Питате се откуд цитат Петра Петровића Његоша на једном спортском сајту? Одговор је једноставан – сведоци смо да данашње спортске арене све више личе на оне гладијаторске из старог Рима. У жељи за што већом зарадом из године у годину игра се све више утакмица, све више такмичења… Повреде су увек биле саставни део спорта али се стиче утисак да су данас његов неизоставни део више икад о чему сведочи и тренутна ситуација у нашем кошаркашком клубу. Стога, у ситуацији када нам спортски терени све виче личи на бојишта (поготово у ,,нашој‘‘ регионалној кошарци) ни Његош на спортском сајту не звучи чудно, зар не?
У тексту који следи бавићемо се анализом тренутног ростера КК Црвена звезда. Након веома турбулентних пар месеци средином прошле сезоне доласком Дејана Радоњића за кормило брода којег таласи бацају на све стране он хвата стабилан курс и сезону, бар што се трофеја тиче, завршава тријумфално освајањем Купа Радивоја Кораћа, АБА лиге и Суперлиге Србије. Ипак, и поред тога клуб се између две сезоне одлучио на велики рез у играчком кадру. Током лета екипу су напустили:
Џордан Лојд (Зенит)
Марко Јагодић Куриџа (Будућност)
Алекса Раданов (Игокеа)
Ленгстон Хол (Бахчешехир)
Кори Волден (Бајерн)
Дуоп Рит (Аустралија)
Лендри Нноко (Басконија)
Са изузетком Лојда и Ннока, који су отишли за бољим понудама, сви остали одласци су били планирани. Седморицу играча који су отишли (плус Бориша Симанић који је нешто раније током пролећа напустио клуб) заменила су осморица нових. Током лета клуб су појачали:
Никола Ивановић (Будућност)
Лука Митровић (Будућност)
Ерон Вајт (Панатинаикос)
Стефан Лазаревић (ФМП)
Никола Калинић (Валенсија)
Нејт Волтерс (Уникс)
Остин Холинс (Зенит)
Маик Цирбес (Шабаб Ал Ахли)
Као што се види из приложеног тренер Дејан Радоњић се одлучио за проверене снаге пошто се сви играчи које стигли могу подвести под две групе:
1) Играчи које је већ раније тренирао (Ивановић, Митровић, Лазаревић, Калинић, Волтерс и Цирбес)
2) Играчи против којих је играо (Вајт, Холинс)
Уз староседеоце Ускоковића, Давидовца, Лазића, Добрића, Симоновића и Кузмића очекује се да формирају физички снажан, ратнички тим који ће противнике да меље одбраном и интензитетом игре. Никола Ивановић је већ искусио ЕЛ у дресу Будућности али је током те сезоне муку мучио са повредама за које се надамо да ће га овај пут заобићи па ћемо видети колико је способан да пружи на највишем нивоу европске кошарке. Као његов парњак на позицији плејмејкера се дуго спомињао Стефан Јовић. Нема сумње да је искусни плејмејкер био жеља тренера под чијом је диригентском палицом одиграо вероватно најбоље партије у каријери али до те сарадње ипак, из за сада јавности непознатих разлога, није дошло. Уместо Јовића се на позицији плејмејкера појављује још једно познато лице – Нејт Волтерс. Можда и зачуђујуће решење обзиром да је сличан Ивановићу (иако напада кош на другачији начин) у смислу креације за друге и дефанзиве. На позицију бека и ниског крила (по потреби) стигао је Остин Холинс. Некадашњи играч Раста Вехте и Зенита се најбоље сналази у игри без лопте, када се брзом кретњом отвори и упути шут док се нешто лошије сналази у игри 1 на 1 и у ситуацијама када треба да шутне из дриблинга. Напаст у транзицији. У дефанзиви је одличан и може да,,покрије‘‘ Ивановића и Волтерса. Генерално реч је о изврсном тимском играчу који у нападу зависи од игре екипе и правовремене дистрибуције лопте. Лазаревић је већ био део Црвене звезде у прошлости. Играч који је због повреде пропустио 18 месеци се током прошле сезоне у дресу ФМП- а вратио на терен и изборио за нову шансу у Звезди. Своју минутажу ће претежно тражити на позицији ниског (3) и по потреби високог крила (4). У питању је снажан играч, одличан дефанзивац који се у нападу често избори за лопту на ниском посту или кретњом кроз рекет. Калинића не треба посебно представљати – један од најбољих играча у Европи на својој позицији. Одличан у дефанзиви, драгоцен на страни помоћи, убитачан на ниском посту са позиције три одакле зна и да разигра, није шутер али итекако може да погоди, чита игру… Једноставно речено комплетан играч. Луку Митровића такође не треба посебно представљати. Некадашњи капитен црвено – белих је у међувремену добио на маси па је за очекивати (када је тим комплетан) да добар део минута одигра на потицији центра. Красе га играчка интелигенција, из кратког отварања након пика зна да подели пас или да ролингом заврши, у међувремену је накупио искуство које му итекако користи… Играч за кога је јасно шта може а шта не и на тај начин га треба и користити. Ерон Вајт је пројектован као носилац на позицији четири. Повреда је то на нашу жалост пореметила али реч је о одличном играчу чији повратак на терен ћемо жељно очекивати. За своју висину је веома брз и експлозиван. Одлично се креће без лопте. Феноменалан у транзицији. Напаст у скоку, поготово у нападу. Солидан шутер за три поена. У одбрани је солидан, способан да преузме противничке ниже играче и да их испрати. Играч система за кога нема никакве сумње да би, да до повреде није дошло, био пун погодак. Овако остаје само да му пожелимо брз повратак на терен. Позицију центра је мало неочекивано попунило још једно нама познато лице – Маик Цирбес. Играч који је иницијално дошао у клуб на свој захтев, да би тренирао и припремао се за следећу сезону, је потписао уговор до нове године. Како се незванично може чути жеље стручног штаба за позицију центра током прелазног рока су били Норвел Пел, Кајл О‘Квин и Матијас Лесор (мада су се у јавности спомињала још нека имена попут Тарика Блека и Грега Монроа) али трансфери сваког од њих се из разноразних разлога нису реализовали. Стога су се у клубу одлучили за доступно решење у лику Цирбеса који је ионако са остатком тима прошао комплетне припреме. Да ли ће то решење бити на кратке стазе или остаје дугорочно време ће показати.
