U avionskoj nesreći koja se 6. februara 1958. godine desila na minhenskom aerodromu poginula su 23 od 44 putnika „BEA“, medju kojima i osmorica fudbalera engleskog prvaka Mančester Junajteda.
U avionu, koji je tri puta pokušavao da se odvoji od aerodromske piste u otežanim vremenskim uslovima, bila je ekipa Mančestera koja se vraćala iz Beograda s revanš susreta četvrtfinala Kupa šampiona priotv Crvene zvezde.
Bila je to jedna od najtalentovanijih generacija u istoriji engleskog fudbala, a taj legendarni sastav Mančestera širom kontinentai bio je poznat kao „Bezbijeve bebe“, po treneru seru Matu Bezbiju koji je stvorio taj šampionski tim.
Prvi pokušaj uzletanja iz Minhena izveden je u 14,19 časova, a drugi, takodje neuspešan, samo tri minuta kasnije. Oba pokušaja uzletanja bila su neuspešna zbog problema sa motorima jer je mešavina goriva bila pogrešna i motori su se čudno ponašali.
Nakon toga, posada aviona odlučila je da putnike smesti u aerodromsku zgradu ali je u međuvremenu počeo da pada sneg. Dankan Edvads iskoristio je priliku da pošalje telegram gazdarici u čijem je stanu živeo. Sadržina telegrama je bila: „Svi letovi iz Minhena su otkazani, sutra stižem“.
Medjutim, nakon dugog savetovanja odlučeno je da avion poleti u 14,59 časova. Treći i poslednji pokušaj tragično je okončan samo četiri minuta kasnije. Avion nije uspeo da uzleti na vreme, a nakon što je probio aerodromsku zaštitnu ogradu desnim krilom je udario u kuću. Leva strana kokpita udarila je u drvo, a zadnji deo aviona se odvojio. Desna strana aviona je udarila u drvenu brvnaru u kojoj se nalazila cisterna sa benzinom, koja je ekplodirala.
Istragom je utvrđeno da je nagomilavanje snega na drugom kraju piste drastično usporilo avion i onemogućilo mu da dostigne brzinu potrebnu da se odvoji od tla.
Jedan od poginulih Lajam „Bili“ Velan prilikom poslednjeg ulaska u avion izjavio je da je to možda put u smrt. „Spreman sam i za taj put!“, poručio je smelo Velan.
Pored Velana i Edvardsa (koji je 21. februara umro u minhenskoj bolnici), tog
tragičnog 6. februara poginula su još šestorica „Bezbijevih beba“ – Džef Bent, Rodžer Birn, Edi Kolman, Mark Džons, Dejvid Peg i Tomi Tejlor.
Život su izgubili i operativci kluba – generalni sekretar Volter Krikmer i treneri u stručnom štabu Tom Kari i Bert Veli. Poginulo je i osam britanskih novinara, medju kojima je bio i bivši golman Mančester Sitijia Frenk Svift. Džoni Beri i Džeki Blančflaver su zadobili ozbiljne povrede i nikada više nisu igrali fudbal.
Zanimljivo je da se medju preživelim putnicima našla i Jugoslovenka Vera Lukić, koju je iz zapaljenbog aviona sa ćerkom Venonom izvukao prvotimac Mančestera Hari Greg.
Vest o tragediji na minhenskom aerodromu stigla je u jugoslovenku prestonicu rano ujutru 7. februara.
„Tog dana svetski fudbal je izgubio verovatno najperspektivniju generaciju u istoriji“, rekao Vladica Popović, član ekipe Crvene zvezde koja je te 1958. igrala protiv Mančestera.
Strašna pogibija fudbalera Mančester Junajteda trajno je zbližila dva trofejna kluba koji i dalje neguju prijateljske odnose.