финансирали смо путовања чартер летовима, што доста кошта. Притом, ми ове године немамо публику, што значи да у буџету немамо ону ставку дневних и сезонских карата, што изађе годишње између 1.700.000 до 2.500.000 евра. То је негде мало више од трећине нашег годишњег буџета“.

Да ли су вам због изостанка публике на утакмицама спонзори спуштали висину новца у уговорима?

– “Нису ни потписали. Остали су нам Телеком, Пионир, Идеа… Код осталих фактички смо остали без уговора јер други људи имају својих проблема у пословању због короне. Не можеш да очекујеш да ће се сада људи утркивати за спонзорство, колико год би то желели, у кошарци или било ком спорту, ако је угрожено и пословање саме фирме“.

Колико се то све одразило на ваше тренутно пословање, има ли заосталих дуговања?

– “Звезда држи своје обавезе на нивоу. Према играчима и тренерима с исплатом која би требало да се догоди до краја године практично ништа нећемо дуговати. Немамо дугове према претходним тренерима, ни обавезе према старим играчима“.

Колико су се други финансијски издаци повећали од момента увођења стања пандемије?

– “Обавезе транспорта су значајно порасле. Одлазак екипе у Црну Гору вам је између 400.000 и 600.000 динара. Само лет. А, да не причам колико коштају летови за друге дестинације по Европи. Чартер за Санкт Петербург нас је коштао 35.000 евра, а ми имамо проблем конекције са Шпанијом. С осталима некако још и може да се премости, када су у питању Истанбул, Тел Авив, Милано, Атина… То је све у реду, с тим да су и редовни летови сада поскупели с редукцијом истих“.

Колико је тешко радити с екипом у условима пандемије вируса корона?

– “Ми смо у овом компликованом времену короне успели да заштитимо комплетну сениорску екипу. Имамо сада Лојда који се опоравља, пре тога Терија када је тек дошао. Сада смо имали ову ситуацију око одлагања утакмице против Цедевите Олимпије и ту се види колико људи ништа не знају када су у питању спорт и корона. Када се догоди да један играч има вирус, према правилу Евролиге сви морају у карантин. Онда се раде нови тестови, преглед комплетне крвне слике – ЦРП, ЦК, дедимер, интерлеуким, са крвном сликом и леукоцитном формулом, плус антитела ИГМ и ИГГ. Па тек када се то све посложи можете да имате могућност да играте или путујете“, објашњава председник Црвене звезде и додаје:

– “Играч може да изађе из короне по протоколу Евролиге када има два узастопна негативна теста. Али, ни тада није готово. Знате већ шта се дешавало многим спортистима после короне, нажалост и са Мајклом Оџом. Када играчи изађу из короне онда морају да иду на цео низ кардиолошких прегледа, јер није мали број случајева код играча да се јавља аритмија, односно прескакање срца. Тада је потребно додатно лечење, па чак мировање или тек постепено увођење систем тренинга“.

Колико све то кошта клуб?

– “Ми се држимо протокола Евролиге. Сениорски тим Црвене звезде, са комплетним стручним штабом и добрим делом менаџмента је тестиран од краја септембра досад преко 30 пута. Само један ПЦР тест кошта 6.000 динара. Лабораторијски тестови су око 12.000 динара по особи и то само они основни, попут крвне слике са седиментацијом, ЦРП и ЦК… Кардиолошки преглед је између 5.000 и 10.000 динара, зависно од нивоа. Ако хоћете још витамине и суплементе да уведете у све то, онда цене иду навише. То нису уопште мали издаци. Ми просечно тестирамо око 30 људи, што значи да смо само на ПЦР тестирања дајемо по 180.000 динара. Добро, део тестова је обезбедило Министарство омладине и спорта, али кардио прегледе, лабораторију, магнетне резонанце, скенере, рентгене, ултразвук… Све то ми као клуб плаћамо. Нешто имамо у нашој медицинској служби, попут ултразвука, тестова оптерећења и спирометрију… То ми све радимо. Немамо скенер и магнетну резонанцу, што није ни логично да имамо. Људи из Аква лаба су нам ту за остала тестирања и они посао раде професионално, стручно и компетентно. Они су нам 24 часа на располагању. Људи из Завода за биоциде су такође велики професионалци, увек нам изађу у сусрет“.

