Moja Crvena Zvezda
ИнтервјуиОдбојка

Ивана Нешовић за МЦЗ: Никад нећу заборавити године у Звезди

После интервјуа са Сањом Малагурски, сајт www.mojacrvenazvezda.net вам представља још једну бившу одбојкашицу Црвене звезде. У овој рођенданској атмосфери уживајте у интервјуу са једном од најбољих и најлепших одбојкашица нашег клуба у последњој деценији – Иваном Нешовић! Девојка која плени харизмом, како на терену, тако и ван њега, радо је одговорила на наша питања.

МЦЗ: После неколико сезона у Италији, сада си у Кореји. Како ти се чине земља и људи? Да ли си успела да се навикнеш на њихов начин живота?

Ивана: “Провела сам две године у Италији. Прва година север, а друга сам југ и обала мора. Све то јако лепо звучи, али уопште није тако. Уверила сам се шта значи јужњачки менталитет, а нисам веровала када су ме људи упозоравали пре него што сам отишла. На полусезони сам морала да напустим тај клуб због пословне и, превасходно, људске некоректности и тако сам се нашла у Кореји у којој сам већ месец дана.  Данас сам заокружила свој први месец наградом МВП лиге за овај период. Леп почетак и мотив за даљи рад и борбу. 

Што се самог живота тиче, није ми било потребно много да се навикнем. У ствари, од првог дана уживам у свему, јер сам од малена одавала утисак да ћу израсти у авантуристу који воли све ново и коме ништа није страно. С обзиром да је источњачка култура много другачија, некоме је тешко да се навикне и обично се никад и не прилагоди, а онај који то успе уживаће и откриваће нове погледе на један неистражени свет. Све је егзотика, од понашања, хране… Као странац сам имала могућност да једем посебну храну, тј. прилагођену нашем поднебљу, али већ други дан сам схватила да ја у ствари волим њихову тако да могу да се похвалим да сам постала мајстор у баратању штапићима и сакупљам рецепте по цео дан. Њихова организација и преданост раду су невероватни, није ни чудо што су међу првим економијама света.“

МЦЗ: Како оцењујеш квалитет лиге , да ли је велика разлика у начину игре у Европи и Азији?

Ивана: “Одбојка која се овде игра знатно је другачија од оне на коју сам навикла у Европи. Све је много брже и одбрана коју они играју је једна од најбољих на свету, тако да моја позиција има много веће оптерећење и притисак, јер је тешко доћи до лаких поена. Њима у пољу ретко шта може да падне. Лига уопште није лака баш из тог разлога, јер побеђује онај који има већи мотив тог дана.

МЦЗ: Да ли мислиш да би твоја каријера ишла другачијим током да те болест није одвојила од терена готово читаву сезону последње године у Звезди или је на крају све испало како треба и како си замишљала када си почињала да се бавиш одбојком?

Ивана: “Док сам играла за Звезду добила сам мононуклеозу и то ме је одвојило од одбојке на пар месеци, али знате како, Бог обично човеку пошаље болест или неку тешкоћу да га мало успори ако иде пребрзо и срља кроз живот. Сматрам да је баш тако требало све да буде. То је било само пар месеци. Можда ме је баш та болест спасила од евентуалне тешке повреде које, хвала Богу, нисам имала до сада. Хвала Богу драгом што је тако! Не мислим да ми је каријера после тога кренула низбрдо, јер је моја жеља после Звезде и била Италија у коју сам после свега тога и отишла. Био је у питању само рад и мотив који сам имала и вратила се на терен.“

МЦЗ: Где год да играш прати те статус лепотице, да ли ти то прија или понекад представља терет кад добре игре падну у други план?

Ивана: “Фамозни статус лепотице (смех). Никако људима да објасним да то код мене не иде једно са другим. Можда је многима сметало или и даље смета што ван терена волим да једноставно будем жена и волим да будем сређена. Мада, волела бих када би све жене тако размишљале, јер бити спортиста не значи убити женственост у себи. Али кад сам на терену, лепота ми неће донети ни поен, ни победу, ни извући снагу из пете или подићи адреналин на највиши могући ниво. То нема везе једно са другим и апсолутно је апсурдно причати о томе. Небитно је мишљење оних који то повезују, јер немају ширину и свет посматрају црно и бело. Физички изглед је празан ако човек нема богат свој унутрашњи свет.“

МЦЗ: Била си део генерације која је играла завршницу ЦЕВ купа у Пиониру. Какав је осећај играти тако важно такмичење на домаћем терену, пред толиким бројем навијача и освојити медаљу?

Ивана: “Никад нећу заборавити ЦЕВ куп у Пиониру. Била сам капитен те генерације и била ми је част да изађем пред онолико навијача  и заиграм у ритму њихове песме. Често на Youtube-у погледам видео клип о томе и најежим се сваки пут. Било је стварно незаборавно.“

МЦЗ: Да ли и даље пратиш Звезду и како оцењујеш садашњу генерацију?

