Moja Crvena Zvezda
ИнтервјуиКошарка

МЦЗ Интервју: Владимир Штимац

Vladimir Štimac
Vladimir Štimac
Vladimir Štimac

Има феноменалну сезону иза себе. Један је од најбољих странаца турске кошарке. Од када је отишао из нашег клуба мало се писало о њему. Сада се сјајним играма вратио у фокус. Има и занимљиву каријеру, необичну. Ми смо дошли до нашег бившег играча и попричали смо о свему по мало. За сајт МЦЗ.нет и за вас говорио је Влада Штимац!

Почео си каријеру у малом београдском клубу „Беовук“ (бивши Ташмајдан), да би убрзо затим отишао у литвански Жалгирис где си играо за њихов други тим. Мислиш ли да је то био прави избор?

ВШ:  “ Да, мислим да је то дефинитивно био прави избор за мене зато што сам направио прекретницу у животу, одвојио се од породице, што ме је учинило далеко зрелијим него што је требало да будем у тим годинама. Био сам тамо годину дана у другом тиму. Направио сам резултате који су били очекивани од мене и онда сам пребачен у први тим, међутим нисам имао одговарајућу минутажу јер су ту били много искуснији играчи од мене, као што су Танока Берд, знамо сви ко је Танока, и Хано Мотола. Тада сам био прекомандован у летонску Валмеиру где сам имао једну веома запажену сезону. Играо сам Балтичку лигу. Те сезоне ми је фалило можда још 3-4 кола да уђем у трку за МВП-а. Следеће године сам остварио то и постао најмлађи у историји Балтичке лиге са МВП трофејом тако да сам сигурно урадио праву ствар и то је била једна од мојих бољих одлука, сигурно. “

Са репрезентацијом Србије освајаш ЕП за играче испод 20 година. Успех са државним тимом те препоручује нашој Црвеној звезди где проводиш две лепе сезоне у тиму предвођеном нашим актуелним тренером Светиславом Пешићем. Које су твоје лепе и има ли лоших успомена из тог периода?

ВШ:  „Мислим да је то један од најбољих потеза у мојој каријери. Наравно, уз савет моје породице која ми је најбитнија. Дошао сам код тренера Пешића са једном врло добром поставком у смислу организације, канцеларија. Руководство је било јако добро организовано на челу са председником Слободаном Вучићевићем који је улагао у клуб без додатних питања шта и како. Човек је уложио онолико колико је Светислав Пешић тражио од њега и ту није било проблема. Имали смо изванредног тренера , кондиционог тренера, физиотерапеуте… Била је то права атмосфера да се направи нешто више, а имали смо и јако добре играче. Погледајте који су све то играчи. То су играчи који постижу добре резултате у Европи и играју за добре клубове. Ту су били: Кешељ, Немања Бјелица, онда је ту био Овенс, Лоренс Робертс који је после тога прешао у Партизан, што ништа битно не мења јер је он странац и не може да зна какав је ривалитет између Звезде и Партизана. Нико га није осудио због тога, јер је он професионалац и другачије се гледа када су странци у питању. Али, он је заиста сјајан човек. Направио је један добар резултат. Касније је био у Ефесу, па у Лијетувос Ритасу. Марко Мариновић у Русији исто игра одлично. Елмедин Кикановић исто… То су све супер играчи. Надам се да нисам некога заборавио. “

Да ли одржаваш контакт са неким од играча из те генерације Звезде и са ким си се тада највише дружио?

ВШ:  „Не толико пуно зато што нас обавезе доста деле. Иначе, ми смо сви супер пријатељи и доста причамо кад се видимо. У том периоду када смо играли заједно, доста сам се дружио са Немањом Бјелицом, такође са Робертсом, он је изванредан момак, исто са Андреом, он је онако мало немирнији, забаван је… Дружио сам се са свима. Такође и са Марком Мариновићем који прави страшно добру атмосферу у екипи и јако је добар човек. Мислим да су сви добри људи и није било никаквих проблема. Био је то сјајан тим. Када би ме неко сада питао шта бих највише желео, то би сигурно било да се врати време те екипе или да је то могло да се настави још 2-3 године у континуитету.“

Како је радити са Каријем Пешићем, доктором кошарке?