Црвена звезда је ове сезоне већ потрошила 18 од могућих 20 места за регистрацију играча. С повратком Дејана Радоњића очекују се нове промене, а многе занима – одакле Звезди новца за све то и колики је буџет за ову сезону?

– “Негде око 6.500.000 евра. Ту улазе сви играчи који су прошли већ кроз тим. Неки су отишли, па смо сведени на шеснаест имена. Да подсетим, јер неке ствари овде морају да се понављају до бесвести… Не да би сте се некоме правдали, него да би људи запамтили и научили, а злонамерни престали да спекулишу. Буџет за плате играча и тренера не сме да пређе 60 одсто од целокупног буџета за сезону. То је једно од правила Евролиге која су јасна и све мора да буде у папирима. Нема тајних фондова, торби са новцем… Право да вам кажем, ово је специфична сезона и јако је тешко одредити праву меру што се тиче броја играча. Јер, шта вам значи ако имате осамнаест играча и разболе вам се осморица њих, шта ћете онда? Нема претходног искуства о овом где се тренутно налазимо. Да се разумемо, никога не правдам, нити сам љубитељ тога да у тиму буде више од петнаест играча. Звезда је истрошила могућности и свела избор на само још два имена која бисмо могли да доводимо“.

Планирате ли нове промене у саставу?

– “Ако буде долазака, неминовно је да ће бити и одлазака. Отишли су Рочести и Тери, дошао је Радоњић и видећемо како ће ићи ствари даље. Ту се опет враћамо на приче о државним банкоматима. Корона ће сигурно једног дана проћи, а лудило међу људима неће. Поготово у Србији, где је посебна болест мржња према способним људима, који знају нешто да направе. То је присутно у свим областима, а ми хоћемо да напредујемо даље. Не можемо да напредујемо с таквим људима“.

Постоји ли неки играч из АБА лиге кога бисте волели да видите у Црвеној звезди?

– “Да, Филипа Петрушева”.

Прошле године сте отворено рекли да је највиши уговор у тиму 500.000 долара, колико је сада?

– “Ове године је 450.000 долара“.

С ким сте као клуб водили ове године најлакше, а с ким најтеже разговоре?

– “Најпријатније ме је изненадио Кори Волден. То је играч којег изузетно ценим, са својим професионалним приступом, огромном енергијом… Изузетан момак. Не желим да испадне да га нешто посебно издвајам, али када већ причамо о томе и када сте ме питали. Он је дао свој новац како би изашао из уговора с Партизаном. Допало се то некоме или не. Ни са једним домаћим играчем нисмо имали проблем, а имам позитивно искуство и са Лојдом. Он је дошао за сасвим нормалну накнаду, гледајући његов играчки рејтинг и квалитете. Одбио је притом и дупло више новца, колико је имао у Валенсији, али није имао статус. Распитао се и схватио да му је играње у Црвеној звезди шанса. Што је такође признање за клуб и како радимо. Црвену звезду виде у иностранству као добар клуб у који играчи желе да дођу“.

Како изгледају ваши преговори с играчима током прелазног рока?

– “Обично они предложе једну суму новца, ми другу. На пример, ако они траже 350.000 долара, ми спустимо на 300.000 или 250.000 долара, па се онда нађемо на средини. То је ствар погађања и тржишта, да процените да ли такав играч вреди толико. Мислим да смо ове године јако добро прошли по том питању“.

Ко вас је током свих ових година играчки највише разочарао, а ко одушевио?

– “Нисам човек који ће да каже како обожава све играче. Највише су ме разочарали по један страни и домаћи играч. Не бих да помињем њихова имена како им не бих правио било какву врсту рекламе. Дејан Давидовац и Огњен Добрић су највише одскочили у позитивном смислу, изузетно ми се допада напредак Дуопа Рита, јако поштујем упорност Огњена Кузмића после свега што му се догодило, а о Бранку Лазићу и Марку Симоновићу да не причам јер су они стабилни, мирни људи, практично темељ овог клуба. Знате, не гледате учинак некога само на терену, већ шта носи у свлачионици, какву поруку показује онима који долазе са својом радном етиком на тренинзима, понашањем… Млађи играчи попут Ускоковића, Раданова и Симанића морају још много да раде. Имају велики таленат, али поред тога морају мање да слушају туторе са стране. Јер многи тутори им не доприносе правилном развоју њихових каријера“.

