Лични став: Александар Станојевић-Лице и наличје лицемера

,,Ко о чему, курва о поштењу”, рекао би наш народ.
Управо на крилима ове народне изреке могу да се схвате и медијски наступи тренера фудбалера Партизана, Александра Станојевића.

Хистерично, као размажена тинејџерка незадовољна џепарцем (у његовом случају коначним исходом утакмице са Пролетером) , која заузврат тражи пажњу и лајкове на друштвеним мрежама (медијима)…, са уличарским манирима и вокабуларом, Александар Станојевић све чешће даје себи за право, да коментарише, прети, упозорава, позива…и оно главно, да лаже и мења тезе…
У нади да ће сто пута поновљена лаж, постати истина.
Не могу, а да не приметим количину лицемерства у сваком његовом медијском наступу, а опет није да није очекивано, ако знамо да је у питању Александар Станојевић.
Који вероватно у паузи између, тренинга и утакмица, по узору на Душка Вујошевића, брижљиво узгаја мржњу као драгоцени плод, на којем и почивају постулати, како његови, тако и клуба који представља.
И то је очекивано, ако се сетимо траума које је као врло млад зарадио због пријепољског враголана, Михајла Пјановића, као и комплекса, који просто вриште из њега и које он тешко успева да сакрије.

И ако воли да нагласи да ,,…Није његов манир да коментарише изјаве директора…”, морам да приметим да је толико заступљен у медијским наступима и да ,,одговара свима редом ” као да је у најмању руку портпарол истог, а не тренер.
Тешко је ,,остати нем”, што лажни џентлмен, Александар Станојевић, хорски певач из свлачионице, воли да каже.
Па тако под паролом ,,Држ’те лопова”, наставља да спинује, лаже и обмањује спортску јавност у Србији.

Вероватно потрешен ремијем против екипе Пролетера, јер како сам воли рећи да није нормално да се стално побеђује, ја бих додао, осим кад је његова екипа у питању, Александар Станојевић је ничим изазван дигао глас, што му наравно није први пут.
Невероватно је да константно потенцира, Звездин низ победа уз посебан нагласак да је ,,Звезда изгубила пет утакмица у пет сезона”. 
А ако се вратимо у време ,,Толетове страховладе”, то је било итекако ,,нормално”, што би рекао Мута Николић, наравно уз свесрдну помоћ пријатеља из Смедерева, Куле, Борче, Милановца…
Јер за две сезоне, Партизан је под Станојевићем изгубио само три меча, два пута од Војводине и један од Слободе из Ужица.
Па и сад, ако мало боље погледамо и на тренутак занемаримо спиновање, видећемо само пораз од Радничког од којег креће ,,серија”, затим у дербијима и пораз без резултатског значаја од екипе Младости из Лучана, све у прошлој сезони.
Међутим за разлику од Станојевића, Звезда је потврду своје доминације добијала у европским такмичењима, победама против Спарте из Прага, Краснодара, Келна, Ливерпула, Копенхагена, Олимпијакоса, Гента, Либереца, Браге, Лудогореца…резултатима и игром против ЦСКА, Салсбурга, Арсенала, Наполија, Милана…
Мада и Станојевић је добијао потврде, није да није, од чувених ирских угоститеља, Шамрок Роверса, отуда вероватно и склоност ка ,,чашици истине”.
Затим страшне Санта Кларе, последњепласиране екипе португалског првенства, коју је ,,искрени стручњак” представио као екипу из самог врха португалског шампионата, руку на срце, можда је исту, у заносу, гледао окренуту наопачке.
Затим екипу страшног Гента, у том моменту  дванаестопласираног тима белгијске лиге, који је бар за 30-40% слабија екипа у односу на прошлу сезону, да занемаримо класу Јеремчука, која је ,,нове европске бразилце”, жаргонски речено, одучила од фудбала, а коју је та иста Звезда, добила у оба меча.
Ни то не би било чудно, да се у првенству нису ређале победе са 4,5…постигнутих голова, које су решаване лако, већ у првом полувремену.
Али и то је нека потврда, нечега, зар не??? Или је под ,,Толетовим барјаком” ношеним ветром и песмом ,,Ако те смене, ја сечем вене”, ипак све било пуно лепше и регуларније, наравно, ако изузмемо ту непоштену Европу и те страшне Шамрок Роверсе, које би верујем данашња медијска ГТР машинерија у свом заносу представила као надолазећу силу европског фудбала.
Отуда можда и оваква реакција Станојевића?!

