Moja Crvena Zvezda
FeaturedVažne vestiВажноНајновијеОсталоХокеј

Отворено са Ненадом Раковићем

Због одличних односа које имамо, указала нам се прилика да разговарамо са Ненадом Раковићем, бившим играчем Црвене звезде, Партизана, као и Спортским директором Црвене звезде у време када је Звезда освојила ИХЛ титулу.

Морамо истаћи да је Ракац увек био отворен за разговор и сарадњу, што је и овај пут показао, иако смо му приликом договарања овог интервјуа нагласили да ћемо се дотаћи и шкакљивих хокејашких тема.

Па, драги Ракац, пре свега ти хвала на времену које одвајаш и које си одвајао за наш портал, срећна ти Нова година и Христос се роди!

– „Пре свега, срећна Нова година и Божићни празници вама и свим љубитељима хокеја. Ваистину се роди!“

Пре него се дотакнемо директно тема о хокеју, реци нам како проводиш ове дане пандемије, да ли си здрав, прави и како се ти и твоји одупирете овој корони.

– „На сву срећу, корона је заобишла моју породицу и мене. Такође сам имао срећу да моје клупске активности у Америци нису прекидане због епидемије, мада се све активности одвијају уз доста рестрикција.“

Ти си тренутно у Чикагу. Иако смо једне прилике разговарали о томе (наравно, и писали на нашем порталу), реци нам како си завршио тамо и зашто си напустио Србију и хокеј у Србији?

– „У Америци сам завршио после сезоне у Звезди. Добио сам позив да водим хокејашку академију Кјуб у Чикагу. Водим тимове до 10, 12 и 14 година.
Овде имам одличну прилику да сарађујем са тренерима који имају НХЛ искуство, пре свега са Кевином Дилејнијем који је део стручног штаба Чикаго Блекхокса и Тедом Дентоном који је задњих осам сезона био главни тренер Рокфорд Ајс Хогса, филијале Чикага у АХЛ лиги. Користим сваку прилику да учим од њих.“

Пре него си отишао у Сједињене Државе, у Звезди си био Спортски директор. Та сезона остала је упамћена као вероватно најуспешнија Звездина сезона јер су освојени и Државно првенство, али и ИХЛ титула. Можеш ли се мало присетити те сезоне? Шта највише памтиш, можда чак и нека анегдота ако има?

– „Све што се тиче сезоне у Звезди је једно врло лепо искуство, а ту је и сарадња са Јоцом (Јовица Рус) кога изузетно ценим као пријатеља, али и као хокејашког радника. Та сезона и није могла другачије да прође кад су Миријевци водили причу (смех).
Пуно лепих успомена носим из те сезоне, али бих истакао да су играчи, посебно домаћи, најзаслужнији за тај успех.
Поред титуле ИХЛ лиге, као највећи успех те сезоне бих истакао победу над Јесеницама у Континентал Купу.
Генерално, највише памтим тај наступ на турниру у Италији, када су момци показали да могу да играју равноправно са најбољим европским тимовима.“


Да мало ускочим између претходног и следећег питања. Те сезоне, када си био Спортски директор Црвене звезде, имали смо одличну сарадњу и комуникацију. Успут, захваљујући Јовици Русу, којег овим путем поздрављам, срели смо се и на ауто путу негде у Хрватској када сте ишли на утакмицу у Словенију, чини ми се против Славије. Морам да кажем да је за мене то био изузетан гест да сте стали, а посебно да сам од Јоце и тебе добио оне прелепе поклоне, као и дрес потписан од стране играча који су тада играли за Звезду.

– „Да, дефинитивно смо имали одличну комуникацију. Увек истичем да радиш феноменалне ствари за хокеј, посебно у ових задњих пар сезона када хокеј скоро да нема никакву пажњу у медијима.
А поклони? Драго ми је да су ти се свидели. Били су од срца.“

Да се вратимо твом одласку и стању хокеја у Србији. Ниси једини који је отишао. Нешто пре тебе Звезду је напустио и Ненад Милинковић. Поред тога, имао сам прилику (док сам правио неке интервјуе) да разговарам са играчима који су играли за Звезду (неки и за Звезду и за Партизан) и који су ми дословно рекли да више не желе да кроче у Пионир. Бићу директан, већина их је апострофирала Савез као главног кривца за то, као и неке људе на функцијама у клубовима, и Звезде, а морам рећи, посебно Партизана.

