Волден није теже повређен. Лојд прескаче и „шпанску турнеју“

РАЗБИЈАЊЕ МИТОВА: Потпуно невероватно,чак и међу Звездашком популацијом,влада мишљење о томе како је Партизан у кошарци оно што је Звезда у фудбалу. Навијачи Партизана око истог праве култ неког ванвременског колектива који влада кошарком од како она постоји. Да погледамо факте: Одмах након оснивања покренут је поступак отимања играча од премоћне Звезде под изговором војне обавезе: Ратко Влаховић, Аца Николић, браћа Шапер… Осим у тој сезони када су били близу титуле, углавном врећа за кантање, нарочито када су се неки играчи вратили својој Звезди. Пролазиле су и целе декаде када нису осетили победу у дербијима. Чак и кад је Звезда пала са трона други клубови су завладали попут Олимпије и ОКК. Партизан је свима гледао у леђа и никакако није могао бити синоним за кошарку. Чак и без титула, Звезда је била кошаркашка мека. онда још једна фантастична генерација кошаркаша из Звездине кошаркашке школе, помогнута са придошлим талентом Дуцијем креће у нове походе, чак и на европске титуле. И док су се Звездаши борили и за евро титуле, Партизановци су за опстанак. Чак оно што су самопрозвали кошаркашком институцијом, је успело и да испадне из лиге у моменту када је Звезда после 10так пехара дошла и до евро трофеја. До титула су долазили ОКК, Раднички са Крста, Задар, Локомотива…а у Хумској кромпир титула још и друга лига. ДОМИНАЦИЈАТо је извесно алармирало клупске моћнике и рекли су доста је било. Попут 1945. креће се са узимњем где је год могло да се штрпне, под старим добрим изговором војна обавеза, или просто паре и мора. Упркос потписаном уговору са Југопластиком доводе Дражена Далипагића из Мостара. Из Чачка доводе Звездаша Кићановића а из Слоге Тодорића. Они су постали синоним за касније успехе Партизана, ни један из „чувене“ Партизанове школе кошарке. Она заиста ни пре а ни после тога скоро да није ни постојала, ако узмемо у обзир најзначајније кошаркаше у историји клуба. Дакле прве титуле овог клуба следују тек 30 година након оснивања. Какво посно доба. Упркос сјајним успесима нису се позиционирали на престо југо великана јер су други тимови узимали европски врх. И док је по њиховом мишљењу Партизан био најјачи, Босна је била европски првак. Почетак 80тих је обележио дуел Цибоне и Звезде, и на несрећу Звездаша Цибона је била победник. Поред Дражена покупила је и две европске титуле а „доминантни“ Партизан је ипак само био претендент за титулу. Поред спорадичних титула вредно помена су титуле у Купу Кораћа. Дакле ни тада се за Партизан није могло рећи да је био доминантан клуб. Довођење играча са стране, по политичком кључу је настављено па и под чудним околностима: звездаша Обрадовића, Паспаља из Подгорице, Дивца из Слоге, Даниловића из Сарајева а уз грешку Звезде и Ђорђевића. Готово цела петорка, синоним за други талас успеха није из сопствене школе. Уз велику срећу, пошто је на опште изненађење Звезда прошла у финале уместо Цибоне, Партизан долази до титуле која ће га винути у врх. Али и даље много иза осталих великана Југо кошарке. Југопластика, предвођена одбаченим звездашем Маљковићем, тада бере све ловорике и три пута до евро титуле. Партизан је стрпљиво дочекао својих 5 минута, и предвођема најбољим бековским паром долази до велике славе и европске титуле. Али чак ни тада не и до трона југо великана. Колики је битан тандем Ђорђевић-Даниловић, довољно говори податак да их је без њих идуће сезоне Звезда накантала за 13.титулу првака. Европски првак предвођен најбољим српским тренером пао од тима који је скоро комплетно проникао у Звездиној кошаркашкој школи. И сезону посе тога иста слика. Таквом понашању је морао доћи крај и Партизан се враћа провереном рецепту – узимај све што ваља. Из Звезде тандем Томашевић-Видачић, из Спартака Ђокић-Котуровић, касније најбољи стрелац лиге Радошевић….