Кошаркаши Реал Мадрида нанели су нови пораз Црвеној звезди у најјачем такмичењу и додатно зацементирали место нашем клубу у доњем делу табеле, да се очајнички бори са Албом и Асвелом за фењер у евролигашком друштву. Нови пораз, рекло би се-навикли смо…Међутим, нисмо навикли да баш сваке сезоне игра наших кошаркаша изазива физичку бол код навијача и да подсећа на зубобољу која се шири дуж целе вилице и изазива оток. А де факто, имамо част да томе присуствујемо ове сезоне. Злочин према кошарци је најблаже речено оно што наш клуб приказује од старта сезоне. Ко први пут гледа утакмицу помислио би да присуствује рукометној утакмици са шамарањем уместо вођења лопте, попречним пасовима које сече дефанзивни маркер противника, низ непрецизних пасова али и чувено бацање камења,цигли и осталог чврстог грађевинског материјала на кош противника. Јад, беда и срамота за састав у који је улупана солидна количина новца.
Новац је улупан у састав у којем не постоји играч коме је примарна позиција 4 илити крилни центар. „Геније“ који је селектовао екипу, планирао је да му наведену позицију буквално „крпи“ Марко Симоновић који је по свему центар, Лука Митровић који одавно нема шта да тражи на позицији четворке и Дејан Давидовац који у одређеним утакмицама и у ороченим интервалима може да закрпи али не и да у потпуности одговори потребама на наведеној позицији. Дејан Давидовац у добро организованом систему може одиграти и на петици, онда када тренер зна зашто га ту ставља, али Црвена звезда у последње две сезоне није добро организовани систем већ „штап и канап“ екипа. И логично је поставити питање одговорности у том случају. Да ли је заиста одговоран Милан Дозет који се на место спортског директора препоручио као утицајни твитераш или водитељ подкаста или као бивши просечни кошаркаш епизодиста у једном мрачном КК периоду? Да ли се и за шта пита Милан Дозет или је ту да као и Жарко Чабаркапа статира сезону-две и прима плату? Да ли је Милан Дозет одговоран за срамотни потпис Мирослава Радуљице који је годину дана каљао мајице из ККЦЗ стора, пошто је ретко стизао да обуче свети дрес? Потпис бившег играча једног малог клуба, који је недвосмислено опљунуо по клубу и по том њеном председнику речником искомплексираног гробара…Некоме није био проблем да се преко тога пређе и нанесе велика срамота нашем клубу а том неком тј Небојши Човићу, није био проблем ни да се свима нама смеје у лице током гостовања у Спорталу и да испитује камермане да ли би волели да дотични кошаркаш (који се у међувремену, наводно, преквалификовао у камионџију) потпише за наш клуб!? Па ко би нормалан то пожелео Звезди? Једно је очигледно, а то је да су многи током последњих неколико година видели КК као идеално место за ухлебљење…Од кошаркаша до радника у ККЦЗ стору који су неспособни да заприме и испоруче најобичнију поруџбину. Него, да се вратимо на оно што највише тишти…
Црвена звезда је последњих пет година клуб без икаквог јасно одређеног циља. На старту сезоне се циља једно, средином сезоне кад неке лађе (читај ЕЛ) потону прекрајају се и неуспех се прекрива титулама у домаћим такмичењима. Није мало ако се има у виду шта смо све прошли али мало смо уморни од дана мрмота-лоше селекције током лета, готово редовно узимају данак већ на почетку сезоне, уводе нас у нервозу и неретко терају на панична решења. А све су чешће и промене тренера. Заправо, ни један тренер није потрајао изузев Дејана Радоњића. Звезда је тако полако почела да губи континуитет. У сезони, када је државни апарат одлучио да све стави на црно и изгура пројекат звани Жељко Обрадовић, наш председник Небојша Човић је одлучио да државном пројекту супротстави тим који је поверен младом ( и вероватно добром) тренеру Влади Јовановићу који је имао 2-3 сезоне искуства на клупи ФМП-а, екипи лишеној сваког резултатског притиска. Последице су биле јасне. 