Некако у сенци наше мушке екипе СТК Црвена звезда која је величанственом победом у Зрењанину стигла до јубиларне десете шампионске титуле у историји клуба, протекла је борба црвено-белих девојака за остварење унапред зацртаних циљева. Наше грације успеле су и пре самог краја такмичења да обезбеде опстанак у елитном рангу српског женског стоног тениса, а једна од оних која је можда и најзаслужнија за сезону која се мора окарактерисати успешном је Марија Стајић, дугогодишња чланица нашег клуба и девојка која је посебно у првом делу шампионата можда била и најзаслужнија за остварене резултате.
У моментима када се сумирају утисци тек окончане сезоне наш портал је имао ту част да разговара са Маријом Стајић која се радо одазвала позиву за интервју и издвојила део свог слободног времена како би се представила звездашкој публици и изнела своје виђење тек завршене сезоне за коју смо већ рекли да се мора сматрати успешном јер су остварени сви зацртани циљеви које је клуб поставио пред девојке:
– „Морам признати да сам веома задовољна, опстали смо што је и био циљ, имали смо пар мечева које смо требали да добијемо, али нисмо, па је било неизвесно да ли ћемо опстати, али смо на крају одиграле добро када је највише требало и одрадиле свој део посла.“
Дуги низ година наступаш у црвено-белом дресу. Међутим, на жалост како би многи неоправдано рекли бавиш се „малим“ спортом. Да ли би могла да се представиш широкој звездашкој јавности и кажеш нешто о себи што мислиш да би јавност требала да зна?
– „Истина, јако дуго сам у Звезди. Од своје седме године и генерално најдражи успеси су ми били лигашки, јер смо први пут увеле Звезду у тај део јер раније није било женске екипе. Из године у годину са пуно труда и појачања смо стигле у Супер лигу што је по мом мишљењу велики успех и поносна сам на то. Наравно поред тога издвајам што сам била првак државе у дублу са Аном Александрић, јер сам увек уживала играјући то. И захваљујући мом тати велики сам Звездаш и велика је част играти у дресу Црвене звезде.“
Зашто баш стони тенис?
– „У Спортском центру „Шумице“ сваког лета организовали су различите спортове и ето тата ме је довео баш то лето када је био стони тенис и наравно почетак као почетак. Ништа није указивало на то да ће прећи у нешто озбиљније, али су ме послали у Звезду после месец дана и ето после 14 година сам још увек ту“, уз осмех је истакла Марија.
Током првог дела шампионата и такмичења по фамозним турнирима мој лични утисак је да си управо ти вукла напред целу екипу. Како оцењујеш своје наступе током такмичења?
– „Сматрам да увек може боље, али сам јако задовољна. Ово је била моја прва сезона у животу да сам себи самој зацртала неки циљ, да не дозволим себи да кикснем против неког за кога сматрам да сам боља, а да против бољих од себе пружим велики отпор и да сам тежила ка томе. Није испуњен до краја и баш како сам ја замислила, али сам већински задовољна.“
Како оцењујеш и наступе осталих девојака у екипи?
– „Мислим да смо се све јако потрудиле око заједничког циља и да смо дале све од себе када је то требало. Наравно сви имамо успоне и падове, али смо ту да се међусобно подижемо. Имамо јако младу екипу и мислим да Звезди тек следи добра будућност, јер су нам младе девојке баш талентоване.“
Мушка екипа је ове сезоне слободно се може рећи направила подвиг освојивши шампионску титулу. Како гледаш на то њихово остварење?
– „Јако ми је драго због њих јер су то заслужили. У финалу су показали ко су и шта су и 10. титула није мала ствар, ипак звездица на грбу је реткост. Женска екипа је навијала за њих и радовала се као да смо ми победили. Надам се да ће само тако наставити.“
Као неко ко је дуги низ година у клубу мислиш ли да у годинама које следе сличан подвиг могу да направе и наше девојке и шта је потребно да би до тога дошло?
– „Као што сам рекла млада нам је екипа и мислим да могу доста тога постићи. Потребан је труд, време и рад. Можда данас, сутра и неко појачање када би дошло било би фино да мало подигне девојке и вуче напред.“
Лако је уочљиво да у клубу влада права фамилијарна атмосфера. Више пута сам чуо да са саиграчицом Недом Кандић имаш готово сестрински однос, али занимљиво би било чути да ли Неда као капитенка екипе уме и да подвикне и да на тај начин размрда екипу када јој не иде?