Ивана: “Наравно. Не могу да гледам утакмице због обавеза и тога што сам далеко од њих, али ниједан подвиг нове генерације и девојчица Црвене звезде код мене не прође непримећено. Нека знају да имају навијача где год да сам и шаљем им само позитивну енергију преко целе земаљске кугле. Ја верујем у то и знам да сваки дашак позитиве утиче на победу.

Знам како се ради у Звезди и верујем да напорно раде, јер исто тако знам да знају колика је част носити тај грб и борити се за њега. Не сумњам у њихове победе и медаље.“

МЦЗ: Која су твоја интересовања поред одбојке?

Ивана: “Поред одбојке имам доста интересовања. Од разних хобија мало ме је одвојио факултет коме сам се више посветила, али читање књига је за мене незаобилазна ствар у животу. У књигама волим да се изгубим, уђем у разне ликове, живим њихове животе и када заклопим књигу, па до следећег читања. Они ме уче, хране моју душу и уче неком новом свету и погледу на живот. Кад год имам слободно време волим да нађем неко скривено место  у природи и да се ту завучем, скукуљим и читам… То ме храни. Волим и да истражујем, баш сам пре неки дан била у шуми којом сам окружена и остала тамо сатима, као дете.“

МЦЗ: Да ли своју будућност видиш у Србији или постоји нека земља у којој би волела да живиш по завршетку каријере?

Ивана: “Што се живота у Србији тиче, не знам шта бих вам рекла.  С обзиром да доста пратим политику и упоређујем са разним земљама, много је тешко одговорити на то питање. Жао ми је што смо земља са толико потенцијала које нисмо искористили и што се веома тешко живи. Волела бих, ја сам дете из Београда, са Чубуре коју сањам сваки дан, Каленић пијацу, знам сваки кутак и недостаје ми, али исто тако се нервирам кад сваки дан отворим новине  и видим колико људи тешко живи, а то не мора тако да буде. Волела бих, наравно, да један део живота проведем у Београду, али пре тога жеља ми је да после каријере, тј. први дан по опраштању од исте, се упутим на далеки пут око света и да се не враћам док не видим све што ме занима. Како Мика Антић каже: “Ти за корен ниси створен, цео свет ти је отворен.“ Србију волим и поносим се што сам одатле, сви смо задојени патриотизмом где год да смо, такав смо народ.“

МЦЗ: Како сад гледаш на године проведене у Звезди?

Ивана: “Године у Звезди су биле најосетљивије у мом животу, године када сам се проналазила као личност. Код куће ме је васпитавала мама, а напољу Звезда. Никада их нећу заборавити, биле су део мог спортског и људског одрастања.“

МЦЗ: Да ли би волела да се једног дана вратиш и колико је то реално?

Ивана: “Не знам да ли ће се догодити повратак у Звезду, јер како се каже: “Не учи се стално из истих књига“, али јој сигурно желим све најбоље и још више успеха.“

МЦЗ: Да ли желиш нешто да поручиш навијачима Звезде?

Ивана: “Навијачима желим да се захвалим на подршци свих оних година у Звезди и да им ставим императив да што више иду на утакмице и подигну одбојку на виши ниво.  Они то могу! Финансијски не стојимо добро у спорту, зато нажалост и одлазе многи играчи, а квалитет школа одбојке и тренера је веома добар. Дакле, ако они крену више да посећују догађај, привући ће медије, ако се привуку медији, онда ће и спонзори, а ако буде спонзора који схвате колико је лепо улагати у спорт и шта значе победе и трофеји, улепшаће своје животе, вратиће играче у земљу и сви заједно ћемо уживати у призору. Лепо и корисно.“

Захваљујемо се Ивани на издвојеном времену и желимо јој пуно успеха у наставку каријере. Надамо се да ће сваки следећи корак Звездином детету бити већи и успешнији од претходног, на радост свих нас који смо га гледали како расте у дресу вољеног клуба.

 

Повезане вести

6 comments

Zvezdomanija(f.Haker) мар 4, 2012 at 18:05

Ova Ivana je nenormalno lepa!Jel znate mozda da li je udata?Ja bi skocio sa mosta zbog nje i za nju!Ma svasta bih uradio za Ivanu 🙂

Reply
HA HA HA мар 4, 2012 at 19:00

Ti si prso skroz,da skaces sa mosta hahahaha smesno

Reply
Marjan Markovic мар 4, 2012 at 20:01

Verujte mi necu ni ja,pozdrav za sve od Marjana.

Reply
ZmajOgnjeni мар 4, 2012 at 16:24

Predlazem intervju sa Milicom posle svakog poraza, da nas vadi iz depresije!

Reply
Ajde мар 4, 2012 at 19:30

Mi reci ko je Milica ???

Reply
Vidis мар 4, 2012 at 21:04

da sam oslep’o…

Reply

Leave a Comment