1-7 у Евролиги и пораз од Задра у АБА лиги. После искуства са Миливојем Лазићем и Душаном Алимпијевићем ушло се и трећи пут у авантуру звану млади и неискусни тренер. И још као такав треба да се супротставља државном пројекту. Прошла сезона нам се поновила и ове, само без младог тренера али са гомилом сумњивих потеза. Коме треба пет центара? Ко је продужио Огњена Кузмића и због чега? Кад је евидентно да више не може да одговори потребама Црвене звезде? Да би могао да да потпис подршке онима који су одлучили да сипају у Партизан и који су разбили шампионску екипу са Радоњићем и Калинићем? Поставља се и жуља питање чија је идеја да се потпише под оним условима Немања Недовић и да се још плати обештећење за играча тако мизерног калибра? Немања Недовић не вреди тих пара. Тих пара не може да вреди доказани алиби играч, играч коме чија је главна карактеристика низак кошаркашки IQ, играч чији потези служе за подсмех, играч који ни са тридест година није у стању да спозна шта треба а шта не треба радити на терену и који вас просто тера да му не пружите подршку кад му не иде. Обештећење смо платили за играча коме је домет манекенисање у Милану и који нас сваке друге недеље масакрира својим необјашњивим потезима. Такав играч је пројектован за носиоца наше екипе. Какав носилац такав и резултат. На све то придодат му је Милош Теодосић, играч генијалног потеза и играч са одлукама петнаестогодишњака али код њега је олакшавајућа околност жеља и жар са којим игра на паркету. Али и пут до пакла поплочан је добрим намерама…Долазимо до Шабаза Нејпира, играч великог калибра који као да је потпуно заборавио кошарку и око којег је дефинитвно постојао консензус међу звездашима, дозволио је себи да одбије да наступи против Реала како би испреговарао трансфер. Далеко нека је лепа кућа таквима али и још један доказ у каквом смо вртлогу апсурда упали. Само кошаркашима Звезде може да се деси да се распадну пре него сезона почне, само кошаркашима Звезде може да се деси да их љубавни проблеми избаце из ритма и само Звезди може да се деси да и онда кад има каквих таквих пара, оне бивају улупане на играче пред пензијом или некакве медиокритете. Потпис Тобија, иако је већ доведен Симоновић, гомилање играча, нестајање Гиедраитиса, метиљавост Давидовца, потпис Јага на већ изузетно дефанзивно састављену и некомпатибилну спољну линију…Једноставно, сем Боломбоја и донекле Теодосића, сва појачања су показала једно велико-НИШТА.
Јасно је сваком ко воли Звезду да је наш КК услед амбиција једног назови човека скрајнут, да је одлучено да се исфорсира један други клуб, да је услед тога морала да се разбије шампионска екипа како би један други човек имао аутопут да освоји понеки трофеј. Међутим, оно што највише тишти је питање да ли је било помоћи из наших редова и да ли је данас наш клуб икебана и покриће за тај клуб који је узлетео са 7.места АБА лиге или је у питању само незнање и неспособност јер није тако давно направљена неопростива лакрдија са Кампацом и то баш у моменту када смо ухватили залет а на њу се надовезала и лакрдија са Топићем. Самим тим, опет се мора поставити питање ко то ради и кроји капу нашем КК и да ли је неко одговарао бар интерно због тога? Оваква питања је неопходно стално постављати ако не због другог онда због тога што се одлично сећамо где смо били 2011.године и не бисмо да се вратимо поново у тај период а константни промашаји у селекцији, испуњавање личних жеља и афинитета, жмурење на евидентне проблеме и замазивање очију звездаша неким ирелевантним стварима као да црта пут повратка у суморну 2011.годину.
Последњи је час да се одговорни дозову памети. Сезона клизи у неповрат, пројектовани носиоци немају пре свега карактер да носе овај велики клуб на својим плећима, кошарку не играмо ни у траговима, хијерархија у екипи тешко да постоји…Заправо, оно што ми играмо од почетка сезоне не може се назвати дугачије него злочином према кошарци а за то могу бити одговорни само и само селектори ове перјане и бескрвне екипе. Да се селектори нису дозвали памети говори и податак да је најновије појачање нашег клуба- а шта друго него-ЦЕНТАР. И то шести центар. Који, додуше, узимајући све у обзир и не мора да буде тако лоше решење у теорији али када је наш КК у питању пракса најчешће бива другачија. Чуда се у нашем клубу све ређе дешавају а и довођење бар једне солидне четворке такође.
Разумевања више нема.
