Роби за Телеграф: „Има у Србији још играча за Звезду“

Опширан интервју дао је шеф стручног штаба Црвене звезде Роберт Просинечки за Телеграф, те га преносимо у целости.

Пре годину и кусур дана дошао је као “Месија” у Црвену звезду. Ни крив ни дужан морао је да крпи туђе рупе и исправља туђе грешке. Срушио је многе баријере, пробудио најлепше фудбалске инстинкте у најострашћенијима и чак и без иједног трофеја успео да направи велику ствар и нешто по чему ће га памтити. За млађе: замислите какав је он играч био, ако сви кажу да је могао да уради много више у каријери, а играо је за првака Европре, Реал Мадрид, Барселону и трећу репрезентацију света?

Роберт Просинечки, човек којем је суђено да руши границе, због кога би Ћиро Блажевић кад-тад морао да поједе тренерску диплому, и човек који је данас камен темељац посрнулог гиганта са Маракане. Прихватио је да опет изгради Црвену звезду, врати јој стари шмек, прекине доминацију Партизана, врати трофеје на Маракану и врати публику на трибине.

Ове сезоне полако спроводи своју визију у дело. У јануару је направио прелазни рок какав се у Звезди чекао пуних пет година и доказао у вечитом дербију да је исправно радио. У интервјуу за “Телеграф” каже да је ово тек почетак и да има намеру да Звезди врати стари сјај.

Да ли вам је жао што летос нисте имали подршку управе, као зимус и што вас је то коштало десет бодова заостатка на зимској паузи?

– Не осврћем се, није битно. Најважније и што увек понављам: Црвена звезда мора прећи на размишљање о сопственој омладинској школи и на довођење најбољих играча из Србије. Дакле, све што је младо, добро и талентовано мора долазити у Звезду. Не занима ме трансфер политика. Имам подршку клуба да останем овде и да стварам екипу. Морао сам неке играче да макнем и истовремено сам имао своје жеље. То је моја филозофија. Са Ђолетом Стефановићем (генерални секретар) сам био у свим тим трансферима и успели смо да реализујемо неке жеље. Раније, нисмо имали могућности да остваримо неке трансфере.

Звездина шанса су омладинска школа и довођење најбољих младих из Србије

Ипка, ове зиме сте одрадили поштен прелазни рок какав дуго није виђен на Маракни и који даје резултате?

– Могао сам исто тако и да не погодим. То је једноставно тако у фудбалу. Али ово је једини начин да Црвена звезда просперира. Да ли ће то бити за годину или две, три, не знамо још. Али, ако буде континуитета сигурно да ће с овом екипом успети у томе. Нормално, биће ту и одлазака и долазака, али у суштини мислим да је ово костур Црвене звезде која ће у будућности освајати првенства и купове. Сада гледамо само у будућност. Пред финалом смо Купа. Победили смо Партизан са 2:0, али наравно да није још готово. Нама је Куп и био главни циљ. А првенство: шта буде. Ми ту не одлучујемо, већ Партизан и друге екипе. Наш циљ је да стално побеђујемо и да чекамо неки евентуални кикс Партизана. Нећемо се лагати, бодовна разлика је велика.

Довели сте четири млада репрезентативца Србије и вратили веру да у Србији има играча за Звезду?

– Нису само српски играчи направили ове резултате. Они су само допринели. Евандро је један од наших најбољих играча. Борха игра одлично, Каду је фудбалер који је такође међу најбољима. Наравно да Србија има таленте. Ја и клупско руководство смо напорно радили да бисмо довели те најбоље младе играче. Већина њих су млади репрезентативци. То су све играчи за које се знало да имају квалитет. Само их је било потребно довести у Звезду.

Има ли у Србији још играча за Звезду или сте у јануару све покупили?

– Има! Има у Србији играча који ми се свиђају и које бих волео да видим у Звезди. Пауљевић из Хајдука, на пример. Он је играч који може да игра у сваком систему и који је капацитет за Црвену звезду. Да ли ћемо ми моћи да га доведемо, то не зависи од мене. Звезда има велико име што олакшава ствари да доведете играча пре него да оде у неки други клуб. Није суштина у новцу. Ту су амбиције за напретком, играњем у великом клубу и осећај притиска који немате у осталим клубовима. И када дође време да оду у иностранство, то је лакше из Звезде него, рецимо, из Слободе. Звезда је бренд.