Минули рад Дејана Радоњића у нашем клубу даје нам поприлично јасну слику како ће тим играти. Снажна одбрана из које ће се инсистирати на брзој транзицији када год је то могуће. Стрпљив позициони напад када транзиција није могућа. Инсистирање на спуштању лопте на ниски пост и тражењу дубине у нападу. Изградња игре кроз игру Калинића на ниском посту. Потенцијални проблеми се огледају у недостатку играча који је јак у игри 1 на 1, што се може очекивати поготово против снажних и атлетски моћних екипа које су способне да преузимају. Најближи таквом профилу играча, који ће да решава 1 на 1 када позициони напад ,,исцури‘‘ је Никола Ивановић, али он тек треба да се докаже против виших и снажнијих чувара какви га очекују у Евролиги. Популарни Џони је у дресу Будућности показао да му одговара када игра са још једним организатором игре у петорци (Кобс, раније Гордић) али је питање да ли ће и у коликој мери Радоњић прибегавати том решењу пошто бековски пар Ивановић – Волтерс има сличне дефанзивне недостатке. Једна од главних одлика Николе Ивановића је смиреност и фокусираност у тренутцима када се ломи па нема сумње да ће га наш тренер користити у завршницама полувремена и утакмица. Турнир у Минхену је то и показао. Поред тога на турниру у Минхену смо могли да видимо и проблеме у дефанзивном скоку, поготово након повреде Ерона Вајта. Бекови и крила су често принуђени да помажу на скоку што ће последично отупити убитачност транзиционог напада наше екипе. Мањак играча који су способни да за себе креирају шут споља доводи до још једне законитости коју можемо очекивати у игри Звезде – изузетно ће бити битан проценат убачених тројки из тзв. чистих позиција. Једноставно, када имате мањак играча који је способан да на највишем нивоу европске кошарке створи себи прилику за шут од фундаменталне важности је да оне позиције које екипа изгради за добар шут искористите у великом проценту. Узевши у обзир то колико је игра на ниском посту битна у визији кошарке тренера Радоњића биће веома битно у којој ће мери он из Кузмића и Цирбеса успети да извуче игре приближне онима које су пружали у својим претходном мандатима под његовом комадом. Не треба искључити ни могућност доселекције уколико се тржиште и финансије клуба поклопе. Ускоковић ће попунити позицију трећег плејмејкера, од Давидовца, Лазића, Кузмића, Лазаревића и Симоновића знамо шта можемо да очекујемо док ће Добрића, који је прошле сезоне показао напредак у игри са лоптом и у свој репертоар убацио популаран флоутер, повреда због које је пропустио целокупне припреме сигурно успорити на почетку сезоне. Током припрема су прилику добијали и млади кошаркаши Гушић и Поповић па остаје да видимо да ли ће се и у којој мери на њих рачунати када крену званичне утакмице.
Пред екипом Црвене звезде је још једна напорна сезона у Евролиги. Изазови у регионалној АБА лиги биће највећи још од сезоне 2014/15 у којој је Звезда (са годином паузе у сезони 2017/18) отпочела своју владавину регионом. У оба такмичења је очекују тимови у које је уложено (много) више пара. Једно је сигурно – ова екипа Црвене звезде ће играти тврду, снажну, ратничку кошарку и оставиће на терену срце и све што може да победи. Да ли ће у томе, када се црта подвуче и трофеји преброје, успети остаје да се види али не треба сумњати да ће овај тим због таквог приступа на емотивном нивоу бити прихваћен од стране својих навијача. Зато кренимо у сезону храбро јер иако са друге стране можда стоје већи буџети, већа кошаркашка имена, јача логистика ван терена…знамо да ,,Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака‘‘.
