Srđan Filipović
Srđan Filipović
Srđan Filipović
Srđan Filipović

Југословенски спорт до распада бивше државе је био међу најбољима на свету, у свим секцијама. Наши старији и југоносталгичари би рекли и најбољи. Југословенско пливање је дефинитивно било у самом врху. И дан данас заљубљеници у најздравији спорт препричавају догађаје, медаље из давних времена. Такође, наш пливачки клуб је раније имао асове који су проносили славу нашег клуба по свету. Далеко се вијала црвено-бела застава! Пливала и таласала дуго. Сајт МЦЗ не заборавља асове, напротив. Причали смо са једном од наших највећих пливачких легенди, Срђаном Филиповићем!

Они прави познаваоци пливања га јако добро познају. Члан је последње генерације која је 1992. године освојила последњу екипну титулу за наш клуб и исте године био четврти на свету. Првак Балкана, рекордер. Велики Звездаш. Данас је тренер, који од таласа неких нових клинаца покушава да направи оно што је њему пошло за руком. Дуга је његова успешна биографија, са којом ће нас он управо упознати. После дугог низа година у иностранству, данас поново ради у Србији, али не у ПК Црвена звезда. Зашто, како, ко, где, кад? Сазнаћемо све од њега.

Да је пливање популарно као фудбал или кошарка, био би надалеко и нашироко познатији. Ипак, они који се баве пливањем те јако добро познају, али за почетак за оне који се не баве пливањем, ко је Срђан Филиповић? Твоји почеци, успеси?

СФ: “ Рођен сам у Београду, 1972 године. Пливањем сам почео да се бавим 1982 год, јер ме нажалост нису примили на фудбал. Почео сам да тренирам у Партизану, због близине Ташмајдана мојој кући. 1989. год испуњавам своју жељу, прелазим у Црвену звезду и од тада почињу и моји највећи успеси. Постао сам најпре државни првак, појединачни и екипни. 1992. године био сам капитен тима који је постао екипни првак државе у Новом Саду, затим сам постао и државни рекордер, четврти на Светском купу у Кини, првак Балкана, био учесник многих великих такмичења. Нажалост од те ‘92, Звезда је без екипне титуле у пливању.”

Млад си завршио каријеру, могао си још да пружиш, и постао тренер. Али си наставио са успесима. Како код нас, тако и у иностранству, где си дуго радио.

СФ : „ Тако је тад време било. Тренерску каријеру сам започео у Црвеној звезди  након завршетка пливачке. Почео сам са једном талентованом групом пионира у којој су били Рашула Игор, Горанић Горана, Живковић Дејан, Анђелковић Филип…. и довео сам их до титуле првака Србије у пионирској категорији. Затим сам радио у Италији, у Асколију и Тренту, затим у Браги, где сам имао сјајне услове. И тамо сам освајао титуле и медаље.”

Али си онда по повратку основао свој клуб, БПК?

СФ : “ БПК, Београдски Пливачки Клуб, сам основао 2010. године, након одласка из ПК “Београд”, када сам схватио да у Србији још важи девиза – ради па колико пара толико музике. Данас је БПК један од најбољих српских клубова који даје репрезентативце у свим категоријама. У ствари радим онако како сам научио радећи на Западу и како мислим да треба.”

Међутим, Звезда је и даље у срцу. Како видиш данашњу ситуацију у клубу, наша деца једва да имају где да пливају, како гледаш на ситуацију у српском пливању уопште?

СФ : “ Стање у пливању код нас је на мало бољем нивоу, него што је било када сам ја пливао. Раније није било ни топле воде а камоли помоћних средстава за рад каква сад користе најбољи светски пливачи. Не би веровали у каквим условима смо радили. О оделима да и не говорим. Што се система рада тиче, ту немамо помака јер системски ништа није решено. Немамо систем. Тренери се ослањају на свој рад и таленат појединаца. Историја каже да ће ово поднебље отприлике на сваких 40 година чекати пливачку медаљу са ОИ. Ситуација у Звезди је мислим иста као и кад сам ја пливао. Мука са базенима, безидејна решења, бољитак није у најави. Једина добра ствар је што се клинци полако враћају пливању понешени успесима Чавића, Ленђера, Силађија, Нађе Хигл, Стјепановића, Сиљевског..