Да ли ту мислите и на случај Борише Симанића? Својевремено је означен као генерацијски таленат, али ни код једног тренера није успео да се наметне озбиљније…

– “Једним делом да. Једно време су неки толико потенцирали на томе да треба да игра. То је ишло толико далеко да сам предлагао људима који су те ствари причали да би најбоље било да га воде у свој клуб. И ја мислим да треба да игра и није ништа спорно. Он то мора да заслужи на терену. Бориша је добар момак и имао је тежи део каријере док је био млађи. Изузетно је добар момак, квалитетан играч. Нажалост, код нас људи воле да буду све – менаџери, тренери, тутори, играчи, власници клубова…“

Кога сте желели да доведете, а нисте успели током ових десет година?

– “Размишљали смо много о Милошу Теодосићу, али то очигледно није било реално. Сада смо мислили и на Марка Гудурића. Не могу ништа да им замерим јер су они професионалци и они гледају свој интерес. Отприлике све оно што смо хтели да доведемо – довели смо. Није било неких великих одступања. Али јесте било неких догађаја попут тога да се тренерима доста широка лепеза играча у понуди које су они одбијали да доведу. Једноставно, нису хтели да их доведу. Ми смо ове године у понуди имали Луку Митровића, Немању Дангубића, Немању Недовића, Драгана Апића, Јаку Блажича… Толико о оној причи да Небојша Човић одређује тим или да упада у свлачионицу. Лично то не радим, али шта и да радим. Високо сам компетентан и стручан да и то могу да урадим. То ће опет да изазове коментаре, али зато и кажем”, прича Човић и ображлаже додатно:

– “Ту сам да помогнем сваком тренеру ако од мене затражи мишљење или помоћ, да му обезбедим услове, ангажујем играча за кога сматра да ће допринети квалитету Црвене звезде. Људи заборављају да је ово заједнички напор свих у клубу. Свако ради свој посао како би на крају имали услове да правимо резултате на терену. И морам на крају овог одговора, индиректно да се захвалим једном момку на огромној жељи да дође у Црвену звезду. Да смо то остварили изненадили бисмо целокупну кошаркашку јавност, не само у Србији. Али о том потом, како би се рекло”.

Да нећете и ви можда у Вишу тренерску школу?

– “Не, ја сам своје школе завршио. Доктор сам техничких наука, док сам се бавио науком био сам у врху. Један сам од првих људи у земљи који је направио функционалног робота који је радио и ради – један у Гоши, други у Унису из Сарајева. То је део моје струке. Што се тиче кошарке, не знам шта би то требало још да завршавам, кад сам 52 године ту. Имам све врсте лиценци, само их нисам обнављао, нити ме то занима. А и матор сам, сада сам у периоду под називом „активна пензија“. У јуну ми истиче председнички мандат, почеће ускоро приче како одлазим“.

Размишљате ли о одласку?

– “Не знам још, видећемо. Моје су амбиције остварене, направили смо нешто што ће остати уписано. Вратили смо један велики клуб, зачетника кошарке на ови просторима тамо где по свему припада. Црвена звезда у Евролиги и победе над највећим екипама Европе су постале нормална ствар. Освајање титула такође. Видим да већ има конкурената, чак и из фудбала. Не плашим се да ће Звезда остати без управе. После моје породице у животу ми је највећа љубав кошарка. То још траје. Није оног интензитета као некад, јер сам препун ожиљака, али нисам ни разочаран. Направили смо резултате и успехе. Нисмо, ето, узели неки европски трофеј, али Звезда има добру подлогу. Звезда није почела са мном, нити ће да се заврши са мном и људима који су дошли тада. Црвена звезда је изнад свих, играча, тренера, управе… Трајаће и кад нас не буде, нормално је да се дешавају промене. Сваки пут када неко покуша да се постави изнад Звезде, те грешке се скупо плаћају, а њих смо сабрали 2011. када смо дошли у клуб. Ако му Звезда није циљ, него средство промоције, то није добра ствар“.

Плашите ли се за будућност Црвене звезде када једног дана одете?

– “Сасвим сам сигуран да постоје људи који могу да раде овај посао подједнако добро или чак боље. Нико од нас није вечан и није непогрешив, савршен. Неко други може да буде бољи, зависно од тога какав ће бити амбијент. Ми смо ствари поставили тако да било ко да је у управи, може да настави да гази истим путем као досад“.

