Перица Огњеновић: „У Звезди сам носио капитенску траку, довољно за два живота!“

Један од најталентованијих играча који су бранили боје Црвене звезде у последњих 20 година, Перица Огњеновић у каријери која је недавно завршена, остварио све оно о чему млад фудбалер сања, играо и био капитен Црвене звезде, наступао за своју репрезентацију на светском првенству и играо за мадридски Реал!

У разговору за „Новости“ Огњеновић се присетио играчких дана у Звезди:

„То су била и лепа и тужна времена – присећа се Огњеновић. – Лепа јер смо имали сјајан тим, одржали смо рејтинг и у Европи, победили Кајзерслаутерн са 4:0, избацили Мец, одолели Барселони (1:1), иако је било чак осам играча млађих од 20 година. А, тужно је било јер смо играли у времену нереалних ствари и догађаја, у време Обилића… Ипак, освајали смо трофеје, носио сам и капитенску траку… Довољно за два живота… Мене је пут са „Маракане“ одвео право на „Сантјаго Бернабеу“. Реал Мадрид! Где ћеш више…“ – рекао је Перица и одговорио на питања, да ли је направио прави или погрешан потез одласком у Реал:

„Многи су ме питали да ли сам погрешио што сам отишао у „краљевски клуб“, с обзиром на то да сам за две године одиграо 26 утакмица и постигао само један гол, против Сарагосе. Мој одговор је увек исти: да ли би неко нормалан одбио Реал? Па Мадриђани зову само једном! Помало ми смета прича која кружи о свему томе, а сада ћу и да откријем једину истину. Никада о томе нисам причао… Имао сам толико проблема да сам размишљао и да напустим фудбал. Имао сам страховите проблеме с кичмом, месецима сам обилазио болнице док нису установили да ми је страдао пети пршљен. Нећете веровати, ходам и ођедном станем, а не могу да ухватим ваздух, да дишем. Завршио сам на морфијуму како би болови колико-толико уминули. Ипак, играо сам полуфинале Лиге шампиона против Бајерна последњих 15 минута у Мадриду, требало је да почнем реванш у Минхену и опет ме је повреда блокирала. Ипак, поносан сам што сам играо у најбољем клубу на свету, што сам био члан генерације која је 2000. покорила Европу и што ме је тренирао феноменални Дел Боске.“ 

Перица Огњеновић се 2009. године вратио у Јагодину, а главни разлог завршетка каријере био је мањак мотива:

„Сви су се зачудили откуд ја у Јагодини. А „крив“ је мој кум Саша Ђорђевић. Наговорио ме је, иако сам се ломио. Чинило ми се да је то добро решење, јер су ми деца порасла, хтео сам да буду у Србији – објашњава Перица. – И не жалим се, једно време смо били и хит, али ето, дошло је време када сам, поновићу, изгубио занимање за фудбал, а када нестане мотив онда је најбоље да се каријера заврши. Звали су ме и сада неки клубови, нисам желео да поништим сопствену одлуку и ево ме код вас у улози младог пензионера. Једини разлог што сам престао, мада сам сигурно могао још да играм, био је недостатак мотива. Не бих хтео да будем негативан, али мислим да бар ја, који сам прошао сито и решето, не могу да шватим и прихватим да нам је клупски фудбал толико пао. Међутим, кажем, нећу о томе да распредам, једноставно, отишао сам. Нема више.“ – рекао је Огњеновић и додао да размишља о томе шта даље:

„Дао сам себи шест месеци да размислим. Волео бих, наравно, да останем у фудбалу, али морам добро да проценим шта ми ваља чинити. Фудбал брзо, поготово код нас, потроши људе, а ја не желим да будем један од тих. Мукотрпно сам све ове године градио име и не желим да будем локалац. Ако не буде услова да радим нешто добро, нешто што ће бар стремити Европи, онда ћу бити само посматрач. За сада, имам само вољу.“