Одлична игра и минимална победа над Радником

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА – РАДНИК 2:1 (0:1)

 

Резултатски је деловало тешко, посебно након првог полувремена, али у игри се ништа није разликовало од претходних Звездиних утакмица. Доминантно, једноставно, убојито, са малом замерком на реализацију. У 32. колу Суперлиге Србије, пала је петопласирана екипа Радника резултатом 2:1. Поготке за наш тим постигли су Саного и Иванић, на две Николићеве асистенције, док је једини гол за Радник дело Миловановића.

Овог прохладног и кишовитог априлског дана, на стадион „Рајко Митић“ стигао је тим који представља право освежење, па и изненађење у Суперлиги Србије. Екипа Радника из Сурдулице, под палицом нашег некадашњег дефанзивца и тренера омладинаца, Славољуба Ђорђевића, игра историјску сезону. Не само што се налазе на петом месту у лиги, већ су у Купу Србије догурали до полуфинала, где ће снаге одмерити такође са нашим тимом, на нашем стадиону.

Таквом тиму, наш тренер Станковић се супротставио у прилично јаком саставу. Саного, Николић и Иванић чинили су тај средишњи део и зачетак већине наших напада, док су по крилима деловали Гаврић и Фалко. Након опоравка од блаже повреде, у строј се вратио и Дијего Фалћинели, који је вечерас предводио напад.

Прву стопостотну прилику видели смо већ у трећем минуту, што је наговештавало веома офанзивну игру нашег тима. Иванић се фантастично у шеснаестерцу ослободио чувара, изашао испред голмана, матирао га, али је Стојановић испред гол линије избацио лопту. Нажалост, Мирко је прецизан али слаб шут упутио. У наставку акције било је још узбуђења, када су шутеви Фалћинелија и Гаврића били изблокирани. Ни два минута нису прошла када је још једном запретио Иванић пројектилом са ивице казненог простора, али је Костић одлично интервенисао.

Због неопрезног старта над противничким голманом, Костићем, Саного је добио жути картон. Дуго се указивала помоћ Костићу, у том тренутку је деловало да ће моћи да настави сусрет, али се нешто касније испоставило да није могао.

Није та пауза много омела црвено-беле, који су наставили да озбиљно нападају по клизавом терену стадиона „Рајко Митић“. Гаврић је на истеку 10. минута имао покушај по средини гола, који је лако укроћен. Разноврсни су били уводни напади Црвене звезде, што би се рекло – са свих страна. А нову велику прилику пропустио је управо млади Гаврић, када је искоса, са леве стране био избачен од стране Иванића, сам испред Костића. Ушао му је у шут голман и некако га зауставио.

Колико су лако наши играчи долазили у позицију за шут, сведочи и акција из 16. минута, када су на малом простору комбиновали офанзивци, па је на крају Фалков шут завршио мало изнад пречке. Нажалост, исог минута сјајни голман Костић је морао да напусти терен због повреде. Међу стативе је стао Ранђеловић.

У 23. минуту сусрета, нови сјајан пас видели смо од стране Мирка Иванића. Овај пут је упошљен Гобељић на десној страни, чији се шут од Стојановића одбио до стативе. Ипак, огласио се Остраћанин и сасвим оправдано досудио једанаестерац за наш тим, јер је Стојановић шут изблокирао руком, због чега је добио и жути картон. Филипо Фалко је доста слабо извео најстрожу казну, па је ватрено крштење младог Ранђеловића кренуло одбрањеним пеналом.

Нису се шансе ређале баш као у првих 10 минута, али претила је Звезда и кад год је била у прилици кажњавала је лошу поставку одбране „плавих“. За пола сата игре, створене су три изгледне прилике и упућено је још пар озбиљних шутева ка голу Костића, односно Ранђеловића. Са друге стране, Радник није имао нити један покушај пред нашим голом.

