У недавно објављеном тексту на нашем сајту бавили смо се сезоном 2002/2003 коју су у дресу КК Црвена звезда обележила два играча. Први је био јунак те приче, Џејмс Скуни Пен. Други, не мање важан, је јунак данашње приче – Обина Екезие.
Рођен је 22. августа 1975. године у нигеријском граду Порт Харкурту. Због своје висине и грађе био је примећен од америчких скаута и већ са 18 година се сели у САД и наступа за Ворчестер Академију, средњу школу стационирану у Масачусетсу (1993-95). Након завршетка средње школе добија позиве различитих колеџ програма. У ужи избор улазе Мериланд, Џорџ Вашингтон, Конектикат и Рајс. Одлучује се за Мериленд највише због чињенице да има ујака који такоће живи у тој америчкој држави.
На колеџу Мериленд проводи четири године (1995-1999). Пред собом је имао нимало лак задатак јер је стигао као директна замена за Џоа Смита, првог пика са драфта 1995. Смит је иначе у НБА лиги провео 16 година одигравши укупно нешто више од 1000 утакмица. Обзиром да се у том тренутку Обина Екезие кошарком озбиљно, у тактичко – техничком смислу, бавио свега две године изазов је био велики.
Током прве сезоне је играчки напредовао. Добра ствар за њега је то што га је Мериленд видео као дуготрајни пројекат. Из године у годину је постајао играчки све битнији за екипу и његов допринос на терену је био све већи. У његовој завршној сезони, екипа предвођена Стивом Френсисом је уз Обину Екезиеа у саставу имала играче као што су Хуан Диксон, Лерон Профит, Теренс Морис, Лони Бакстер… и чинило се да могу до значајнијег резултата. Ипак, 9. фебруара 1999. године уочи меча против Северне Каролине Обина Екезие доживљава вероватно најтежу повреду коју професионални кошаркаш може доживети – кидање Ахилове тетиве. Без њега у саставу, екипа је претрпела пораз у другом кругу НЦАА турнира. Повреда се испоставила као кобна и када су драфт позиције у питању. Иако је пре ње пројектован као топ 10 пик, на крају бива биран са 37. места од стране Ванкувера (данас Мемфис). Ипак, сама чињеница да је као играч са повредом ахилове тетиве изабран иако није могао да одради воркауте са било којом екипом сведочи о потенцијалу који су видели у њему. Драфтовати играча са тако тешком повредом је свакако коцка, са које год позиције га бирали.
Током година које 
су следиле наступао је за Ванкувер (39 пута), Вашингтон (25 пута), Далас (25 пута) и Ло Анђелес Клиперсе у сезони 2001/2002 (26 пута). Током сезоне у Клиперсима доживео је нову повреду и његов уговор по истеку сезоне није продужен.
Током лета 2002. Црвена звезда је формирала нови тим чије перјанице су требали да буду Џејмс Скуни Пен и Тајрон Вашингтон, центар који је стигао из Италије са ореолом једног од најбољих блокера лиге. За разлику од Пена који се одмах показао као појачање, Вашингтон није оправдао очекивања која су у клубу имали од њега. Стога, децембра те године, у клуб као замена за њега стиже јунак данашње приче.
Екезие је у том тренутку тражио тим у ком ће се моћи вратити у форму након опоравка од повреде. Како је сам изјавио, након понуде Црвене звезде био је скептичан пре свега због приче која је тада пратила Србију у америчким медијима. Ипак, један телефонски разговор је развејао све сумње. Наиме, Скуни Пен и Обина Екезие су били саиграчи у средњој школи, на већ споменутој Ворчестер Академији, те након разговора са некадашњим саиграчем Екезие доноси одлуку да потпише уговор са црвено – белима до краја сезоне.
Одмах је постао ослонац тима који је по први пут играо у Јадранској лиги упоредо са домаћим шампионатом. На 10 мечева у лигашком делу Јадранске лиге имао је просек од 16,5 поена и 8 скокова уз одличне проценте шута од 74,4 одсто за два и 84,5 одсто са линије слободних бацања. Ипак, црвено-бели нису успели да стигну до финала и титуле у Јадранској лиги јер их је на финалном турниру одиграном у Љубљани тројком Мајкла Микса у последњој секунди савладао Задар. Екези је на тој утакмици забележио седам поена и доживео повреду шаке због које је морао раније да заврши меч. Иста повреда га је, иако је играо, мучила и током завршнице домаћег шампионата.