Али, тај бренд је урушен последњих година?

– Колико год да је урушен, ипак је бренд! Људи су препознали неке ствари. Препознали су ову управу која је дала посао мени и омогућила ми да покушам да са младом екипом нешто направим. Само резултати могу да врате Звезду на онај ниво на којем заслужује да буде. Резултати и трофеји. Ово је поднебље где не ваља бити други. Не признају се финале или полуфинале. Једино се прва места рачунају.

Барселона 25 година игра исти фудбал

Шта вреде титуле када у Европи наши клубови испадају од Слована, Шамрока или Вадуца?

– Објаснићу вам због чега. Клубови из Европе попут Рена који нас је елиминисао навикли су да сваке суботе или среде играју јаку утакмицу. Не можемо рећи да Слован није јака екипа. То је озбиљан клуб са четири или пет репрезентативаца Словачке. Лига овде није на нивоу осталих у Европи. И онда није ни чудо да се под свим тим притиском десе Шамрок или Вадуц. Сигурно да је тешко изгубити од таквих клубова, али и то је показатељ да се фудбал игра свуда.

Имамо пример вашег бившег клуба Динама који се обрукао у Лиги шампиона…

– Али, играли су са екипама као што су Реал, Лион и Ајакс. Може свако од њих изгубити по две утакмице, а камоли Динамо. Ја тако гледам. Ми бисмо волели да парирамо Реалу, али је немогуће.

Али имате пример АПОЕЛА који елиминише Лион који је декласирао Динамо у две утакмице? И то са мањим буџетом од Динама.

– Фрајер (Иван Јовановић оп. а.) ради четири године у клубу! То је озбиљан континуитет и ништа им није дошло преко ноћи. Четири године игра са истом екипом. Четири године су заједно, раде и стварају! И после четири године се виде резултати. А можда би добио отказ и после годину дана да АПОЕЛ пре три сезоне није елиминисао Звезду у продужецима. Фудбал тражи време и стрпљење.

Значи континуитет је најважнији…

– Ево најпростијег примера: Барселона 25 година ради и ствара на исти начин. И после 25 година убира плодове. Направили су систем, модел и селекцију и сада се виде резултати. И онда се људи питају: “како је ово могуће?”. Па, могуће је! То је систем који се развијао две и по деценије и заснован је на омладинској школи. Свака секција Барсе у млађим категоријама игра исти систем као први тим. Када тренеру треба задњи везни он га само пребаци из омладинског погона. И што је најважније, не мора да га учи шта и како да игра, јер тај фудбалер игра на исти начин од када је поникао и лако ће се уклопити. На тренеру је само да одлучи да ли играч има или нема квалитет. Ништа више. Не мора да га учи и нема ни времена да га учи.

– Узмите овог малог Теља. Цео живот игра левог бочног и на Гвардиоли је само да одлучи да ли има довојно квалитета да се уклопи у први тим. И оно што немају у школи, имају финансијску моћ да надокнаде куповином. Нема десног бека? Није проблем: 35 милиона за Данија Алвеша! Нема центарфора? Одмах истресу 40 милиона за Виљу! Тако бисмо и ми у Звезди морали да гледамо на ствари. Да нам база за омладински погон буде цела Србија.

Хоћу да останем што дуже, али знам да већ сутра могу да добијем отказ

Колико ви као тренер првог има имате утицаја на рад омладинске школе?

– Неке ствари се пребрзо дешавају, па немам довољно времена. Не могу стално да гледам младе играче. Пратим колико могу и колико ми обавезе дозвољавају. Идем на утакмице омладинске школе. Не мора значити да је овај модел на којем ја инсистрам прави, али Звезда једноставно мора да има некакав систем. Ако ја одем, може и да га промени, али у сваком моменту мора да има модел ослоњен на омладински погон!

Шта ако ви добијете финансијски јачу понуду из Кине или Емирата? Да ли бисте је прихватили?