Вратимо се сада на текуће, спортске теме. Последњих година наши водећи клубови препуни су странаца, због чега се води огромна полемика у јавности. Да ли је Црвеној звезди, Партизану и осталима потребно толико странаца у саставу?

– “Искрено, наши тренери греше. Не мислим на ону старију генерацију тренера, али генерално греше у избору. За мене је сваки играч Звезде управо то – играч Звезде. Небитно да ли је домаћи или странац. Чини ми се као да су веће емоције према страним играчима, а мање према домаћим. То је велика грешка и морам врло отворено да кажем – нема трофеја без домаћих играча“.

Шта сте конкретно запазили?

– “Пошто нико није неинтелигентан, а поготово не играчи, када осете да је код странаца већи степен повлашћености, онда то руши не само хемију, већ цео тим. У иностранству је то мало другачије. Ако наш човек оде тамо негде, он је доведен да прави разлику. Ако то не ради, нема много емоција – сече се уговор и завршава ствар. Ми смо ту другачији, благонаклони, имамо више сентимента… Па шта ако су Американци? Свака им част, али када дођете до потписа неког страног играча, он мора да има исте обавезе као што их има домаћи, али да на терену донесе још нешто више јер је зато и доведен“.

Шта је са младим нараштајима, талентованим момцима, где се они налазе?

– “У условима када играте Евролигу јако је тешко да разигравате младе играче. Једно су њихови наступи у Меги, где су они ту за производњу и немају никакав притисак на леђима. У ФМП су ту за обуку и унапређење без оптерећења, с нешто мањим степеном комерцијализације од оног тренутка када је ушла у сарадњу с Црвеном звездом. Пратим маркетинг и разумем да је НБА врхунац, али шта је НБА? Пут Богдана Богдановића у НБА је другачији од, на пример, пута Немање Бјелице. Марко Гудурић је прошао кроз нешто друго. Никола Јокић такође, с тим што је он дотакао врх. Гледајте масу играча која се нашла на драфту, шта се с њима десило? Где је, на пример, Џанан Муса и где су неки други играчи, да их сада не помињем… У реду, узели сте неки новац, научили нешто кроз тренинг и гледајући све то тамо из првог реда, али где су утакмице и играчко искуство? Говоримо о момцима који испред себе имају по седам-осам сезона озбиљне кошарке“.

Звучи као да сте забринути?

– “За мене јако важан фактор какав ће њихов допринос бити за репрезентацију. Видели сте неки други ниво наших кошаркаша који није могао да победи једну Швајцарску. И одатле постоји велика забринутост за будућност српске кошарке. Куда идемо? Погледајте последњих неколико година, ми у млађим категоријама ништа нисмо освојили. И то не може више да се правда оним причама: „Па добро, деси се једно лето, не може увек да се побеђује“. Нама су неке селекције испале у Б дивизију! Да подсетим, 2007. године смо све освојили. Не знам да ли се ми стварно декларишемо као земља кошарке или је то само за причу? У спорту од старе славе не можете да живите. Када се заврши такмичење мора да се окрене лист и да се спремаш за следеће изазове, где мораш опет да се доказујеш. Нашој кошарци из године у годину све више недостају тренери, уз играче. Ми потенцијал имамо, али немамо никакав облик заштите да можемо да сачувамо децу од 12-13 година коју нам узимају са стране. Не штити нас Евролига, а тек ФИБА да не причам…“

Како решити све проблеме о којима говорите?

– “Морамо да се вратимо нашем препознатљивом систему кошарке. Мени се у појединим тренуцима чини да су наш систем кошарке преузели сви, а да смо ми покупили све оно погрешно што су радили други. Има ту доста, измене су почеле да се врше на три-четири минута, ствара се слика као да играч не сме да постигне више од 15-20 поена, о чему се некада није ни размишљало. Добро, некада је била другачија кошарка, сада има много више енергије, физике… Не могу да неко диже прашину када играч одигра 30 минута због тога што је као играо много. Чекајте, они се за то спремају“.

Мало је познато да је Црвена звезда канцеларијама ушла у дворану „Александар Николић“… Да ли постоји шанса да у некој будућности Црвена звезда постане управљач дворане?