Не тако давно, јунак наше приче претио је речима ,,Ајде да видим да нас неко покраде. Рекао сам председнику, ако се нешто деси, идем испред Скупштине, да штрајкујем глађу.”
Да ли је искрени и добронамерни Станојевић индиректно рекао, да ако они не освоје шампионску титулу, првенство није било регуларно, али ако освоје онда је све чисто?!
То ме врати мало у прошлост, на финале националног Купа и Мај 2011. године и моменат када фудбалери Војводине у ‘83 минуту, незадовољни суђењем, ко је рекао крађом, судије Веселиновића, напуштају терен.
Не сећам се да је Станојевић, подржао колегу Милинковића и екипу Војводине, која је логиком великог стручњака требала да заврши испред Скупштине или можда да врате пасоше?-А не, то је ипак манир неких других.
Напротив, исти Станојевић је оптужио Војводину за саботирање меча, а то ме подсети на познату реплику из култног филма ,,Балкански шпијун”, када Бата Стојковић каже Бори Тодоровићу ,,Мој брат Ђура ће ти опростити што те је тукао”.

Не могу, а да се не запитам, да ли су из Звезде и осталих клубова требали да седе испред Скупштине или испред Тужилаштва за организовани криминал, након ,,исповести” Лотара Матеуса у својој аутобиографији ,,Све или ништа”.
У којој између осталог пише да је Партизан играо намештене мечеве.
Но ни ту није крај, голман Никлас Аспрогенис је својевремено напустио Партизан, који је од њега тражио да намешта мечеве, не желећи да учествује у том чину.
Тешко је не поменути и Бојана Радовановића, бившег истакнутог члана управног одбора ФК Партизан, који је у Тужилаштву за организовани криминал признао да је лично платио судијама да суде у корист Партизана и да је један од мечева био управо дерби против Црвене звезде.
А ту се враћамо на почетак приче и оно  народно ,,Ко о чему…”

Настављајући истим наративом, Станојевић пита колеге из струке, да ли је неко оштећен, покраден против њих, да ли је досуђен неки пенал који није постојао, да ли су неки меч добили на непоштен начин…?
Па да кренемо.
На утакмици са крагујевачким Радничким, при резултату 1:0 за домаћина, капитен Партизана, Лазар Марковић физички насрће на судију Острашчанина и веровали или не пролази без опомене, да би син Николе Дамјанца, вероватно заслепљен дресом из снова, направио ,,почетничку грешку”, изгледао је провидно.
Да ли је све регуларно, вероватно зна Станојевић или је то нека нова реалност са предукусом старих ,,Толе времена”.
Поставља се питање, како је Пролетер смео да се супростави Партизану и његовој гол машинерији?!
Мистерија коју је коментатор Аренаспорта, Радуловић, уз помоћ судија из ВАР собе покушао да нам разреши, јер веровали или не, нико сем њих није видео пенал.
Интересантно је зашто није кориштена камера иза гола, која би нам дала најбољи угао онога што се десило, можда би помислили и да је нема, да само пар тренутака касније уз помоћ исте нисмо гледали извођење најстрожије казне!
А да ли су добили неки меч на непоштен начин, не знам, можда је боље да питамо Слободана Рајковића, који још није преболео што није прешао у Партизан, али очигледно игра за њега.
Сина Николе Дамјанца, Алексу.
Голмана, Масларевића из ,,братског” Металца, мада нас је ,,поштени” Мирко Поледица уверио да ,,голмани не намештају”.

Након што је Звезда дигла глас, после новосадске лакрдије у режији судија и ВАР собе, првобитно да заштити своје фудбалере, од насртаја, јер како другачије окарактерисати старт ђоном у главу и клуб, поново се јавио Станојевић.
Бојазан Станојевића да ће нам се смејати Европа због пенала је основана, јер ко још свира прекршај приликом удараца ногом у главу?!
Мада, верујем да је све било лепше када су исти у ,,Толетово време” против Звезде свирани на осамнаест метара од гола.
Или можда треба сами да их досуђујемо као Милош Јојић у ,,златна времена” када је све било чисто и није сметало Станојевићу, па да на миру чекамо неки Шамрок, да нам се Европа не би смејала!!!