– Размишљам да останем што дуже. Али, наша професија је да сутра могу да одбијем отказ. Ја се спремам да останем дуго година у Звезди, али у тренерском послу се све мења преко ноћи. Ја у Звезду нисам дошао ради пара. Ово је мој клуб у којем сам играо и који ми је дао пуно, а мислим да сам и ја њему такође дао много. Када сам се већ одлучио да будем тренер, желим да направим нешто и желим да то буде баш у Црвеној звезди. Неко ће проценити да ли радим добро или не, али у крајњој линији само резултати одлучују о тренеру. То и јесте поштено! У клубу као што је Звезда само резултат кроји будућност. Добру или лошу. Знам само да ћу максимално поштено и коректно радити у Звезди до када будем овде.

Шта је ваша коначна замисао са Звездом?

– Хоћу да моја екипа игра фудбал! И са таквом визијом сам и дошао. Звезда, а поготово када игра у Србији, мора бити та која доминира и да игра добро. Мислим да смо донекле успели. Показали смо то у овом пролећу. То је одлично за ову младу екипу, а поготово се то односи на меч са Партизаном. Можа су они и играли боље у неком периоду, али показали смо да имамо карактер и храброст да можемо да одреагујемо и када не иде добро. То је јако добро за те младе играче.

У случајевима са Адијем и Вилотићем сте завели дисциплину?

– Имам нормалан однос са играчима. Трудим се да ауторитет стварам разговором и нормалним понашањем. Ја им кажем шта бих желео од њих. Са сваким од њих тридесет и кусур! И са њима двојицом сам много пута разговоарао. Разговарам са сваким играчем и моја врата су им свима отворена 24 сата. Све што мислим говори прво њима, а после тога и јавно. Не може нико бити изнад Звезде. Она је велики клуб, а ми смо сви у њој само запослена лица. Играчи, тренери, особље, маркетинг и остали… Тако ја гледам. Чим неко помакне неке границе, морамо да га макнемо. Тако је и у Реалу и Барси. То су примери Марадоне и Ибрахимовића. А, имате играче који су играли по 15 утакмица у сезони, али су понашањем заслужили да заврше каријеру у тим клубовима.

Против Барсе се не може играти

Како бисте ви играли против Барселоне када бисте морали?

– Против Барселоне се не може играти. Ја сам заљубљен у фудбал Барселоне и мислим да сви који воле фудбал једва чекају да погледају меч Барселоне. То је дошло до савршенства. И када су све то довели до тога, довели су једног играча који је то све заокружио и који је јагода на шлагу. То је Меси! Може неко победити Барсу и може она да киксне, али у две утакмице их је готово немогуће поразити. Победи их некад Реал, намучи их Арсенал, али то је врло ретко…

Довели сте четири млада репрезентативца у јануару. Каква вам је сарадња са селектором младе репрезентације Александром Јанковићем који је ваш бивши саиграч и бивши тренер Звезде?

– Имамо одличну сарадњу и сигурно да његово мишљење ценим, јер он је те играче изабрао пре мене! Причали смо пуно и причамо још увек и драго ми је да је тако.

Од свег тог фудбала, стижете ли да пратите остале спортове?

– Пратим колико могу, а пратио сам више док нисам био тренер. Посебно сам партио кошарку и НБА лигу. А, сада све мање и мање… Сада само прочитам у новинама да су Лејкерси победили или да је Чикаго изгубио. Раније сам остајао будан до један ујутро да пратим те мечеве. Јако сам пуно пратио кошарку, а поготово волим НБА.

Шта мислите о заокрету у спортској стратегији у бившим југословенским републикама и велики пораст квалитета у индивидуалним спортовима? Примери Ђоковића, Ивановићеве, Костелићевих, Влашићеве, Ћавића и осталих то доказују…

– Зато што је пуно лакше финансирати индивидуални спорт. Лакше је финансирати Бланку Влашић него Хајдук из Сплита. Такође, играчи се много лакше продају са 17-18 година. Ево вам пример Луке Милуновића!

Како сте ви дошли до Луке Милуновића за кога је мало људи у Србији знало?

– Он није анонимус. За мене није. За омладинску и младу репрезентацију је играо стандардно. Искочила је могућност да је у Белгији добио слободне папире и брзо смо реаговали. Аутомастки сам рекао да може да дође.

Малопре сте споменули Хајдук. Колико је добро за хрватски фудбал да Динамо годинама доминира, као што је то случај са Партизаном у српској кошарци?