– “Не знам, искрено, како ће се одвијати стратегија српског спорта. Видим да се иде на улагање за фудбалске стадионе. Што се мене тиче, с аспекта СД Црвена звезда неопходно је да, када су спортови с лоптом на затвореном у питању, дође до свог објекта, своје спортске дворане. Да у оквиру те дворане буде постављено администрација Спортског друштва, а да та хала буде функционална за кошарку, одбојку, рукомет, па чак и ватерполо, зависно од новца који би могао да се обезбеди. Дворана не би смела да има мање од 10.000 места, нити да буде без неколико мањих тренажних хала, где би се покрили и неки индивидуални спортови. Нешто попут онога што Валенсија сада има“.

Да ли је реално да се уопште размишља о таквом пројекту?

– “Искрено мислим да јесте и да има основа. Црвена звезда треба да има свој спортски центар у оквиру Спортског друштва. Оно што постоји у оквиру стадиона је одавно превазиђена варијанта и тешко одржива. Са 8.000 квадрата простора ви да платите само порез на имовину и готови сте“.

Како вам се чини стање клупске кошарке у Европи? У Евролиги нема толико пара, нити можете да рачунате на бонусе који могу да покрију већи део буџета… Где је проблем другог најпопуларнијег спорта у Европи?

– “Ако УЕФА окрене шест или седам милијарди евра годишње, а Евролига између 150.000.000 и 200.000.000 евра, где мислим да је 200.000.000 евра мисаона именица, јасно вам је где је разлика. Чак и када се удруже уговори свих клубова у ЕЛ онда то изађе на неких 500.000.000 евра, што је опет премало наспрам фудбала. Неће још дуго моћи да се издржи с овим сукобом Фибе и Евролиге. Оно што је неминовно да се догоди јесте усмеравање европске кошарке максимално ка НБА систему, управо зато што нема пара. Многи клубови се гасе, иступају из такмичења и није то само у Србији. Овде је тешка ситуација, али наши су људи сналажљиви и успевају некако да држе то. У Европи су друга правила, тамо си у блокади и банкротираш. Овде је то мало другачије“.

Да ли би приватизација донела неке промене?

– “Свакако верујем да треба да се спремамо за долазак нових времена, а не знам колико би приватизација променила ствари. Не знам ко ће бити спреман да уђе у приватизацију, ако му се не враћају средства. Да не буде баш сваке године да бацате унапред четири или пет милиона евра. Не знам како ће то ићи код нас са Звездом и Партизаном. Постоји модел да као удружење грађана Црвена звезда можете да оснујете предузеће, да на њега пренесете своја права и да оно може да функционише као деоничарско или акционарско друштво. Кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, то нису комерцијални спортови и тешко је доћи до комерцијалног нивоа“.

Како је вама са Евролигом?

– “Ми ако у Евролиги можемо да дођемо до 500.000 евра, то је плафон. Наравно, ако освојите такмичење добијате милион евра, али треба освојити Евролигу“.

Каква је позиција Србије и овог региона у Евролиги, с обзиром да смо остали без оног једног гарантованог места?

– “Ми сада имамо само ту специјалну позивницу. Уговор с Евролигом је истекао пре две године и није продужен. Мислим да Евролига неће дозволити себи да прескочи овај регион, али исти треба да има два представника у том такмичењу. Реално, Евролигу могу да играју Црвена звезда, Партизан, Цибона, можда Задар и Сплит због историје, али то у овом тренутку није реално, те Олимпија из Љубљане. Остали по стандардима Евролиге просто не могу да играју елиту. То није моје мишљење већ једноставно постоје неке пропозиције и документи. Само их треба прочитати“.

Имамо сада пример Приморске која је доказ да у мањим срединама не може да се преживи…

– “То је све питање извора финансирања. Нажалост, у нашем региону се много више издваја за фудбал, од кошарке. Иако су кошарка и ватерполо у Србији два најтрофејнија спорта, а фудбал само пуста жеља. Не мислим ништа лоше, има доста талента у нашем фудбалу, али у организацији никако да се склопе све коцке и да се направи искорак само одласцима на континентална и светска такмичења. Чак није сачувана ни она генерација која је освојила Мундијалито на Новом Зеланду. То је требало да се чува као велико благо, али добро… Ми немамо стратегију када је кошарка у питању, видим да се преко Спортског савеза иде на варијанту масовног спорта што могу да разумем. Али ми треба да направимо стратегију за кошарку, а ми је немамо одавно. Зато сам забринут јако и треба озбиљно анализирати шта ће се дешавати с нама за четири-пет година, какву ћемо репрезентацију имати, перспективу… Јако је тешко устати када једном паднете. А око нас су многи јако нервозни зато што смо стално на врху“.