Štimac - "Pešić je doktor košarke"
Štimac - "Pešić je doktor košarke"

ВШ:  „Не знам колико сам ја меродаван да причам о њему. Ја имам неке своје квалитете које нисам знао да искористим и које је управо он препознао. Велики је педагог, добар човек и зна са играчима. Велики је радник и код њега је све цакум-пакум. Велики професионализам, нешто невероватно. Хвала Богу што сам провео годину дана са њим и видео како је радити са врхунским тренером. Доктор кошарке. То ми је сигурно доста помогло за моју даљу каријеру.“

После две сјајне сезоне у Звезди, преко летонског Вентспилса и чешког Нимбурка, 2011. године стижеш у турски Олин Едирне Баскет где играш и данас са пуно успеха и може се слободно рећи да си ослонац своје екипе. Да ли си ти задовољан овом сезоном?

ВШ: “ Да, то је било после друге сезоне у Звезди. Друга сезона у Звезди није била сезона какву сам желео из многих разлога, али то сада није важно јер ће ми Звезда заувек остати у срцу. Рекао сам кад-тад, на овај или онај начин, вратићу се, колико год то неко желео или не желео. Не занима ме уопште. У Вентспилсу сам провео нека 3 месеца. Они су имали проблем са буџетом и тај план који су направили нису могли да реализују. Хтели су да летонским играчима дају више шансе и на тај начин смање трошкове јер су били у финансијској кризи. Пристао сам на то и на раскид уговора. Онда следи Нимбурк, где сам у почетку имао запажену ролу и све је ишло како треба, али онда се вратио играч коме је тренер више веровао него мени и то је у реду. Добио сам мању минутажу, али сам имао запаженију улогу у Еврокупу што и није било тако лоше за препоруке за даље. Чешка лига није толико јака и ја сам из дана у дан тренирао све више и водио рачуна о себи и правио планове за следећу сезону. Хвала Богу, освојио сам Чешку лигу са њима и  имао сам неку сатисфакцију. Често то говорим због људи са стране, јер Чешка лига није нешто специјално, али ја сам ту дошао зато што су играли Еврокуп и зато што су играли регионалну, Јадранску лигу. То је било супер за мене и због тога сам дошао, иначе да су играли само Чешку лигу и Еврокуп, не бих дошао. Након тога је дошла Турска која је за мене невероватно искуство, јер лига је сигурно у Топ 4 у Европи. Турци доста улажу у спорт и постижу један завидан ниво. Ја сам се ту изборио као појединац својом статистиком и играма, али мој тим није био толико добар, нисмо заузели добру позицију, али мени је ово искуство доста помогло јер сам направио причу за даље.“

Колико себе још дуго видиш у Турској?

ВШ:  „Волео бих да останем у Туркој. Турска је супер земља за кошаку и они је воле и цене и никада им није доста кошарке и фудбала. Доста су ватрени, воле то што раде и доста улажу у спорт, тако да, што да не. “

Да ли ти прија турска клима и како ти се свиђа град, живот у Турској, туркиње, турска храна и слаткиши?

Vladimir Štimac - Olin Edirne Basket
Vladimir Štimac - Olin Edirne Basket

ВШ:  „Па како може да ти се свиди град од 70.000 становника који нема ништа? Хахаххах. Али јако су заљубљени у кошарку и много те воле и поштују и није им важно одакле си, ако ти пружаш оно што траже од тебе, тј. играш и редован си на тренинзима без икаквих изостанака и неких проблема. Ако си фин, они те прилично дигну и дају ти пуно на значају. Туркиње ми се дефинитивно нису свиделе, а што се хране тиче, ја волим да поједем, али сам покушао да доведем тело на један бољи ниво, тако да сам се дефинитивно трудио да избегнем те ствари. Пробао сам и стварно им је добра храна. Њихова храна и наша су скоро исте само што они гурају много зачина и ја то не волим, али долазила је мама доста пута тако да смо и то решили.“

Пратиш ли КЛС и АБА лигу?

ВШ: „Наравно! Увек Зведу пратим.“

Коментар на последњи дерби?

ВШ: „Мислим да на крају није одиграно сталожено и како треба. Зведа је играла супер и имала је победу у рукама, али се десило да су на крају неки конци поиспадали у организацији игре и због тога смо изгубили. “

Може ли Звезда ове сезоне до титуле?

ВШ: „Са Светиславом Пешићем је све могуће. Све је могуће, а и може, што да не.“

Какво је твоје мишљење о фузији Црвене звезде и ФМП-а?