Када гости нису могли да направе озбиљну акцију или шансу пред нашим голом, ми смо се побринули да им помогнемо. Језиво лош пас Панкова ка Борјану пресекао је наш некадашњи јуниор, Урош Миловановић, па је са лакоћом обишао нашег чувара мреже и погодио за 0:1. Ни 80% поседа лопте, низ шутева и прилика нису били јачи од резултата на семафору у том моменту. Играо се 35. минут.

Пала је Звезда након уводне офанзиве, а посебно након неискоришћеног једанаестерца. Не само због резултата, већ и због чињенице да смо након 30. минута доста теже долазили до ситуације да угрозимо гол гостију. Посед смо имали, кружили око казненог простора – али ништа више од тога.

Тек у 44. минуту смо забележили добар напад наших момака. Иванић је одлично центрирао са десне стране, а Фалћинели волејем шутирао који метар поред десне стативе. До краја полувремена извели смо још два озбиљна напада, након којих је шут Иванића изблокиран, а атрактивне маказице Фалка лако ухваћене. На послетку, поред та два напада имали смо и једну праву прилику. Након центаршута са десне стране, скочио је и добро шутирао главом Гаврић, али је Ранђеловић наставио сјајно полувреме оба голмана Радника.

Неки кратак коментар првог полувремена био би тај да је фудбал занимљива игра баш због тога што предност нема увек бољи тим на терену. Десет шутева (од којих 7 у оквир гола), пенал и генерално одлична дефанзива нису били довољни ни за резултатски егал након 45 минута. Због једне несмотрене грешке Панкова, морали смо да јуримо резултат у наставку.

Незадовољни Станковић извршио је чак три промене на полувремну: у игру су ушли Павков, Милуновић и Вукановић, док су изашли су трагичари првог дела Панков и Фалко, као и Гаврић. Имајући у виду останак Фалћинелија, јасно је било да смо у наставак ушли са два шпица.

Логично, црвено-бели су желели да искорист скок игру Милуновића, Фалћинелија и Павкова, па смо видели и мноштво, махом неуспешних центаршутева на старту других 45 минута. Ипак, у 52. минуту, један Иванићев центаршут одлично је погодио Фалћинелија чији је шут главом зауставио Ранђеловић.

Када су покривена три споменута играча, често неко остане недовољно добро брањен, а управо је то био Саного у 54. минуту, након корнера. Ударац из угла идеално је извео Николић, а тамнопути везиста је добро скочио и матирао одличног Ранђеловића. Тада је и Ђорђевић појачао офанзиву свог тима увођењем Макарића уместо везисте Даноског.

Три минута касније могли смо и до потпуног преокрета. Саного је послао дугу лопту ка Родићу, који из прве намешта прилику Павкову. Наш центарфор је „боцнуо“ лопту како би пребацио голмана, али тај луцидни шут завршава поред леве стативе. И Иванић је покушао шутем минут касније, али је тада лопта прошла поред десне стативе.

Свега до 60. минута смо чекали на нову стопостотну шансу. Иванић је по ко зна који пут добро центрирао слева, скочио је Фалћинели и наизглед слабо шутирао главом ка голу. Ипак, лопта је „бежала“ од Ранћеловића, па на крају погодила и стативу. Одбитак је покупио Павков, али је ужасно шутирао из те веома изгледне ситуације. Било је изгледа теже промашити него погодити.

Сјајну акцију извели смо и у 63. минуту. Од ноге до ноге, лопта долази до Родића, који фантастично налази Фалћинелија у срцу шеснаестерца, овај несебично продужава до Иванића чији шут из веома изгледне позиције бива изблокиран. Шансе су се ређале, било је само питање времена када ћемо повести.

Последње две измене Станковић је извршио у 69. минуту, када су на терен крочили Петровић и коначно опорављени Бакајоко. Изашли су Саного и Фалћинели. Тада је и Вукановић прекомандован у шпиц напада, као подршка Павкову.