Коментар о нашим олимпијцима, Нађа Хигл, Најдановска..

СФ : “ Без сумње, никад нисмо нити ћемо бити јачи, као за ове ОИ.

Pred put na OI 2008
Pred put na OI 2008

Четири пливача има А стандард, што не мора али може да значи финале на ОИ. Ово је година у којој сви желе медаље. Надамо се да ћемо ми имати једну.

Да ли ћеш ти имати неког пливача на ОИ?

СФ : “ Прошле ОИ сам имао Милицу Остојић, ухватила је норму у пет до дванаест. Ове године ФИНА је доста променила правила за одлазак на ОИ тако да је рано прогнозирати. Видећемо.

Радио си са јако великим бројем талентованих пливача. И код нас и у Италији, Португалу.. кога издвајаш од пливача, пливачица које си тренирао, са којима си радио до сада и које су наше највеће пливачке наде тренутно?

Srđan Filipović i Milica Ostojić
Srđan Filipović i Milica Ostojić

СФ : “ Највећи таленти које сам тренирао су сигурно сви које сам до сада водио, јер сам се трудио да бирам пливаче и извлачим њихов максимум. Свакако мој највећи успех је одлазак, тада младе 16-шње, Милице Остојић у Пекинг на ОИ! То је био огроман успех. И њено 10 место на СП за јуниоре у Мексику. Ту су још Јована Богдановић, Сара Савовић… данас има потенцијала, али је испред свих млади Звездаш Урош Ђоковић. Он је огроман потенцијал. Затим, сјајна Нађа Величковић, такође из Звезде, Јанко Радмановић, Игор Терзић… има младих потенцијала.

Није твоја каријера била испуњена само успесима у пливању. Има доста занимљивости из твоје богате каријере, али две посебно издвајаш.

СФ : “ Јуче се навршило 13 година од Нато бомбардовања, када сам тада са 13-шњим Игором Рашулом, кренуо на незванично ЕП за кадете. Свуда око нас бомбе, прва ноћ бомбардовања, а ми идемо да представљамо Србију у Италији на незваничном ЕП. У Тренту се одржавало, преко Будимпеште смо некако стигли. Тамо су нас дочекали као хероје. То је било јако дирљиво, дочек и све око тога. Прекинули су такмичење да би нас представили, пустили нашу химну. На резултат нико није помишљао.

Оно на шта сам посебно поносан је меч Брага – Црвена звезда. Тада сам радио у Браги, а моја Звезда је дошла на реванш меч, после 0:0 у Београду, са Зенгом на клупи. Одлучујући меч за улазак у Лигу Европе. Био сам тренер Браге, а у Звезди остварио све своје снове, то је мој клуб. Када је кренуло комешање на крају утакмице, одмах сам скочио да помогнем нашим момцима. Чак сам и физички штитио новинаре, са тренером голмана Максимовићем, који су тамо били, од ратоборних Португалаца, па чак и од самог председника Браге. На крају смо прошли, што је било најважније. Та утакмица је на мене оставила доста емоција.

За крај, шта Звездаш поручује Звездашима?

СФ : “ Поручујем нашим навијачима да и даље воле свој клуб и буду уз њега. И у победи и у поразу. Звезда је највећа на овим просторима, наше време долази.

Подели

Коментари

2 Коментарa на "МЦЗ Интервју : Срђан Филиповић"

Обавести ме о
avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutraltwistedarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouth
Поређај по:   најновијим | најстаријим | највише гласова
dominik saban
Члан

Ovako govori sprtista, sportski strucnjak, sportski dzentlmen

Kakadu
Гост
wpDiscuz