Звезда има јединствену прилику да у деведесет и кусур минута опере сав горак укус који се накупио од 26.8. и пораза на ,,Крову” па до данас и да буквално окрене сезону након што је пре два дана захваљујући побједи ТСЦ-а на армијском пашњаку разлика у првенству смањена на само три бода.
И даље стојим иза својих речи да у титулу не сумњам ни најмање и да је било регуларно, уз сав наш распад протеклих месеци којем је кумовало милион ствари (продаја Ераковића, повреда Иванића, концепцијски промашаји приликом довођења последњих појачања, премало времена да се било шта уигра услед сталних репрезентативних пауза где нам је углавном по петнаестак играча било одсутно…) ми би били минимум десет бодова испред ,,случајног лидера” са армијског пашњака којег су деца из Данске и потомци Гурбана Гурбанова учили фудбалу.
Али да се вратим на тему!
Још један у теорији ,,најбољи прелазни рок у последњих ХУ година”, поново је у пракси показао све своје мане.
Одласком Ераковића, а затим и неуспехом да се из Сочија доведе Вања Дркушић који је могао не само да покрије Чупин одлазак, него и да унапреди нашу одбрану што је био примарни циљ спортског сектора, потегло се за изнуђеним решењем, тачније за клинцем који је гледан да дође, али као перспектива, никако као носилац.
Треба бити поштен и рећи да је Ђига у четири европске утакмице уз Глазера и Букарија био наш најбољи играч, али никако не бежати од тога да се у нашем првенству распада, па тако у пар дана изгледа као реинкарнација Немање Видића у нашем дресу, али ништа мање и Јована Крнете.
Грешка је направљена беспотребним довођењем Милоша Дегенека, јер он није десни бек, ма колико то ми желели, отписивањем Вига као недовољно доброг, а пре свега скупог, нерегистровањем недораслог Лазара Николића који је бек колико и Мијаиловић, остали смо на једином десном беку, голобрадом Недељковићу, који и поред свих наших симпатија има проблем са основним стварима које мора да има један бек, а то је центаршут, док му је шут лошији од центаршута, ако је то могуће, а у његовим случају јесте.
Међутим пред њим је време, може да научи и да оправда поверење клуба, тренера и свих нас који га подржавамо.
Лево смо остали са Родићем, који већ пар година даје С.О.С сигнале да му је потребна помоћ, али нико не реагује, па продаја Азарова тек сада изгледа сулудо (пошто наравно нисмо довели резерву) и побија све теорије о његовој мршавости, слабашности…јер му све то не смета да буде стартер у Шахтјору и да намешта голове против једне Барселоне…
Ту можда (у бековима) лежи одговор зашто тренер чије су формације у прошлости кретале увек са четири играча у задњој линији, прелази на три и ,,представља” нам инстант ,,вингере” који то не могу бити, па смо тако угушили једину предност коју Митровић има у односу на противнике, а то је његова брзина, пошто дриблинг и игру ,,1 на 1” нема. Даље, задњи везни, позиција која је по мени узрок свих наших проблема ове сезоне. Првобитна замисао спортског сектора (очигледно без претходне сагласности новог тренера) да ту позицију покрива ,,тиха патња” нашег бившег тренера Дејана Станковића и директора Звездана Терзића, Едмунд Адо, пала је у воду оног момента када га је Бахар отписао.
Па је млади Стаменић који је био планиран да игра нешто истуреније у односу на репрезентативца Гане прекомандован да глуми задњег везног и како време одмиче, сви видимо, а надамо се и спортски сектор, колико је та грешка заправо била велика. Покушало се довођењем Хванга, који је врхунски играч за наше услове, међутим да би и он и Стаменић пружили најбоље што могу, потребан им је ,,осигурач” иза леђа. Чистач који зна са лоптом, комбинација Мијаиловића и Канге, никако један од њих што се упорно покушава са Кангом, док је Мијаиловић ,,чистач”, али потпуно ,,ослобођен” од од игре унапред што је на овом нивоу недопустиво.
И за крај нападач!
Потпуни концепцијски промашај, на страну борба и риљање које нам сервира Шериф Ендијае, нама је био потребан нападач потпуно другачијих карактеристика.
И остаје питање, зашто се након пропалог трансфера Емануела Лате Лата, није посегло за играчем истог профила?!
Јер је управо такав профил играча неопходан за ово што смо ми хтели да представимо на највећем нивоу када је европски фудбал у питању!
Времена имамо, али је питање да ли имамо новца да исправимо грешке направљене у прошлости.
Било како било или народски речено ,,то нам је што је”, пред нама је још једна утакмица генерације.
Борба против противника и негативне традиције, борба против ,,вештака” и борба за исписивање нових страница историје нашег клуба.
Једно од ,,финала полусезоне” које ће нам показати од каквог ,,материјала” је склопљен наш тим.
У њихов квалитет нико не сумња и ту се можемо сложити са речима директора Терзића да је ово најквалитетнији тим од Барија уз све недостатке, првенствено играчке које има (штопер, бекови, задњи везни…).
Међутим сутра ће на испиту пре свега бити карактер играча и победнички менталитет који је надам се поново испливао на површину, ослобођен стега лоше игре и изненађујућих резултата.
Ма колико швајцарски медији и пораз од Цириха, покушавали да нам замажу очи, нема сумње да нас сутра чека најјачи састав противника који као и ми жели да победом реши све дилеме око проласка у наредну рунду.
С тим што они могу да иду и на нерешен резултат, па да се уздају у комшијску солидарност у последњем колу, као и у наду да ће Манчестер Сити у последњем колу желети баш нас да ,,испоштује”.
На руку им иде и чувени ,,вештак”, на којем су се знали оклизнути Јувентус, Манчестер Јунајтед…
Као и негативна традиција нашег клуба који у последњих осам утакмица Лиге Шампиона на гостујућем терену није освојио ни бод, уписавши свих осам пораза.
Али и ништа мање важна чињеница да смо баш против Јанг Бојса одиграли пет мечева, уписавши само једну победу и то сада већ давне 2004. године, када смо головима Миладиновића, Дудића и Жигића славили са 3:0.
Сви остали мечеви завршени су нерешеним резултатом, а оба претходна дуела у Берну завршена су идентично 2:2.
Верујем да су сви у клубу свесни тежине сутрашњег меча и да је громко најављивани психолог Дани Инбар напокон одрадио оно због чега је плаћен.
Док од Барака Бахара и његових ,,официра Мосада” како их крстисмо након утакмице са Фиорентином, очекујем да су напокон ,,наштимовали оркестар” и да сутра неће бити измишљања топле воде, комбиновања и игре са угледом и реномеом клуба чији је тренер. Ово је историјска прилика да један клуб са наших простора презими у Европи након одигране групне фазе Лиге Шампиона и желим да верујем да ћемо је искористити!!!