– Лоше је! Било би пуно боље да има и неки трећи клуб. Као и овде у Србији. Али, на жалост нема… Било би боље да је Војводина јача. Ево, ове године Раднички и Спартак су учинили првенство занимљивијим. Такве екипе повећавају квалитет. Било би интересантније и квалитетније. Динамо у Хрватској доминира више од десет година и Хајдук не може да дође до даха. Уз сву то финансијску потпору коју Динамо има, Здравко Мамић ради фантастичан посао са омладинском школом. Лансирали су Модрића, Едуарда, Ћорлуку, Вукојевића, Врдољака, Ловрена за отприлике 70 милиона евра. И сада имају изванредну плејаду талентованих играча са Бадељом, Врсаљком, Ковачићем и њих ће такође да продају за велике паре. Такође, имају и сјајну скаутинг службу. Ковачића су као клинца нашли у Аустрији и дивели га у Динамо. Раде сјајно!

Како ради скаутинг служба Звезде и да ли напредује?

– Ради се на њој из дана у дан и мислим да напредује. То је велика ствар за клуб. Поготово је лако са брендом какав је Црвена звезда и који мора моћи да доведе кога год жели. Мора бити први избор за неког клинца из Крушевца.

Шта мислите о оживљавању бивше југо лиге или Јадранске лиге, како је зову у кошарци?

– Мора за нешто да се игра. Врло једноставно. Ако нема за шта да се игра, то би се разводњило у року од две године. А, ту мислим на неку пролазност у Европу. На почетку би било пуно емоција и адреналина. Али, већ после две године би се сви запитали: “А, зашто ми ово све играмо, ако немамо никакве користи”. Ако буде једног дана дошло до тога, мора се играти за нешто, за неко место у Лиги шампиона или нешто слично. Увек се мора имати неки циљ. Та Јадранска лига мора да га има. На пример 20 милиона евра.

Ни Меси ни Роналдо, довео бих Инијесту

Шта мислите о изјави Аврама Гранта о лошим теренима у Србији?

– И мени то смета, али мислим да су се ствари побољшале. Слобода је у Ужицу направила одличан терен. Има ту екипа које немају услове, али мислим да ствари иду на боље. Нећу да спомињем неке клубове да се неко не увреди, али неки од њих заиста не испуњавају услове. Моје мишљење је да би било бар 20 одсто више гледалаца на свакој утакмици, да имамо солидну инфраструктуру.

Били сте члан Звездине златне генерације, затим чувене репрезентације Хрватске из 1998, члан Реала и Барселоне… Ко су најбољи ирачи са којима сте играли?

– Најбољи саиграч са којим сам играо је Роналдо. Онај стари Роналдо. Прави. Зуба! Имао сам заиста сјајних саиграча, јер је лига бивше Југолавије била међу пет најбољих у Европи. Тада ниси могао отићи у Ниш, Ријеку и Зеницу и рачунати на бодове. Да не помињем какве сам проблеме имао у Тузли… А, поред Роналда, издвојио бих Савићевића. Дејан је један од атипичних играча. Нису га случајно звали Геније. Имао је нешто што други нису имали. Могао је да одигра и лоше некада, на жалост није имао континуитет. Али, када му се играло, ми смо могли стајати и гледати како он све сам завршава. Било је ту још сјајних играча попут Пиксија, Југовића, Белодедића, Шукера, Бобана… Звоне (Бобан оп.а) је посебна прича. Човек је играо више од деценије у Милану и глупо је да сад ја ту нешто причам…

Ко је данас најбољи фудбалер света?

– Ту су Меси и Роналдо и то је сјајно. Можда би било мало глупо да сви навијамо за Месија, а да нема Роналда. Али, моје мишљење је да се никада у историји није родио играч као Меси. Да се неко не увреди. Ни Пеле, ни Марадона, ни Кројф, ни Зидан… Неке од њих сам гледао, неке нисам. Али, мислим да је Меси најбољи играч свих времена. Ако освоји Мондијал са Аргентином, онда ће се то и потврдити.

Значи да би сте више волели Месија у Звезди него Роналда?

– Ја би волео Инијесту! – кроз осмех одговара Роберт Просинечки.

(Александар Глигорић / Милан Грујић)