Рутинска победа на крову за Декијев и Бенов јубилеј!

ВОЖДОВАЦ – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 1:4 (1:2)

Јубиларни 50. меч Дејана Станковића на клупи Црвене звезде протекао је као и већина осталих – одлична игра и резултат наших играча. У 27. колу Суперлиге, на свом терену копља је поломио Вождовац, па је головима Бена, Иванића, Гаврића и Вукановића наш тим славио са убедљивих 4:1. Једини гол за домаћина дело је Стоисављевића, а итекако је вредно истаћи да је Ел Фарду Бен постао рекордер по броју погодака (61) једног страног играча у нашем дресу.

Опорављени Фалћинели вратио се у протокол мечева Црвене звезде (ову утакмицу почео са клупе, па пред крај ушао), док се Саного и Фалко (питање дана када ће се и он вратити) још увек у стању мировања услед заражавања вирусом Корона. Иако су многи очекивали да ће се упркос повратку Италијана у шпицу напада наћи Милан Павков, чија се форма поново подигла, Дејан Станковић се одлучио да меч започне без класичног шпица, па је главну реч у нападу водио Бен. Двојица „бонус“ играча за данас су били Петровић и Гаврић, а још једну ротацију у одбрани приметили смо изостанком Дегенека – њега је данас мењао Панков.

Тренер Вождовца, Дамјановић, није (бар не од старта) могао да рачуна на повређене Вујновића, Гајића, Миловића, Ласицкаса и Нишића, док се још увек ровити Хајдин нашао у стартних 11.

Веома је лоше било време у Београду – прохладно уз пљусак, па је вештачки терен стадиона на крову тржног центра, био још незгоднији и клизавији него иначе. Можда се управо у томе и налазио одговор на питање због чега смо играли без класичног шпица.

Шокантно је почео меч по наше играче и навијаче. У сред почетног одмеравања снага и диктирања темпа од стране фудбалера у тегет дресовима (наша резервна гарнитура), севнуо је идеалан центаршут Милојевића са леве стране. Одличном кретњом и још бољом реакцијом главом све је то испратио талентовани седамнаестогодишњак, Стојисављевић, и рутински матирао Борјана за 1:0. Играо се четврти минут.

Рани погодак, па још и у нашој мрежи, гарантовао је пуно узбуђења у наставку. Већ у наредним минутима имали смо два покушаја са леве стране, преко Катаија, па Иванића, који су одлично центрирали, али није било играча који би то адекватно исправили. Са друге стране, прилику да своју брзину демонстрирају кроз контранападе нису пропуштали Хајдин, Милојевић, Стојисављевић, и пре свих, Цветићанин.

На почетку 12. минута наш тим извео је прилично добру акцију, поново по левој страни. На додавање Иванића са левог крила, одлично се заградио Бен и одложио лопту ка Катаију, чији је слаб шут лако укротио Крунић. Покушао је Катаи са дистанце и у 15. минуту, на сличан начин на који је погодио против Мачве, али се још једом истакао голман Вождовца.

„Плела“ је Звезда мрежу око Крунићевог гола, у наредним минутима још два пута је траљаво покушао Канга, али је лопта углавном била око 16 метара домаћина што је давало наду да можемо до преокрета.

У 20. минуту сусрета видели смо страшан ударац Милана Гајића. Након центаршута из корнера, лопту је избио један од дефанзиваца „белих“, тачно на полуволеј нашег десног бека, чији је пројектил са неких 25 метара сјајно зауставио чувар мреже домаћих, Крунић. Прилично је била сигурна „јединица“ Змајева.

Наши играчи су наставили да нападају искључиво са леве стране, преко Родића, Иванића и Катаија, који су били расположени у првих пола сата сусрета, те су доста проблема правили дефанзивцима домаћих.

Напади Црвене звезде исплатили су се у 30. минуту. Након новог, ко зна ког по реду, напада са леве стране и идеалног центаршута Катаија, „лажни центарфор“ Бен се најбоље снашао у петерцу и главом спровео лопту у мрежу за 1:1. Бен је овим поготком постао најбољи стрелац у историји нашег клуба што се тиче страних играча. Ово му је био 61. погодак, који је престигао Ричмонда Боаћија.

Дар-мар је правио Катаи у нападу Црвене звезде, до прилике је дошао и у 35. минуту, када је на себи својствен начин ослободио простор за ударац, али на срећу гостију, на путу до гола лопта се одбила о једног дефанзивца и завршила у наручју Крунића.

А преокрет је дошао можда и брже него што су многи очекивали. Играо се 37. минут када је, по први пут данас, Гаврић фантастично центрирао, а Иванић исто тако реаговао, па је трзајем главе лопту сместио у доњи леви угао гола „Змајева“ за 1:2.

Нову велику прилику наш тим је имао у 41. минуту, након ниског убачаја са леве стране, када је лопта прошла већину играча у шеснаестерцу, на послету чини се стигла до Милуновића, па је његов шут изблиза био изблокиран. У истом минуту пожутео је Катаи. Два минута касније пропуштамо можда и највећу прилику на мечу. Лошта се одбила до Гајића на десној страни, који је сјајно прихвата и маестрално центрира ка потпуно усамљеном Бену. Веома је лоше реаговао наш нападач у тој ситуацији, па је послао лопту високо преко гола.

Након нове комбинације Родића и Катаија по левој страни, из веома тешке позиције феноменално је покушао Катаи, али је апсолутно крајњим напором Крунић лопту спровео у корнер и спасао свој тим примања трећег поготка. Упркос томе што му није пошло за ногом да се упише у стрелце, могло се констатовати да је Александар Катаи био најбољи појединац полувремена.