– „Атмосфера је предивна како на тренинзима тако и на мечевима. Истина је за Неду, нас две смо најдуже у клубу од девојака из екипе. Ретко када подвикне, али углавном скрене пажњу на неке ствари које нису добре као најстарија у екипи.“
Женска екипа СТК Црвена звезда у својим редовима има три младе, али супер талентоване играчице. Шта би поручила Мињи, Душици и Катарини Лаури и где видиш њих три за пар година?
– „Јако талентоване девојке и драго ми је што сам била у екипи са њима. Надам се да ће данас, сутра нешто постићи јер је велика будућност пред њима. Желим да им поручим да само наставе овако, да не падају, да сам ту шта год да им затреба мада оне то знају. И надам се да ће остарити своје циљеве и у појединачном делу такмичења као што су у лигашком.“
Као гром из ведра неба пре пар дана појавила се информација да следеће сезоне нећеш наступати за Црвену звезду. Можеш ли нам открити разлоге такве одлуке и зашто баш екипа београдског Спарка и повратак у други степен такмичења?
– „Па није то тако брза и лака одлука била. Месецима сам размишљала шта да радим али сам на крају одлучила да одем. Разговарала сам са свима у клубу и сви су ми дали зелено светло и подржали су ме у томе. Било је тешко одлучити јер није лако отићи после 14 година. Просто одрасла сам ту и уз њих и хвала им на свему што су урадили за мене. Криво ми је, али просто сам пристала на неку промену. Клуб Спарк држи мој дугогодишњи пријатељ, добила сам океј понуду и пристала. Други степен такмичења ми није проблен да играм, јесу слабији мечеви у односу на Супер лигу, али циљ је следеће године улазак у елиту па се надам да ћемо то постићи.“
Можемо ли те у наредним годинама поново видети у мајици са Звездиним грбом на грудима?
– „Наравно, што да не увек бих се вратила тамо. И као што сам рекла част је играти за Звезду.“
Где видиш женску екипу СТК Црвена звезда у наредној сезони?
– „Ја бих волела да опстану. Мале су шансе за то, јер је лига сваке године све јача и јача. Неда се удаје почетком сезоне и надам се да ће остварити жеље што се тиче принове, а на младима је да тренирају и дају све од себе да одиграју што боље. Генерално немају толико искуства што се лигашког дела тиче јер су младе али не сумњам да ће се то поправити временом.“
За крај два питања која морам поставити. Прво је да ли сада када се утисци о недавно завршеној сезони полако слежу имаш шта да кажеш и поручиш дојучерашњим саиграчима, али и тренерима Слободану и Ивану? Нешто што им можда никада ниси рекла?
– „Слежу се полако. Мој последњи меч је био јако емотиван и хвала свима на свему што су учинили за мене и тај дан и за сво ово време док сам била тамо. Искрено сви све знају и свима сам све рекла. Али тренутно девојкама желим да освоје државна првенства која им следе у наредне две недеље и да само наставе да овако раде и тренирају. Ивану и Слободану бих се још једном захвалила на свему што су ме научили и били ту за мене и да им кажем само да ме се неће тако лако отарасити.“
И друго, што се односи на портал „mojacrvenazvezda.net“. Претходне године покушали смо да што је боље могуће испратимо клупска дешавања. Свеопшта ситуација није нам дозволила да учинимо све оно што смо планирали, али ме интересује да ли смо барем једним примилом успели да медијски боље представимо и клуб и уопште стони тенис као спорт који је неоправдано на маргинама спортског новинарства?
– „Апсолутно сте успели и хвала вам на томе јер ретко ко обраћа пажњу на мање спортове. Надам се да ћете наставити да нас бодрите и подржавате као и до сада. За крај да се захвалим још једном свима у клубу и да им кажем да ћу када год будем у прилици долазити да их подржавам. Такође, хвала вама на овом интервјуу.“
Одласком Марије Стајић затвара се и једно поглавље у историји женске екипе Стонотениског клуба Црвена звезда. Иако и даље млада, Марија је жива легенда нашег клуба и остаје нам нада да ће након „излета“ у екипу Спарка, врло брзо поново бити део екипе која се такмичи у дворани на западној трибини стадиона „Рајко Митић“.
Марија, хвала за све што си учинила за наш клуб и надамо се да ћемо те убрзо поново гледати у мајици са Звездиним грбом на грудима.