Бринући се за интерес српског фудбала Александар Станојевић је 2011. године упутио оштру критику речима  ,,Помозите српском фудбалу, урадите нешто у Европи…”, вероватно не слутећи да ће срести веселе Шамрок Роверсе.
Да би 21. Јула ове године, пред утакмицу са Дунајском Стредом, на констатацију новинара, да би било сјајно када би сви српски представници прескочили прво коло, Станојевић одговорио речима ,,Нисам толики патриота да мислим о српском фудбалу, гледам како да Партизан оде даље”.
Да би му се јуче поново појавила искра бриге за српски фудбал и колико му тешко пада што пред најважнији репрезентативни меч у последњих неколико година мора да се огласи.
Интересантна је та доза лицемерја.
Или како као свака лукава лисица мисли на себе, па тако даје ,,подршку” ФСС и мешетарима на челу истог.
Поставља се питање како Ненад Бјековић са своје пуне 74 године управља истим, кад је граница за обављање те дужности 70, а коју је лично он променио (дотадашња је била 65) на седници одржаној 16. Јула ове године?!
И шта иза кулиса ради Жарко Зечевић?!
Да ли је то највећа брига Александра Станојевића, пошто ,,бригу” за српски фудбал и патриотизам испољава само онда када то иде на његову воденицу!!!

Невероватно је било и помињање Звездине титуле из 1946. године и начина на који је додељена, што му је посебно засметало.
Када се зна да је у сезони 1986/1987, после одлуке некадашњег председника ФСЈ, Славка Шајбера  да поништи резултате последњег кола и одлуке некадашњег Суда удруженог рада, титула припала Партизану, који су тако на директан начин покрали Црвену звезду, која је какву такву пирову победу однела одлукама тадашњег ФСЈ и УЕФА, па су црвено-бели играли у Купу шампиона.
Или још горе, те страдалне 1999. године, десет кола пре краја шампионата, титула је додељена Партизану и ако су имали само два бода више од екипе Обилића.
Али за Станојевића, верујем да ту нема ништа спорно.

Црвено-бели су имали ту несрећу да им се пред утакмицу са Вождовцем разболи трећина првотимаца, па је сходно ситуацији тај меч одложен из превентивних разлога јер се није знало колико је још играча захватио вирус.
Јер нико нормалан у време вируса Корона и свега онога што исти носи са собом не жели да ризикује и да излаже опасности своје првотимце.
Међутим, поново се јавља Александар Станојевић уз пропратну хистерију праћену бесом, који поново доводи регуларност у потање и поново спинујући каже ,,да верује да Звезда има 2-3 играча захваћена вирусом”, свесно заборављајући њихов одложен меч против екипе Металца, због умора и повреда управо 2-3 играча, јер то је ваљда нормално.
Још један пример лицемерја поштеног Станојевића.

И за крај да се дотакнемо последњег вечитог дербија, где очигледно још увек није преболео поништени погодак, због претходног прекршаја над Родићем, јер је то установили смо сад нормално, Александар Станојевић поново мења тезе и навлачи ,,јагњећу кожу” на себе.
Тврдећи да су оштећени за прекршај над ,,сердаром” Игором Вујачићем, који је претходио голу Александра Катаија.
Опет свесно заборављајући на опроштен жути картон на старту меча том истом Вујачићу, који је Звездиног фудбалера почастио лактом у лице.
Док се месарски радови ,,речитог” Здјелара и брата му по занату Урошевића подразумевају као нешто нормално.
Па тако нема ништа спорно у Здјеларевом насртају с леђа на млађаног Лазетића у смирај вечитог дербија, који се одиграо пред очима главног судије Симовића.
Или ,,покушај убиства” како је изгледао Урошевићев старт над Филипом Фалком, где су обојица Станојевићевих пулена прошла без икаквих опомена.
Искрени и увек добронамерни Станојевић остао је нем, а и како другачије, када се сетимо да је у првом мандату главна тактика дотичног у дербију била, повредити Евандра и избацити га из игре, не бирајући средства!

,,Задатак пропаганде није да буде интелигентна. 
Задатак пропаганде је успех.”

Гебелс