Најава: Црвена звезда – Рад

Радујем се свакој нашој утакмици, али оне као што је ова су тешке. Не резултатски тешке или играчки, већ по томе што је два месеца без „Маракане“, као две године. Када волите неког тако јако, онда свет има другачији смисао.

Фудбалски клуб Рад основан је у првој половини 1958. године, тако што је Грађевинско Предузеће „РАД“ прихватило идеју и иницијативу свог Машинског погона да предузеће преузме регистрацију и место на табели у III разреду малог бањичког клуба „ФК Развитак“! Такво предузеће какво је било ГП „РАД“, могло је да преузме и неки тим из знатно вишег ранга такмичења, али као свој подухват прихватили су мањи клуб без већих аспирација у почетку. Од општине је добијен терен у центру Бањице, на коме је ГП „РАД“ направио игралиште. Постављено је и неколико редова бетонских трибина, за економат су се користиле покретне кућице, а касније су изграђене свлачионице и ресторан. Тако је почео успешан прволигашки живот клуба који је почео од најнижег ранга такмичења, кога је издржавало једно грађевинско предузеће. Рад је вазао Бањицу и околину за себе. Када се стабилизовао, професионализовао и постао респектабилан прволигаш „старе“ Југославије, Рад је српском фудбалу подарио јако велики број одличних фудбалера и репрезентативаца. Радовци, за нас неугодан противник протеклих сезона. Стандардан, стари прволигаш, изузев пар сезона у којима су склизнули у Другу лигу, на кратко. Сада полако постају озбиљан тим и по организацији и по фудбалу. Први пут су играли у европским такмичењима 1989. и зауставила су их наша браћа – Олимпијакос! А други Олимпијакос Волос, други пут, летос.

ЦЗ  Н Р
Маракана :             23    22  0 1    54:13

Бањица   :               23    15  7 1    31:12

Укупно :                 46    37 7 2     85:25

Први првенствени дуел одигран је 22.новембра 1987. на нашем стадиону, непосредно након уласка Рада у елитни ранг такмичења, тада је био стварно елитни. Утакмица је завршена победом нашег тима 2:0, а стрелци су били Роби Просинечки и Вранеш аутогол. Први стрелац у историји међусобних дуела против Рада је управо Роби. Једну једину победу, од званично две укупно, Рад има на “Маракани”. 10. децембра 1994. године, у сезони у којој смо ми били шампиони, Рад нас је победио 1:0, голом Небојше Вигњевића,бившег тренера. Званично, јер су нас Бањици у сезони 88/89 победили после извођења једанаестераца 4:3. Тада се по први пут уколико би се утакмица завршила нерешеним исходом, победник тражио после извођења пенала. Успешнији тим би добијао један бод, поражени би остајао без бодова. Утакмица се завршила 0:0, “Грађевинари” су били бољи после извођења пенала, али утакмица регистрована нерешеним резултатом. Рад је једна од екипа која је дефинитивно окусила шта значи играти на “Неосвојивој Тврђави”. Погледајте “кућни” скор. Прави смо домаћини!

Најубедљивија победа са наше стране је од 20. маја 1995. године – 8:1, коју сам са уживањем пратио уживо. Хет-трик Небојше Крупниковића, два гола Дејана Стефановића, а Рамбо Петковић, Дарко Ковачевић и Марко Перовић су се по једном уписали у стрелце. Част “Грађевинара” је “утолио” Зоран Ризнић.

Што се најбољих стрелаца тиче, предводи их најрасположенији када су утакмице са “Грађевинарима” у питању –  Михајло Пјановић са седам погодака, Небојша Крупниковић је постигао пет голова, док су Роби Просинечки и „Кобра“ Панчев у постигли по четири поготка против екипе Рада.

Велики број, заиста сјајних играча су носили дрес оба клуба, почињемо од великог, фантастичног “Југе” –  Владимир Југовић, Павле Нинков, затим Немања Пејчиновић, Влада Стошић, Зоран Ризнић, Ненад Томовић, Далибор Шкорић, Горан Буњевчевић, Славољуб Муслин, Драган Мићић, Михајло Петровић, Марко Перовић, Фабио да Силва, Иван Дудић, Филип Ђорђевић,  Јагош Вуковић, Андрија Калуђеровић, Чава Димитријевић, Лука Миливојевић, Бобан Бајковић… Голман Бојан Исаиловић је Звездино дете, који се прославио у Раду, али никад није бранио за нас.

*Марко Перовић старији рођен 1972. године, који је осим Рада и нас, бранио боје Војводине, Наполиа, Кремонезеа, Витесеа и Аустрије из Беча између осталих.

Прошле године смо играли два кола раније, три дана раније. Четири дана после срамотног, да назовемо финалем, “финала” Купа. Данас четири дана пре. И опет Рад. И данас нам је то мотив и гесло – рад.

Сета и осмех су ту, можда и суза заискри, скачеш, певаш, кренеш ка излазу. А када дођем до куће, онда ћу опет да се окренем иза себе, да погледам у правцу који води ка њој, стиснем зубе и осмехнем се. Тада почиње температура коју ни лето не односи, нити зима доноси. Долази с’јесени, траје током Звездиног пролећа. А ја сам цео живот свој дао њој, Звезди Црвеној!

СВИ НА МАРАКАНУ!

Црвена звезда – Рад, субота 12.мај 2011 19:00х Јелен Суперлига 29.коло , стадион : „Маракана“, Београд.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?