Moja Crvena Zvezda
Блогови Текстови корисника

„Када нешто јако и искрено желиш, оствариће се.“

Још једном ћете имати прилике да прочитате причу Јоване Б. са МЦЗ форума, која је показала да љубав према Звезди не зна за разлику између полова, године и удаљеност од Маракане. Уживајте!

Знате онај осећај кад пре гашења рођенданских свећица јако зажмурите и пожелите нешто, па онда данима живите у ишчекивању да се та жеља оствари. Неке се остваре, неке не, али чим се поново упале свећице, ето прилике за нову жељу. Од када ме је тата први пут одвео да гледам црвено-беле моја жеља је била да једног дана будем део спектала на северној трибини. Дуго се чекало на одлазак у Београд да и тамо гледам Звезду, али до тада се није пропуштао празник у мом граду, дан када долази највећи клуб са ових простора, мени најдражи. Жеља ми се остварила након неколико година и од тада сам чест посетилац места где емоције надвладају разум, а откуцаји срца прате ритам песме која не престаје.

Како сам одрастала, жеље су се мењале, али једна је остала иста. „Желим да следећи рођендан прославим на Северу“. Сунцем окупан мајски дан, честитке, поклони… И најважније, тог дана је играла Звезда на Маракани. Када је на Северу загрмело „Од рођења мог“ схватила сам смисао реченице са почетка текста.
Ових дана Звезда долази у мој град. Одавно нисам несташно детенце које тата држи на раменима док гледају свој вољени клуб. Ипак, тог дана себи дозволим да заборавим да нисам више дете. Обучем дрес, ставим качкет и зафркавам комшије које навијају за домаћи клуб.

Листајући стари дневник, пронашла сам текст о томе како сам доживела једну од тих утакмица. По рукопису би се рекло да сам била баш мала. Рукопис се променио, љубав према њој постала је све већа, а еуфорија због доласка Звезде у град у којем живим, остала је иста.

„Ћао, драги дневниче.

Јуче сам се јако лепо провела. Водио ме тата на утакмицу. Играли су Црвена звезда и Војводина (фудбал). Ја сам могла да идем на мали југ јер смо сви добили карте на тренингу, али нисам хтела зато што ја волим Звезду, а не Војводину и једва чекам да тренирам у Звезди. Стадион је био пун. Ја сам целе недеље скупљала паре од ужине па сам тати и себи купила кокице и сок од чика Мује који продаје испред стадиона. Мени је тата купио заставицу и качкет Звезде. ЈАКО САМ СРЕЋНА!!! Срела сам Перу из Видиног разреда, он навија за Вошу. Знала сам да је јако глуп. Делије (наши) су били на истоку јер су им војводинаши заузели север. Али ипак смо били гласнији. Све време су певали толико гласно да су ме уши болеле. И опет су палили оне светиљке. То ми се највише свиђа. Звездини фудбалери су имали плаве дресове који нису лепи као црвено-бели, али нема везе. Били смо бољи у свему. Много смо бржи и наш голман је виши од њиховог. Зато су они прмили 3 гола. Тата ми је обећео да ћу кад порастем ићи да навијам са Делијама. Једва чекам!!!
Идем сад напоље да се играм. ЗВЕЕЕЗДААААА!!! ЋАО!“

Tекст можете коментарисати и на нашем форуму овде.

0 0 vote
Article Rating

Повезане вести

Subscribe
Обавести ме о
guest
15 Comments
најновијим
најстаријим највише гласова
Inline Feedbacks
View all comments
Avatar

jel ovo istina il nas lozite?

Avatar

Pametno i nemoj nikad da ides na ‘mali’ jug !

Avatar

A mozga nema u glavi samo Zvezda Crvena ! <3

Avatar

Zamolio bih admine ako mogu da napisu neki clanak o Ninkovu nisam cuo nista otkako je otisao,da se ne zaboravi kapiten 😀

Avatar
Драган

Хоћемо, у праву си 🙂

Avatar

meni se najvise svidja (svidja mi se ceo tekst ali ovo posebno) recenica sa opesu palili one svetiljke. i ponovo se po ko zna koji put pitam koji se krelac budjavi setio da ih zabrani.

Avatar

Odlican tekst,pogotovo je poucan njegov naslov „Kada nešto jako i iskreno želiš, ostvariće se.“

Avatar

Udaj se za mene!

15
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x