Годинама се прича о томе да су Црвена звезда и Партизан главни кривци што више нема младих талената због довођења већег броја странаца, а Саша Даниловић је својевремено стао у одбрану вечитих ривала по том питању…

“Даниловић је био у Партизану и зна какав је систем оформљавања играча. Звезда и Партизан нису Мега или ФМП, они не могу да буду релаксирани од очекивања која су увек велика. Армије навијача очекују много. Резултати не могу да се направе само с домаћим и младим играчима. С домаћим можда и можете, ако платите довољно и скупили их на једно место. Али, ми смо у ситуацији да можемо да дамо највише по 300.000 или 400.000 евра по сезони, а они имају реалне уговоре од по 1.500.000 или 2.000.000 евра годишње. Ту не можеш ником ништа да замериш, сваки играч бира оно што му је економски исплативије. Није ни нормално да нас неко стално хвали, занимљивије је када нас критикују и нека наставе тако“.

Да ли су клубови АБА лиге практично у најтежем положају од осталих клубова у Евролиги, с обзиром да им је освајање регионалног такмичења једина улазница за елиту?

– “АБА лига је једина лига из које имате квалификацију за Евролигу. Тога нема ни у ВТБ лиги. Какву муку муче, рецимо, Панатинаикос или Олимпијакос? Коју муку муче Фенербахче, ЦСКА и остали? Сви они су потпуно релаксирани и такви могу да играју своја домаћа такмичења. Уз све то, ако сте примера ради конкурентни у Евролиги и борите се за Топ 8, завршница лигашког дела у којој Вам можда недостаје победа или две за плеј оф, поклапа се са завршницом АБА лиге која треба да обезбеди клубу Евролигу и за наредну сезону? Шта мислите да ће бити приорите и шта би требало да буде приоритет?“.

Да ли причате о томе са људима из Евролиге?

– “Причамо годинама, али њихове норме су такве да они морају да имају стабилне евролигаше. Ми смо пропустили једну шансу када се у Београду играо Ф4. Тада је требало да направимо бољи приступ како бисмо дошли до петогодишње лиценце. Нажалост, то се није догодило. Држава је урадила све како би се играо Ф4, као што је Звезда урадила све да Ф4 дође у Србију и Београд. Али онда нисмо направили следећи корак. Сећате се да је још тада било прозивки да је све намештено, да ће бити овако или онако“.

Шта је проблем?

– “Колико нама и нашем спорту доприносе два јака имена у Звезди и Партизану, толико нам због наше унутрашње неслоге и лоших односа на релацијама два клуба наносе штету. Оба клуба треба да буду европски значајно експонирана, да имају заједнички исти приступ. Онда ћемо измерити на терену ко је бољи и где. Таква два бренда у бившој Југославији нема нико, па ни у целом остатку региона. Грчка има ПАО и Олимпијакос, али Звезда и Партизан су можда чак и јачи брендови од њих“.

Сада вишегодишње уговоре имају Бајерн, Асвел, Алба…

– “Свака њима част, али они су као бренд у односу на Звезду непрепознатљиви. Не само они, него и Химки, на пример… Нажалост, стандард тржишта се очигледно гледа и то значајно. Као и финансијска стабилност и организација клуба. Они не процењују да смо ми још толико финансијски стабилни. Организационо Звезда јако добро стоји, али и финансијском делу. Ми смо имали више контрола, сваку смо прошли. Сваке године имамо финансијске ревизије, домаће и стране. Ту не можемо да маневришемо никако. Те ревизије трају сатима, то није прича као да попијемо кафу и то је то, иде се до ситних детаља и анализа у одређеним ставкама прихода и расхода. Ми свака три месеца дајемо финансије извештаје. То је једини исправан приступ“.

На крају, ако би Црвена звезда једног дана добила вишегодишњу лиценцу, да ли бисте већим успехом сматрали то, или први улазак клуба у елиту 2014. године?

– “Круна рада била би та вишегодишња лиценца. Не знам како ће Евролига да направи организацију. Сада смо на 18 клубова. Не знам да ли ће се ићи на 20 или 22 клуба, што би онда вукло све више ка поменутој промени европске кошарке ка НБА систему. То би могло да маргинализује домаћа такмичења“, закључио је Небојша Човић.

0 0 votes
Гласање за чланке

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
0 Коментари
Inline Feedbacks
View all comments
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x