Најава: Црвена звезда – Металац

Нека буде борба непрестана. Нека буде што бити не може!
Кажу да стрпљење решава све препреке. Односно, да онај који има највише стрпљења увек побеђује. Ја заиста, не знам никога ко има више стрпљења од навијача Црвене звезде. После прошлог кола, које је показало да Србији фудбал није потребан, мене је срамота да било шта пишем вама. Да вам било шта напишем, знајући да ће неко због својих комплекса и тренутног положаја то уништити. Ја не желим више да ћутим о ономе што сви већ знају и о ономе што су сви нагађали и писали. После срамотне ситуације у Крагујевцу, када су домаћи фудбалери средњевековним понашањем показали да им није место нигде, осим у Суперлиги Србије, и извукли највећи успех у историји клуба, бод Црвеној звезди, вређали нашу легенду, играли жмурке са лоптама, у којој је судија постојао према једној екипи, немам шта да вам кажем. Будимо реални, ми смо били толико очајни да нисмо могли палеонтоидима да се супроставимо и нико није крив што нисмо могли да их победимо до нас самих. Да ли је то умор, превелика жеља или је та жеља изгорела, ми нисмо били достојни дреса који носимо и човека на клупи који нас предводи и црвени. Али Мирићев офсајд у последњим тренутцима утакмице, када је био практично сам испред голмана, жути картони зато што су деца која би требала да их додају заузета нечим другим и ваљање по терену од самог почетка другог полувремена указују на то да наслов у „Новостима“ буде – “ Да ли је Раднички оштећен?!“. Мало касније, у Београду, као да није било јасно и доста у финалу купа маја прошле године, још једном је ФК Војводина из Новог Сада брутално покрадена наочиглед свих, осим оних слепих „навијача“, присталица клуба који мора да узме титулу, и стигне по броју истих Црвену звезду зато јер су владајући партнери у држави условили један другог, да би имали коња за трку на предстојећим изборима. А ми треба да ћутимо? Ја не могу. Ја после пет година робије и повеза преко очију, не могу. Када бих прећутао изневерио бих себе, 45.000 људи, браће цигана који долазе, чекајући да њихов клуб освоји толико жељену титлу, а они буду срећни. За срећу тако мало треба. Али у Србији, доста треба. У Енглеској је могуће да Свонси, Евертон или Њукастл савладају Манчестер Јунајтед, Манчестер Сити или Челзи. У Немачкој, Мајнц може да победи и Бајерн Минхен, Борусију Дортмунд, Вердер Бремен, у Француској Нанси може да победи ПСЖ, Лион, Лил или Монпеље. Али у Србији, нико НЕ СМЕ да победи самопрокламоване „шампионе“! Осим Шамрока. У Европи нема Веселиновића, Грујића и Мажића, фантастичан трио у „црно-белом“! И после се питају зашто репрезентација нема успеха, зашто се бламира на СП, а не пласира на ЕП. Мени чудно што фарса уопште и постоји. Зато што мора или за прање нечијег новца?

Образа за јављање, осим срамотних, поткупљених медија „црно-белог“ тима, који себе називају „спортским“ и оних који су двадесет секунди после краја утакмице у Крагујевцу имали спремљен наслов да је Црвена звезда поклекла и да је првенство готово, као и да „црно-бели“ желе Пауљевића да би се боље припремили за квалификације за Лигу Шампиона, пар дана пре, је имао и један њихов фудбалер. Звонимир Вукић који није имао где да заигра па се вратио да игра „лигу без брига“ док не стигне до Шамрока, је изјавио да зна што свима смета његов клуб и да је боље да ћути. Јесте Звонимире Вукићу, боље је да ћутиш! Ако имаш да изјавиш нешто после очигледних крађи и сахрањивању фудбала у Србији, онда живиш у неком паралелном универзуму. Зар имаш шта да изјавиш? Реал Мадрид под диктатуром Франциска Франка није радио неке ствари које дешавају данас у Србији. Ћутању је дошао крај. „Маракана“ субота, па онда или испред Теразија 35 или испред самопрокламоване куће фудбала човека који је творац овог криминала, чији смо робови. Хоћемо Калчополи у српском фудбалу, али у Србији би Калчополи био проглашен кривцем, не би их открио. Једино што би открио је оно што сви знамо. ФК партизан је мали клуб са велом криминала и великим комплексима! Или боље рећи СД, ако погледамо шта су нам урадили у дербију у ватерполу, кошарци… Навијати за Црвену звезду је ствар кућног васпитања, а они га немају!

ЦЗ  Н М
Београд :        2 2 0 0 5:0
Лучани:          3 2 0 1 7:2
Укупно :         5 4 0 1 12:2

•    Металац ГМ своје утакмице као домаћин игра у Лучанима

Први међусобни сусрет, 12. септембра 2009. године на „Маракани“ решили смо у своју корист головима Дејана Лекића 2x и Марка Блажића. Прошли 3. октобра 2010. је такође завршен нашом победом, головима Кадуа и Калуђеровића.

20. март 2010. је можда био и у одлучујући у нашој борби за титулу претпрошле сезоне. Трећи меч наставка, играли смо у Крагујевцу са Металцем. Повео је Металац голом Миљковића, изједначио Владимир Богдановић у ’90 минуту из пенала, а у ’94 минуту Срђан Симовић донео Металцу победу, нама узео титулу. После овог меча је смењен Пижон, доведен Ратко Достанић, а ми наставили да чекамо радост на „Маракани“. У Лучанима прошли меч решили смо у своју корист, 5:0!

Каду са три поготка је најбољи стрелац, а Марко Мирић и Мисдонгард Бетолигар су једини познатији заједнички играчи.

Ћутања више не сме да буде. Морамо да им ставимо до знања да њиховом криминалу више нема пролаза. Наши млади момци ће тек освајати трофеје, а против Металца је идеална прилика да им покажемо колико смо уз њих. Прво да победимо Металац, а онда да се обрачунамо са њима на њиховом месту. Не пропустите прилику да нас буде више на њиховом стадиону, ипак се они „увек боље чују“. Као после гола Касалице у првом мечу! „Маракана“ субота, сви заједно! Напред Звездо тебе волим ја!

„The ultimate tragedy is not the brutality of the bad people but the silence of the good people “ – Martin Luther King

СВИ НА МАРАКАНУ!

Црвена звезда –Металац, субота 7.април 2012. 18:00 сати, Јелен Суперлига 23. коло 2011/2012, стадион : „Маракана“, Београд. Директан пренос Аренаспорт1.