Само што је ушао, Бакајоко је био у центру пажње. Добру је лопту добио у шеснаестерцу, у пријему је преварио Јокића који га је ударио по нози и скривио нову најстрожу казну. Тада је Иванић преузео одговорност и подједнако лоше шутирао као и Фалко – Ранђеловић је још једном победио. Након корнера који је уследио, имали смо још једну прилику у рангу пенала: главом је шутирао Родић потпуно неометан, са неких 6-7 метара, а Ранђеловић је као укопан посматрао како је лопта прохујала поред леве стативе.

Није Иванић клонуо духом након промашеног пенала, још увек је био најагилнији играч у црвено-белом. У 77. минуту је тукао из даљине, из све снаге, али који метар преко гола.

Згуснули су гости одбрану максимално, ретко који шут је налазио пут до гола, а таквих, изблокиран било је на претек. У 81. минуту Николић је одлично извео корнер ка Иванићу чији шут главом завршава преко пречке. Није Звезда одустајала. Само два минута касније, могао је управо Вељко бити асистент, када је употребљиво додавање по левој страни крунисао још лепшим проналажењем Вукановића на другој стативи. Шутирао је Алекса из прве, али право у добро постављеног Ранђеловића. Ни 60 секунди није прошло, када је поново напад ишао по левој страни, центрирао је Родић ка Павкову чији шут главом је отишао поред гола.

Као што се да приметити из овог извештаја, шанси није мањкало, заиста их је много Звезда вечерас направила. Ипак, реализација и концентрација нису били на жељеном нивоу.

Ипак, сјајна игра нашег тима дала је резултат на самом почетку 86. минута. Једну од најлепших акција на мечу и праву минијатуру Николића и Иванића, баш је Мирко крунисао више него заслуженим поготком. Који метар испред петерца се нашао и снашао, јер је рутински погодио леви доњи угао гола. Више ни Ранђеловић није могао да зауставља.

Фуриозан старт – без гола. Лакши наставак са пеналом – без гола. И онда шок након велике грешке и резултатски дефицит на полувремену. Нешто на шта нисмо навикли у последње врем. Након тога нови стихијски напади, шансе, нови пенал, па на крају је Црвена звезда успела да постигне два гола, пре свих захваљујући расположеном Вељку Николићу који је уписао две асистенције. Након 27 шутева, 7-8 стопостотсних прилика, 72% лопте у ногама, два неискоришћена једанаестерца, дошла су и та два, више него заслужена бода. Неколико минута је чету Дејана Станковића делило од ремија, али је сналажљивост Мирка Иванића дошла до изражаја па је правда била задовољена. И да није – и даље смо могли констатовати одличну игру нашег тима и, ипак, релативно лошу реализацију.

Што се игре тиче – веома лепа увертира пред сусрет полуфинала купа, против исте екипе, на истом месту, само након три дана. Па нека буде исти и резултат.

 

Београд – „Рајко Митић“. Судија: Станко Остраћанин. Помоћници: Павле Пипер и Срђан Минић. Жути картони: Саного, Милуновић (Црвена звезда), Стојановић, Баиновић (Радник) Црвени картони: – Стрелци: 0:1 Миловановић (35. минут), 1:1 Саного (54. минут), 2:1 Иванић (86. минут)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Борјан, Родић, Панков (од 46. Милуновић), Дегенек, Гобељић, Саного (од 69. Петровић), Николић, Иванић, Гаврић (од 46. Павков), Фалко (од 46. Вукановић), Фалћинели (од 69. Бакајоко). Тренер: Дејан Станковић

Радник: Костић (од 18. Ранђеловић), Јокић, Радмановац, Лукић (од 56. Спасић), Богдановски, Даноски (од 56. Макарић), Стаменковић, Бибер, Стојановић, Миловановић (од 74. Суботић), Баиновић. Тренер: Славољуб Ђорђевић