23. маја 1979. године Борусија из Менхенгладбаха савладала је Црвену звезду у реваншу финала Купа Уефа са 1:0 и домогла се трофеја, а гол одлуке постигао је данац Алан Симонсен из једанаестерца у 15. минуту. У првом мечу у Београду било је 1:1, пред 87.000 гледалаца.
Пре двадесет и више година екипе тадашње СФРЈ су скоро редовно у Купу Шампиона и Купу УЕФА (претеча Лиге Европе) играли европско пролеће, а највећи успех у овом такмичењу забележила је Црвена звезда која је 1979. године догурала до финала где јој је мало недостајало да подигне трофеј. Генерацији Пижона, Дулета Савића, Шестића, Муслина, Јовина на челу са великим тренером Бранком Станковићем, испречила се тада јака и у Немачкој неприкосновена, Борусија из Менхенгладбаха, чије су се златне године завршиле управо овим трофејом.
До финала пред црвено-белима су падали Динамо Берлин – 2:5, 4:1, Спортинг Хихон – 1:0, 1:1, Арсенал – 1:0, 1:1, Вест Бромвич Албион – 1:0, 1:1 и Херта Берлин – 1:0, 1:2. Борусија је била успешнија од екипа, Штурм – 5:1, 2:1, Бенфика 0:0, 2:0 (после продужетака), Сласк Вроцлав – 1:1, 4:2, Манчестер Сити – 1:1, 3:1 и Дуизбург – 2:2, 4:1.
Прва утакмица финала одиграна је у Београду 9.маја 1979 године пред 87.000 гледалаца на „Маракани“ и завршила се несрећно по тим Црвене звезде – 1:1, јер је током читаве утакмице Звезда нападала, пропустила низ сјајних прилика. Црвено-бели су дошли до вођства од 1:0 голом Шестића у 21. минуту, али је несрећан аутогол Јуришића у 60. минуту изједначио резултат на 1:1. Своју доминацију и одличну игру Звезда није крунисала победом.
У реванш утакмици, у Дизелдорфу 23.маја 1979. године, судије су отеле Звезди Куп УЕФА. Оба тима су играла затворено чекајући грешку другог тима не би ли дошли до водећег гола. Након театралног пада једног немачког играча у 15. минуту, а нико га није ни такнуо, у шеснаестерцу италијански судија Алберто Микелоти досуђује пенал. Данац Алан Симонсен, најбољи играч Европе 1977. године, из пенала постиже гол одлуке и тако Борусија (не)заслужено осваја Куп УЕФА, а Данац себи отвара врата велике Барселоне.
Борусија Менхенгладбах – Црвена звезда 1:0 (1:0) – први меч 1:1
ДИЗЕЛДОРФ, 23.маја 1979. године – стадион: „Рајнстадион“. Гледалаца: 45.000. Судија: Алберто Микелоти (Италија). Стрелац: Симонсен (Борусија М) ’15 минут из пенала.
БОРУСИЈА МЕНХЕНГЛАДБАХ: Кнајб, Фогтс, Ханес, Франк Шафер, Ринглс, Вини Шафер, Кулик (Кепел), Горес, Рингелс, Симонсен, Линен. тренер: Удо Латек
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Стојановић, Јовановић, Милетовић, Јуришић, Муслин, Јовин, Петровић, Благојевић, Миловановић (Шестић), Савић, Милосављевић. тренер: Бранко Станковић
Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.
Какво је Ваше мишљење о овој теми?
14 comments
Микелоти, праштамо, али не заборављамо!
Шта, болан, прашташ?! Заборави, ако можеш.
Igrala je Zvezda i polufinale Kupa kupova 1974 god.pred oko 105 000 vernih navijača i nesrećno ispala od Ferencvaroša.Pa nesrećan poraz 1971 god. od Panatinaikosa,1992 god.od Sampdorije.Koliko je samo bilo četvrtfinala Evropskih kupova.Pisala je naša Zvezda istoriju Evropskog fudbala.Prvi smo pobedili Liverpul na Enfildu u Evropskim kupovima.Čak je i čuveni Bil Šenkli iz Liverpula prekopirao igru Zvezde i znamo šta je Liverpul kasnije uradio.Najbolji i najverniji navijači i jedan od najvećih klubova u vreme kada se igrao pravi fudbal.A sada se sve vrti oko novca.
Treba klincima objasniti da je Mehengladbah tih godina razbijao u Nemackoj i Evropi, godinu dana pre u Kupu sampiona su nas odrali, a samo godinu dana kasnije smo ovako glupo izgubili
Alan Simonsen udario našeg igrača i onaj majmun od sudije svirao penal za njih.Kakav je samo to strašan tim naše Zvezde bio.Zvezda je uvek bila medju deset najvećih klubova u Evropi.
Smesan penal.
Памтим ову утакмицу као клинац. Велика судијска неправда је одлучила да не подигнемо и овај пехар. Та генерација га је заслужила. Нису били ништа слабији од оне из 91. Објаснили су Европи како се игра фудбал. Ако ми неко наведе примјер да су навијачи домаћег клуба добрих 10-так минута навијали за противнички рећи ћу да је тај клуб једнако велик као Звезда. И то све у реваншу финала купа УЕФА!!! Имате на нету снимак цијеле утакмице па погледајте како скандирају Ротер Штерн. Кад то погледате размислите шта би вас могло да натјера да у финалу на Маракани навијате за противника. Е, зато је Звезда највећа од свих.
Друже, сваку реч си ми узео из уста. Као клинац, плакао сам после ове утакмице. Срдачан поздрав!
Bilo ponovilo se opet 😉
Zaboravili ste da napisete da su tad nemacki navijaci navijali za nas,stadionom se orilo rotern stern.
Zamislite da smo i to osvojili….
ali penal, pa to ni nemacki trener ne bi svirao
Kad se samo setim , kao klinac slusao sam radio prenose puta do finala. Kakva je to generacija bila, koliko radosti su nam doneli… Revans finala je bio na TV-u. pokrali su nas ali nam se sve to mnogo kasnije vratilo. Sam put do finala je bio kao iz price, sve smo dobijali pri kraju voleo bih da pogledam neki snimak od tih utakmica ako neko zna gde moze da se nadje. Pozdrav !
Imaš na youtube, put do finala, možeš da pogledaš. 😉