ВШ:  „Мислим да је то супер ствар због господина Човића, јер је он човек који жели да уложи и жели да направи од Звезде велики тим. Звезда јесте велики тим, али дешавало се да је неке управе које су долазиле и одлазиле нису третирале онако како су требали. Мислим да ће господин Човић да врати Звезду на путеве старе славе и немам дилему око тога, јер он хоће да уложи и да доведе играче и да испоштује максимално све захтеве Светислава Пешића и ја се надам да ће све то да буде како треба. Мислим да ће Звезда да буде све боља и боља из сезоне у сезону т.ј. како време буде одмицало. Ово је прва година и не треба да буде мерило јер су били неки лоши резултати. Ево једног примера, Роману Абрамовичу је са Челзијем требало 8 година и око 2 милијарде да постану прваци Европе, али то наводим само примера ради јер то је фудбал, и то је небо и земља, али треба да се да времена за све то и да се ради. Уз господина Светислава Пешића ће то да буде супер. “

Радио си са доста тренера у каријери. Поред ког тренера си највише напредовао и који ти је остао у најбољем, а ко у најлошијем сећању?

ВШ:  „Ове лоше не бих да именујем јер нису вредни мог помињања и моје енергије. Желео бих да истакнем, сигурно од мојих најмлађих дана, Милорада Јанковића који је био у „Беопетролу“, одакле је изашло много млађих играча. Такође желим да поменем Светислава Пешића који ми је невероватно помогао и треба споменик да му подигнем, зато што ми је указао на неке моје квалитете које нисам знао да имам и хвала му на томе. Извлачио је не 100 него 200% из мене, а и ја сам имао жељу да радим са њим, давао све од себе на тренингу и слушао га максимално. Да ми је рекао да је табла зелена, ја бих рекао да је зелена, јер сам му веровао и дан данас му верујем све што ми каже, јер увек то на крају тако буде. Такође у мојој каријери сам имао доста проблема са координацијом, моторика ми је била слаба, нисам знао да трчим. Баш ми је то био велики проблем и требало је неко много да ради са мном да достигнем неки ниво са којим бих даље могао да радим. Желео бих због тога да захвалим мом великом пријатељу Душку Марковићу, који је провео поред мене најтеже тренутке у мојој корашкашкој каријери. Он је већ две године са репрезентацијом, а ја са њим радим од када ми је позната кошарка тј. од својих најранијих дана. Он ме је извео на прави пут и бићу потпуно искрен и рећи да нисам знао да ходам. Једноставно моторика и техника су би биле јако лоше и требало је доста рада. Е он је уложио доста рада у то, помогао ми је пуно и провео доста времена са мном, а никакву надокнаду никада није тражио и новац га није занимао. Ја сам му и дан данас захвалан на томе и зато ми је било јако важно да га поменем да људи знају какав је он човек, пошто сада ради са репрезентацијом. Он је мој велики пријатељ и захвалан сам му до краја.“

Сви памтимо твоју тројку против Динама из Москве. Да ли их је било још и колико често се сада одлучујеш за шут за три поена?

ВШ: „Имам једну анегдоту за ту тројку. Неки људи су ме толико замрзели због те тројке, мислим нису ме баш замрзели, него су играли кладионицу и та тројка по њиховом мишљењу није требала да уђе, јер су погубили силне евре и мени је јако жао и овим путем им се извињавам још једном, ја то стварно нисам знао. Да сам знао, не бих је шутнуо никада. Ето, сетим се те тројке некада врло радо и то ми је подсећање на неки мој кош који је онако био баш „луд“ и преко руке, неки fadeaway са 9 метара и нисам очекивао да ће да уђе баш тако, али добро ето, ушла је. Имао сам тада већу слободу него сада што имам у Турској. Код Светислава Пешића сам могао да шутнем са полудистанце и тројку, али у Турској тренер то није од мене тражио и нисам смео то да радим, јер ако бих се усудио изашао бих сигурно на клупу. Знао сам шта је мој посао и шта треба да радим. Највећа моја снага ове године у Турској лиги био је скок у одбрани и у нападу, поправио сам доста одбрану и дефинитивно поене. “

Да ли је била још нека тројка после Динама?

ВШ:  „Не. Није била. Нису ме пуштали тренери да шутирам и никада нисам ни шутнуо тројку.“

Играо си летњу лигу са Орландом у НБА. Какав је тај период био и како га ти памтиш?

