Moja Crvena Zvezda
БлоговиОдбојкаСвета

Знакови поред пута

Неозбиљан бих био да, иако још под утиском, напишем нешто више од једне просте реченице. Звезда је живот.

Цео живот, од када знам за себе, петљам нешто с лоптом. Одрастао сам испод солитера где сам успевао да понекад и изблокирам понеку лопту у одбојци један на један, на импровизованој “мрежи“ коју је чинила једна метална штангла где су комшије тресле тепихе. Радовао сам се успесима, патио због неуспеха, пре свега наше репрезентативне одбојке. Поред свега тога, никада се нисам усуђивао да нешто и напишем о одбојци, а тек сад нећу. Шта бих ја ту рекао, а да већ није речено! Шампиони! Фудбал сањам и волим, па ни о њему баш не волим да пишем. Има стручнијих и школованијих за то од мене.

Šampioni!!!!

Волим цео свој живот. Некад љубави бледе, нестају, пролазе. Можда онда и нису љубави. Не знам. Волео сам суботе, јер сам тада имао времена да играм фудбал на пољаници, волео сам ципирипи док га нису упропастили, волео сам праву кожну бубамару коју ми је поклонио стриц, али сам је нехотице пробушио. Волео сам средњошколске дане, волео сам да играм стони тенис испод ораха, па га посекли, волео сам једну жену….. Све је спрало време, као вода отисак у песку. Ничега више нема.

Звезда је део мог живота одавно. Како вама, тако и мени, цео живот с ЊОМ је мало срећа, мало туга. Њу ми киша није спрала, нити ће. Ал’ дође тако дан, као овај јуче, када сам испред стадиона видео четири старија господина, сваки је сигурно прегазио седамдесету годину живота. Знате већ где су кренули. Знам, они су ту од почетка. Од тренутка када рачунамо да се родила Црвена звезда. Доле, у дну Запада, наша деца. Дошла у своју кућу. Тако и себи поставих питање свих питања. Да ли се нисмо уплели у сопствену реторику? Уплели и тако у њој остали. Да ли заиста знамо шта је то Звезда? Јесмо ли свесни њене величине? Знате ли где је можда крај космоса? Знате ли колико је велики космос? Сва ова питања су једно те исто питање, питање које ће дуго још остати без одговора, али ми не смемо престати да тежимо одговору. Колика је заиста Црвена звезда?

Mali Zvezdaši

За мене, тренутно, она је толико несагледив феномен, атак је на мој комплетан организам. На трибинама синоћ сам управо то доживео. Мало сам променио рутину, променио трибину и видео она четири господина (традиција), видео дечицу (младост) и био поносан на  то што као клуб имамо. То су за мене били знакови поред пута. Појаве које су ту, поред нас, али смо почели да их узимамо здраво за готово, а да ни сами не знамо зашто. Најстарија и најмлађа генерација на једном месту. То је за мене била Црвена звезда синоћ, све док нису изашли одбојкаши. Морам да кажем, аплауз је морао бити јачи. Али ипак, било га је. Значи живи смо. Звезда сија, Звезда постоји. Прокувало је све у мени када сам видео како носе пехаре шампиона државе, и дефилују кроз своју кућу. И онда, оно што јесте Звезда, а што до краја свог живота могу само да се надам да ћу објаснити речима….. Север подигао руке високо: “Шампиони, шампиони, шампиони.“ За свог стажа на Северу, много пута сам скандирао одбојкашима и одбојкашицама, али никада нисам био поноснији на њих као део нашег спортског друштва. Сигурно су  у ово лудо време занемарени, али желим да им кажем једно велико ХВАЛА зато што су нам пружили шансу да скандирамо оно што одвајкада јесмо и увек ћемо бити. Кад ти у углу ока крене суза, онако од среће, то само може Звезда. Нема малих спортова кад игра Звезда. Хвала још једном одбојкаши и одбојкашице.

Нама остаје пред крај свега овога, да се добро загледамо у знакове на овом нашем Звезданом путу, да никада не заборавимо ко смо, куда идемо, чему тежимо и како смо стигли до тачке где мораш да станеш мирно и кажеш: Звезда! И сви знају на коју Звезду мислиш!

 

Повезане вести

4 comments

Milan USA апр 24, 2012 at 16:10

„Volim ceo svoj život. Nekad ljubavi blede, nestaju, prolaze. Možda onda i nisu ljubavi. Ne znam. Voleo sam subote, jer sam tada imao vremena da igram fudbal na poljanici, voleo sam cipiripi dok ga nisu upropastili, voleo sam pravu kožnu bubamaru koju mi je poklonio stric, ali sam je nehotice probušio. Voleo sam srednjoškolske dane, voleo sam da igram stoni tenis ispod oraha, pa ga posekli, voleo sam jednu ženu….. Sve je spralo vreme, kao voda otisak u pesku. Ničega više nema…“ – Kao da je pisao Ivo Andric 😀
Svaka cast !!

Reply
Колчак апр 22, 2012 at 17:09

Majstore, svaka cast za onaj drugi pasus (pored slike Sampiona)!!!

Reply
nsjafajk апр 22, 2012 at 10:28

haha malo ga tupis al dobro 😀

Reply
bari 1991 апр 22, 2012 at 09:58

ZVEZDA je ZIVOT!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Reply

Leave a Comment