Moja Crvena Zvezda
Блогови

Фудбалу Бог те видео

У скором периоду сви медији, између осталог и наш сајт, писао је о разним трансферима наших играча у стране клубове, страних играча у наше клубове и о финансијским благодетима које такви трансфери подразумевају како за играче, тако и за клубове. И некако у целој тој вишемилионској фами почело је да се прожима низ питања. Јесмо ли стварно исконску игру довели до нивоа задимљених кладионичарских просторија, јесмо ли фудбал почели претварати у све оно што нисмо желели да буде, јесмо ли једноставно решили да нам фудбал буде просто оличење највећег контраста у виду осмеха на лицу и горког укуса у устима.

Некако из целог наслова нашег домаћег филма који је обојен баш фудбалом „Монтевидео Бог те видео“ нестаде Монтевидео и остаде само да се чудимо уз „Бог те видео“. Да ли смо стварно напредовали? Од трчања за лоптом по травнатим теренима, свакодневног пожртвовања да се и задњи атом снаге остави ту на неком забаченом терену неке школе, а у нашим очима терена великог ко Маракана, спали смо на то да нам задњи атом лежи само у потпису и оним силним нулама које следе иза… Да ли стварно можемо да се погледамо у очи ми и наша издања из детињства, од пре неких 10, 15, 20 година?

Неко ће рећи, ма тако је од самог почетка. Увек су ту биле агентатуре, ко ће понудити више, ко ће дати све осим фудбала. Можда је и делимично тачна ова констатација, али не можемо се у потпуности слагати са истом.

Јер пре Маракане, пре шездесет и неке, пре Звезде била је ту једна Југославија. Не као држава, не само у виду надања, гледања у неке боље звезде будућности, него један спортски клуб Југославија и у њему један фудбалски клуб Југославија, а под окриљем те мање али духом снажне Југославије један стадион, претеча Маракане и црвене боје која данас топи њену траву.

Васкрс 1927. био је празник на више начина, а за тадашње житеље Београда и околине, Васкрс значио је реке аутомобила и народа који су се сливали под скуте новоизграђеног стадиона. Да макар на тренутак осете ту нову травнату површину у својим плућима, то усхићење у својим срцима. И заједно су тада дисали гледаоци, грађани, играчи, функционери, тренери, заједно је дисао и фудбалски савез, управа. Ваздух у којем је тињало само „Фудбал зарад спорта, зарад игре“.

„Најбољи бек у држави Ивковић издвојио се у један празан крај трибине и дуго је замишљено гледао на своје игралиште, као да је евоцирао прошлост свога клуба и гледао у његову будућност“ писала је тадашња Политика о једном од играча, а у суштини преносила расположење на стадиону и око њега.

Можда је све сажето у речи које је на отварању стадиона говорио Јанко Шафарик, председник клуба Југославија: „У нашој младој држави физичко васпитање није постављено на висину као у Западној Европи. Организован спорт код нас тековина је послератног времена. Сада има преко 250 клубова организованих. Отварањем новог модерног игралишта завршава се први период С.К. југославије, период детињства. Много је труда, самопрегоревања стало док се до таквог игралишта дошло. Сад је клуб дошао и до тренера, стручног лица које ће подићи ниво нашег спорта. Али се физичког васпитања мора прихватити и држава.“

Васпитање, спорт… Много стадиона изграђено је после Југославије, укључујући и Маракану, али да ли смо изградили оно што су нам у аманет оставили оснивачи и носиоци игре у неким пређашњим временима остаје да се запита свако од нас.

Делови текста и слика преузети из издања Политике од 27. априла 1927. године захваљујући Дигиталном архиву Народне библиотеке Србије.

Повезане вести

6 comments

Vlada Tosic мар 27, 2012 at 12:35

A sta cemo sa onim ZVEZDA, SRBIJA, NIKAD JUGOSLAVIJA ?

Reply
Vladimir мар 27, 2012 at 13:50

„Nas“ klub se pre jugoslavije zvao velika srbija, zbog toga sto su komunisti bili na vlast,“ mi“ smo bili primoreni da promenimo ime u fk jugoslavija. Mada ja i dalje smatram zvezdu kao tada novoosnovani klub, jedino sto smo mi od jugoslavije preuzeli je verovatno to igraliste i po nekog igraca.

Reply
nikola мар 28, 2012 at 03:16

a kad smo se mi zvali FK Jugoslavija za vreme komunizma??!! zalutao si decko..

Reply
sabbath мар 28, 2012 at 09:48

Brate mili,od `45-te se mi zovemo Zvezda,a pre toga,za vreme kraljevine,smo bili Jugoslavija,a pre kraljevine Velika Srbija…

Reply
Ivan мар 28, 2012 at 18:21

Ljudi, kada se promenilo ime drzave iz Kraljevine Srba, hrvata i slovenaca u Kraljevinu Jugoslaviju tada je i nas klub promenio naziv iz Velike Srbije u Jugoslaviju… Ne vidim problem u tome jer je to bila Kraljeva odluka(ne bas bistrog coveka) i smatram da se og dela nase istorije ne treba odricati!

Reply
Aca Delija мар 27, 2012 at 11:23

E, zbog svega ovoga ja igram fudbal samo iz ljubavi ! Doduse igrao sam jedno vreme u Vojvodini, ali sam se vratio u stari klub (Dunav (srpska liga)). Imao sam ponudu i Partizana koju sam sa osmehom odbio. Fudbal igram otkako sam prohodao do danas, poceo sa drugarima na ulici, pa sam se upisao u fudbal…Mnogo je love sada u fudbalu i bez velike veze tesko moze da se uspe. A ja ne zelim da budem kao i ostali profi smrad, zaradjuju milione i onda igraju samo za klubove a kad dodju u reprezentaciju…

Reply

Leave a Comment