ВШ: „Никакав. Катастрофа. Ја нисам добио један минут да одиграм тамо. Био нам је тренер легендарни Патрик Јуинг који је гурао углавном домаће играче, Американце. Колико год да сам ја био квалитетнији од њих, није било шансе да дођем до минутаже. Пустио ме је једну утакмицу на 5 минута и колико сам тада био узбуђен, за 5 минута сам направио 5 поена, 4 скока, 3 блока и 2 украдене лопте. И то је било у том неком адреналину, али после више нисам ушао ни на секунд. То је тако. Суров је спорт. Тренер кога изабере, изабрао је и никада се нисам бунио, али да станем са стране и да одустанем, никада нећу. Увек се борим максимално и до краја. “

НБА или Европска кошарка?

ВШ: „Волим да погледам и једно и друго. Реалан сам. Мислим да немам шансе да

Vladimir Štimac
Vladimir Štimac

заиграм у НБА, зато што нисам довољно висок за своју позицију. Немам довољно експлозивности и брзине. Мислим да је то ван неких мојих домета. Али увек ћу се трудити и радити, па ко зна шта може да се деси једног дана. Волео бих. Ко не би волео. “

Пратиш ли НБА и за који тим навијаш?

ВШ: „Волим Спарсе баш. Они су старији и играју одличну кошарку. Моје мишљење је да ће освојити првенство, али и Оклахома је ту и они су јако озбиљна екипа. Значи Спарси дефинитивно и Оклахома. “

Мајами, који је скуп звезда?

ВШ: „Е тако јесте, али су и добри играчи. Леброн Џејмс. Слушам шта људи причају да је овакав или онакав. Леброн Џејмс је један једини. Нема таквих играча. То је склоп свега. Не постоји нити једна ствар коју он нема.“

Коби Брајант или Леброн Џејмс?

ВШ:  „Коби. Има више титула. “

Имаш ли неку жељу за будући клуб? Постоји ли неки клуб где би баш волео да играш?

ВШ: „Имам, наравно. Свако би желео да заигра за ЦСКА, Барселону, Уникс, Химки, Олимпијакос, Фенербахче, Ефес Пилсен, Бешикташ…  “

Где мислиш да би се најбоље уклопио?

ВШ: „Уклопио бих се најбоље у ове руске и турске тимове. Они играју неку кошарку за коју мислим да би мени одговарала.“

Претпостављам да си гледао финале Евролиге. По твом избору, Олимпијакос или ЦСКА?

ВШ: Наравно да сам гледао. Много ми је драго што је Олимпијакос победио. Дуда је изванредан тренер, доктор кошарке и прошао је много, радио са многим играчима и сада се види колико је он велики тренер, али имао је и добре играче. Он није имао играче као што је имао ЦСКА, али је имао свакако квалитетне играче, сјајан колектив, који су га слушали и веровали му, а плус на то што је он невероватан стратег. Иначе, Олимпијакос волим зато што је братски тим, борци су, навијачи су им супер, Дуда и Марко су тамо…  Што је најважније од свега, Марко ми је био саиграч и много ми је драго што је освојио ЕЛ. Свака му част! Заслужено је максимално. Он је и у репрезентацији давао неке невероватне тројке и то када је требало. Треба имати срце за све то и овим путем бих искористио прилику и да му овако јавно честитам и да му пожелим све најбоље, јер ради један врхунски посао и мислим да ће бити још бољи играч и освојити још доста тога. Заслужио је све што је постигао и много више. Много сам срећан због њега. Такође, волим и ЦСКА. Играо сам и са Милошем Теодосићем. Нажалост, нисам имао шансу да играм дуже са њим у неким озбиљнијим тимовима. Невероватан је играч, невероватан организатор игре, најбољи. Играо сам са њим за репрезентацију Србије испод 20 година. Освојили смо злато. То су невероватни пасови. Само излети лопта испред тебе. Једино што треба да радиш је да држиш руке горе и то је све. Он ће да те нађе, он ће да организује. Исто, када треба кош, он ће га дати. Може да погоди увек. Сетимо се само шта је урадио против Шпаније и Турске. Изванредан играч. Не знам да ли би могао да се одлучим између та два тима. У ЦСКА је и Крстић, да и њега не заборавим. Он је најбољи центар у Европи, 100%. Дефинитивно финале из снова. Али, због Дуде, Марка и братских веза, Олимпијакос мало више.“

Имаш ли свог кошаркашког узора и ко је у питању?