Све у свему, прво полувреме је апсолутно припало Црвеној звезди, упркос томе што је Вождовац повео већ у уводним минутима. Контрола игре, посед лопте, прилике, шутеви… све је то било на страни наших играча, а награда за све то је стигла у виду преокрета. Јак темпо је Црвена звезда држала, посебно у првих пола сата игре, а када је добрано измучила и изморила одбрану гостију, у наставку полувремена је постигла и два поготка.

Ласицкас је ипак ушао у другом делу сусрета, уместо Ивезића, док је стрелца првог поготка за наш тим, Бена, заменио Алекса Вукановић.

Звезда је наставила у истом ритму и на почетку другог полуврена. Из низа напада ка голу Вождовчана, издвојили смо убацивање Катаија и за секунд кашњење Гаврића, као најбољу прилику. Мало отвореније је играо Вождовац, што је оставило више простора нашим нападачима да комбинују на противничкој половини.

Како би мало појачао офанзиву, Станковић у 58. минуту уводи Николића уместо Петровића. Притисак Звезде и даље је трајао, једина разлика у односу на прво полувреме била је у томе што су и играчи у белим дресовима макар покушавали нешто на нашој половини с времена на време. У 60. минуту сјајан контранапад нашег тима смо видели, Канга је одлично упослио Вукановића који је веома, веома лоше исконтролисао лопту па је и та прилика отишла у неповрат. Тада је у игру ушао и Нишић, у редовима домаћих.

Таман када се утакмица мало смирила негде на почетку последњих пола сата игре, Црвена звезда је задала и фаталан ударац домаћину на овом мечу. Нешто јачу лопту упутио је Иванић ка Гајићу на десном крилу, а наш упорни бек је некако стигао, примирио и упослио Гаврића у срцу шенсаестерца. Тамо је наш млади играч примио, окренуо се и врхунским ударцем погодио малу мрежу крај супротне стативе Крунићевог гола за 1:3. Играо се 67. минут, а у истом минуту је Станковић извршио и још две измене: Катаија и Панкова су заменили Срнић и Дегенек. Три минута касније, са дистанце је опасно покушао управо Срнић, али је одлично одбранио Крунић и спровео лопту у 10. корнер за наш тим. А после њега, врло близу поготку били су Милуновић и Родић. Лопта се напослетку одбила у сигурну зону за Вождовац.

У 75. минуту још једном се истакао голман Крунић. Иванић је сјајно упослио Вукановића по левој страни, овај је сачекао да мало боље примири лопту, снажно шутирао под пречку, али је врхунски тај шут зауставио чувар мреже гостију. Ипак, само минут касније, Алекси се посрећило и да постигне гол. Након корнера Канге, највиши у скоку био је Милуновић, чија лопта главом проналази Иванића. Овај из непосредне близине шутира право у голмана, а после одбијене лопте најбоље се снашао Вукановић, па ју је само ћушнуо у мрежу за 1:4.

Ни ту није био крај узбуђењима, потпуно је пала дефанзива „змајева“. Два минута након четвртог Звездиног гола, озбиљно се затресла статива домаћина након пројектила Гаврића. Омладинца Звезде је одлично пронашао Срнић, на око седам метара од гола, усамљеног.

После 2 седмице паузе проузроковане Короном, на терен се и званично вратио Фалћинели. Заменио је вечерас одличног Гаврића у 81. минуту.

Oпустила се Звезда мало након четвртог гола и стативе Гаврића, па је тако Вождовац имао прилику да смањи резултатски дефицит у два наврата. Најпре слободним ударцем из идеалне позиције у 80. минуту (погођен само живи зид од стране Арсића), а потом и сјајним шутем и пречком Станисављевића из 85. минута. Након тога, видели смо још једну солидну прилику нашег тима и то је било све што се тиче данашњих дешавања са Вождовца.

Када се подвуче црта, јубиларна 50. утакмица на клупи Црвене звезде нашег Дејана Станковића, обележена је рутинском победом у гостима. Није наше играче уздрмао ни рано примљени гол, јер смо у наредних 85 минута гледали игру искључиво једног тима на терену. Голови и прилике су се низали, ту је био и огроман посед, мноштво корнера, па на крају су можда Вождовчани могли бити и срећни са само четири примљена поготка. Најрасположенији за игру у нашем тиму били су Катаи (асистенција) и Гаврић (гол и асистенција), који су и поред конкретног учинка непрестано представљали опаснонт по гол „Змајева“.

Београд – ТЦ Стадион. Судија: Драган Чоловић. Помоћници: Милан Пашајлић и Марко Димитријевић. Жути картони: Ивезић, Милосављевић (Вождовац), Катаи (Црвена звезда) Црвени картони: – Стрелци: 1:0 Стојисављевић (4. минут), 1:1 Бен (30. минут), 1:2 Иванић (37. минут), 1:3 Гаврић (67. минут), 1:4 Вукановић (76. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Гајић, Милуновић, Панков (од 67. Дегенек), Родић, Гаврић (од 81. Фалћинели), Петровић (од 58. Николић), Иванић, Канга, Катаи (од 67. Срнић), Бен (од 46. Вукановић). Тренер: Дејан Станковић

Вождовац: Крунић, Ивезић (од 46. Ласицкас), Пуртић, Богдановић, Хајдин, Ајдиновић (од 81. Станисављевић), Милосављевић, Цветићанин (од 55. Арсић), Дукић, Стојисављевић (од 81. Вучић), Милојевић (од 60. Нишић). Тренер: Јован Дамјановић