У домаћем шампионату на седам одиграних сусрета бележио је 16,3 поена уз чак 10,3 скокова у просеку. Ипак, у плеј-офу Звезду је зауставио ФМП Железник. Нигеријски центар је у полуфиналној серији имао нешто слабије партије због већ поменуте повреде шаке.
Треба напоменути да је марта 2003. након увођења ванредног стања после атентата на премијера Зорана Ђинђића дошло до једномесечног прекида сезоне што је можда, када се узме у обзир како се током тих месец дана тренирало под спартанским режимом Змага Сагадина уз тада традиционалне проблеме са платама, узело данак када је форма екипе у завршници сезоне у питању. Ипак, Обина Екезие је увек истицао да му је такав рад у том тренутку пријао и да се након те сезоне у Звезди осећао спремније него икад у каријери.
Уследио је повратак и Америку и одлична предсезона у дресу Аталанте. Био је водеђи стрелац и скакач своје екипе али га је тело поново издало. На мечу против Мајамија, на седам минута пре краја, напустио је терен због повреде колена. Накнадни прегледи су показали кидање предњих укрштених лигамената колена. У најави одлична сезона нигерисјког центра се свела на мукотрпан опоравак од повреде праћен пропуштањем читаве сезоне.
Након опоравка током наредне сезоне наступао је за члана Развојне лиге Колумбус, где је добрим партијама поново успео да дође до НБА уговора. Уследила је његова најбоља НБА сезона (2004/05) у којој у дресу Атланте на 42 одигране утакмице бележи просечно 5,5 поена и 4,3 скока по мечу.
У јануару 2006. се вратио у Европу и потписао за Рому коју је тада водио садашњи селектор Србије Светислав Пешића. По сопственом признању није му баш најбоље легла улога која му је намењена. Каријеру је завршио већ следеће сезоне, у Динаму из Москве, где је на 10 одиграних мечева имао учинак од 6,7 поена уз 2,8 скокова у просеку. Због бројних повреда са кошарком је престао рано, у 32 години живота.
Како се једно поглавље живота затворило, друго се отворило. Мада је исправније рећи да је Обина Екезие учинио да се оно отвори. Још као активан играч размишљао је о основању фирме која ће се бавити организацијом путовања преко интернета. Након завршетка играчке каријере вратио се у родну Нигерију и своје снове претворио у јаву.
Његова компанија Wakanow је веома брзо постала лидер Африке у својој грани пословања. Постаје најбрже растућа компанија у Нигерији са пословницама широм континента и испоставама у САД, Великој Британији и Дубаију. Почетком новембра 2015. Обина Екезие добија престижну награду за предузетника године у Африци. У међувремену покренуо је и фирму која се бави осигурањем.
Упоредо са развојем бизниса Екезие остаје у кошарци кроз своју ОБН академију за развој младих играча коју је основао. Захваљујући већ позамашном искуству рада на интернету планира да рад са играчима осим у просторијама академије значајно прошири кроз виртуални приступ тренингу преко сајта. Са обзиром на обелодањене планове НБА лиге за покретање такмичења на тлу Африке под својим покровитељством чини се да је Екезие и овај пут повукао прави потез у правом тренутку истовремено отварајући младим нигеријским кошаркашима могућности које он својевремено није имао.
Да није било повреда кошаркашка каријера Обине Екезиеа је могла бити значајно боља. Што се дела каријере у Црвеној звезди тиче гледајући искључиво кроз резултате и трофеје није оставио велики траг. Након његовог одласка уследила је деценија патње у којој се наш клуб у пар наврата борио са највећом кризом у својој историји. Али и током тих десет сушних година било је пар ситуација када се чинило да је титула близу, малтене на дохват руке. И сећам се, сваки пут када се она волшебно измигољила, своје мисли – ,,ех да смо само у рекету имали некога као што је био Обина Екезие“…