– „Што се тиче мог одласка, нисам љут ни на кога. И даље имам жељу да уђем у халу Пионир. Ипак је то место на ком сам одрастао, доживео најлепше тренутке и ту су моји најбољи пријатељи.
Опет, сигуран сам да више не бих радио у српском хокеју. Мислим да то није за мене, а и показало се да и нисам баш неко идеално решење ни за клубове, ни за Савез.“

Чињеница је да проблеми у српском хокеју нису од јуче, али мени нпр. пада у очи једна ствар, да Звезда никада није имала свог представника на месту председника Савеза. То је, по мени, толико нарушило односе Звезде са Савезом и Партизаном, да из ове перспективе то изгледа као немогућа мисија да се односи поправе. И теби су забранили да се кандидујеш за генералног секетара. Да ли мислиш да људи који су задужени за хокеј у Србији немају баш довољно слуха и да на неки начин спутавају промене?

– „Нажалост, нарушени односи Звезде и Партизана су велики проблем, а не видим да ће се то стање ускоро променити. Створила се нека непотребна тензија између Партизана и Савеза са једне стране и Црвене звезде са друге.
Нажалост, не видимо ни једну озбиљну иницијативу да се направи још једна хала, осим у мају када је прелазни рок и када сви имају готове пројекте.
Што се тиче одбијања моје кандидатуре, био сам наравно разочаран јер сам у то ушао чистог срца, са великом жељом да нешто урадим за наш хокеј, али, са ове временске дистанце, одлично је што се то десило јер ми се отворио други пут, реално много бољи за мене и моју породицу.
Једино ми је криво што у Савезу нема места за више хокејаша, посебно у оперативном делу.
Верујем да би неко, ко је играо хокеј, тј. провео живот у хали Пионир, боље разумео проблеме клубова и имао бољу визију развоја хокеја.“


Видиш ли ти излаз из проблема за српски хокеј и да ли би се једног дана опет вратио вамо ако би се стање поправило?

– „Ја не видим излаз из проблема, јер тога нема без државе и помоћи око изграсње инфраструктуре. Нажалост, држава се неће сама понудити да нам изгради хале, а не видим апсолутно никакву активност на том пољу.
Друга ствар је изузетно лош третман домаћег тренерског кадра који се потцењује од руководиоца клубова. Нажалост, одговорни људи не схватају да је много боље улагати и едуковати домаћи кадар који ће увек бити ту. Смешна ми је прича о страним тренерима. Ја стварно не видим зашто би иоле озбиљнији тренер из иностранства дошао да ради код нас. Спортски мотив не постоји, а и ако је озбиљан тренер, много више новца може да заради у својој земљи.
Много добрих момака је отерано из нашег хокеја, као да смо Канада са два милиона хокејаша, плус осим Звезде и Војводине нико нема сениоре, па се питам одакле ће се регрутовати будући тренерски кадар у наредних 5 до 10 година.
Ако мене питате, клуб без сениора је обична школица спорта.
Што се врађања тиче, као што сам рекао, не видим себе у српском хокеју ни у једној опцији.“

Америка је скроз друга прича. Реци нам како си се брзо успео прилагодити том систему?

– „Врло лако сам се уклопио овде. Имам сјајан однос са власницима, колегама. Велика је конкуренција, има доста хокејашких програма што на неки начин олакшава посао тренерима и запосленима у хокеју.“

Тамо радиш са млађим селекцијама?

– „Радим са млађим селекцијама, водим тимове до 10, 12 и 14 година и има доста талентоване деце. Међутим, и овде је хокеј веома скуп спорт, доста се путује, захтева доста одрицања деце и родитеља, а конкуренција је огромна.
Можда сам субјективан, али мислим да је хокеј спорт у ком је најтеже пробити се до професионалних или универзитетских лига.
Деца овде имају много боље услове, лед им је доступан 12 месеци годишње, имају много више квалитетних утакмица и то је основни разлог зашто у једном тренутку престигну наше клинце.“

Када прође ова пошаст од короне, реци нам, постоје ли могућности да се направи сарадња између клуба у којем радиш у Чикагу и Црвене звезде, и шта је то што би рецимо наш клуб требао да уради да би се сарадња остварила?

– „Наравно да бих волео да направим сарадњу, чак сам то и радио у прошлој сезони. И ове године сам слао поруке преко тренера у Звезди, али није било никаквог одговора од стране Управе или ко је већ одговоран у клубу.
Одговор на ваше питање је – само требају да ме контактирају.“

Ракац, желимо ти пуно среће и успеха у раду, пре свега здравља, у нади да ћемо се опет срести и да ћеш се у неком времену, које је пред нама, ипак поново наћи у својој Црвеној звезди.

– „Хвала пуно, Дарио, на лепим жељама, само бих прескочио овај део око повратка.“

(извор/фото: czbg.net; Дарио Капин)
https://www.czbg.net/2021/01/12/otvoreno-sa-nenadom-rakovicem/

Повезане вести

Leave a Comment