титула није смела да дође у питање. Али авај већ у другој сезони фрка. БФЦ их бије 2:0 у финалној серији у сред Пионира. Нико од верних кошаркашких новинара није касније прокоментарисао тај невероватни обрт и по први пут у историји кошарке Партизан долази до титуле после кретања серије на 3:2. Да било је намештено, јер већ у следећој Мута долази у Партизан и тада је рекао дајте ми и Миленка Топића и освајамо Европу. Колико је ово била истина виђено је пар месеци касније када Партизан долази на Ф4, дрим тиму невиђеном на овим просторима заиста је фалио Топић за славу. Међутим велики Миленко и револтирани Кузмановић и Топаловић долазе у Звезду и до онога што им је годину дана раније отето. Партизанов дрим тим остаје кратких рукава и без иједног пехара у тој сезони. Будућнос у склопу државног пројекта отима све па и Партизан остаје без шанси. Упркос промени власти Партизан вешто после Дачића у старој долази до веза са Дивцем у новој. Овога пута још бруталније и без обзирније: из Звезде Вујанића и Остојића, Шћепановића и Станојевића за милион. Мегаломански пројекат са новим гуруом почиње да влада. Врх безобразлука када гуру седа на чело репрезентације и онда пролазе све комбинације. Оно што нису успели да среде Станојевићу успевају Авдаловићу, Остојићу , Перовићу… И док у Евролиги били канта за пуњење домаћа титула није смела да дође у питање. И није. Уз сталну кукњаву да имају мање, узимали и крали играче редом, а по потреби и плаћали много више од других. Таман када би помислили да ће клекнути одвајају милион и по евра за тандем Милојевић-Шупут, па онда бланко уговор за Пековића… Уговори се крили а званично за кикирики. А ако ни то није било довољно, премлаћивање судије за које никад нико кривично није одговарао. Поврх свега када је Звезда коначно била кадра да дође на трон, позивање криминалаца у прве редове како би застрашили и противника и судије. Ако занемаримо то ипак је било доминантно. Но, Партизан на овај или онај начин тек у 6. деценији свога постојања успева да стигне и престигне Звезду у броју националних титула. На том доминантном путу од 13.титула уз 3-4 спорне сезоне долазили до титула и наступа у Евролиги. На муку ушли у АБА где су исто доминирали. Клупска бахатост достиже врхунац када су на помен да Звезда добија спонзора, преко власти, ургирали да исти буде уз Партизан и њихов нови поход на европски врх. У сенци Ф4 у Паризу, желели су да и Звезда буде у другој лиги, као они 4 деценије пре, или још боље да је нема. Партизан је историјски био уз власт, а Звезда као реакција је са овим увек живела и живеће. Али оно што је ККЦЗ доживела 2010. ван терена од присталица Партизана у власти ће историја увек памтити. Бољевци и јуниори наспрам њих је био знак навијачима партизана да су институција. Ишли су и корак даље: најбољи југословнески клуб свих времена (лаж), европски Бостон Селтикси и коначно лаган одлазак на дербије које не могу изгубити. Привремени одлазак гуруа ствара рупу континуитета, али се он убрзо враћа након неуспелог роминга. Звезда се коначно буди, и по први пут у 2 деценије добијају озбиљног супарника. Отимање кошаркаша није било лагано као пре па су довођења била и француска, грчка, турска, летонска, чешка… Школа кошарке Партизана је углавном избацивала епизодисте. Гуру усева да се одржи… И онда долази све на наплату. Тројка Нолана Смита те разваљивање буље од Калине и Ђенке, скида бајке о часовима љубави и фамозној кошаркашкој институцији у којој играчи играју за кикирики. Немушта објашњења гуруа насловницама жуте штампе у ударном термину. Две декаде поптуне доминације уз помоћ „наставних и ваннаставних“ активности падају за тили час. Борба против ветрењача коначно постаје борба против јасног и јаког противника, али овога пута у чистој води. У сопственом брлогу прљав веш и даље излази 5 година после. Упркос јасној страначкој опредељености, и државној помоћи, уз „највеће буџете“ у скорој историји клуба, митска институција долази само до пар титула у Купу те дивљих позивница за Куп Славице Ћуктераш, пошто су се у оном ФИБА Ронкетију брукали са 80% пораза. Партизан успева да бар на кратко пронађе новог, овога пута латинског гуруа, који упркос јасној преварантској нарави добија симпатије све авангарде и југа. Склоност митовима их тера да опет доживљавају ренесансу институције, али све се распршило као мехур од детерџента. Склоне митовима не могу да преобратим, али бар се надам да ове нормалне Србе, Звездаше могу. Ни у једном координантом систему ККП није институција, још у Србији имају ту једну титулу више, али и то ћемо мењати ускоро, врло брзо.