ВШ: „Нисам се ни на кога угледао. Мени су говорили свашта. Говорили су ми да нећу бити играч, да сам овакав, онакав. Мој највећи узори су били сигурно мој отац и моја мајка зато што су радници. Ја потичем из једне нормалне и скромне, радничке породице која се увек борила за мене и мог брата Луку и која нас је извела на прави пут, да смо данас нормални људи што је најважније од свега. И они су ми узори дефинитивно. Што се кошаркашких узора тиче, волим Тима Данкана. Он ми је онако један играч на кога треба сви да се угледају. Прави играч, фундаменталан, велики радник.“

А од домаћих?

ВШ: “ Зоран Савић. Њега баш волим. Добар је играч и није изгубио ни једно финале. Али понављам прави узори су ми моји родитељи који су све крвавим радом достигли и створили за мене и мог брата. Захвалан сам им пуно колико су се трудили да мој брат, који такође тренира кошарку и ја постанемо прави људи. Њима највише хвала.“

Кога би истакао као најквалитетнијег саиграча са којим си играо, а кога као најтежег противника?

ВШ: “ Па сад ако бих навео неке играче, можда бих некога повредио. Најквалитетнији играч са којим сам играо сигурно је Милош Теодосић. Нисмо играли заједно у неким сениорским селекцијама, играо сам са њим у репрезентацији до 20 година и тада је већ био за класу од свих и зрелији и бољи. Невероватан играч! Што се тиче најтежег, било је ту веома јаких играча, али не могу да кажем да ми је против некога било баш тешко, јер сам се борио. Не могу да се сетим да сам играо против неког играча који ми је направио толико проблема да бих га издвојио.“

Пратиш ли фудбал?

ВШ:  „Пратим, наравно, увек. Мислим да је Звезда заслужила да освоји и лигу, али се десио тај мањак поена. Звезда сигурно игра квалитетнији фудбал од ривала. “

Шта мислиш о Делијама и пошто су Турци познати као веома темпераментни навијачи, па јел можеш да направиш поређење између наших и турских навијача?

ВШ: “ То поређење уопште није потребно, зато што Турци јесу фанатици и добри су навијачи и много их је, али прошао сам доста и видео сам доста и нико није као Делије и нико неће никад бити као они. Првенствено зато што је то спој енглеског навијања и италијанске кореографије.  Делије су непревазиђене. Ја их волим и провео сам неке тренутке на Северу и било ми је предивно. Заиста мислим да су најбољи навијачи у Европи и свету. Нико не може да прави такву кореографију и атмосферу и да покаже толику посвећеност.“

Која ти је омиљена Звездина песма?

ВШ: „Волим више њих. Све су ми драге сигурно, али можда она „Пуне трибине“. То ми је омиљена али волим и „По зими, киши, сунцу, снегу или кошави“, „Од рођења мог“… Има ту доста песама. Могао бих да направим листу, али ту би мој брат био много ефикаснији јер он често иде на Север. Дешава се тако да оде и да се не јави. Он зна све ове нове. Ја нисам био ту доста, али сам пратио тако да смо брат и ја потпуно у црвено-белом свету. “

Како проводиш слободно време? Коју музику слушаш и имаш ли неки хоби?

ВШ: Имам хоби. Волим авионе, волим да летим. И волим авионе и хеликоптере којима се управља са ручним контролама. То ми је хоби и то баш обожавам. Имам кући 3-4 хеликоптера. Волим и пецање. То ми је тата пренео. Он је страствени риболовац. Иде стално. Имамо чамац на Дунаву и тамо проводимо доста времена. Што се музике тиче, слушам све, а највише стари рок. Волим Бијело дугме, Парни ваљак, Црвену јабуку…  Да не заобиђем Рибљу чорбу. Они су ми омиљени. Борине вицеве обожавам. Он ми је онако баш забаван и волим његове песме. Он у својим песмама има за сваког понешто.“

Vladimir Štimac za MCZ
Vladimir Štimac za MCZ

 Да ли ћемо те видети поново у Звездином дресу?

ВШ: “ Ја лично бих волео. Што да не. Видећемо. Никад се не зна шта доноси дан, а шта ноћ. Ја бих свакако волео, али не могу ништа да обећам. Имам свој неки сан да направим нешто у Европи и покушаћу њега да пратим, а ако може и Звезда и то, што да не. “

Шта очекујеш од репрезентације у квалификацијама и очекујеш ли позив?

ВШ:  „Ту има јако квалитетних играча који ће сигурно бити у репрезентацији. Не знам, видећемо. Селектор зна најбоље ко заслужује да буде ту. Моја жеља је увек, да ли то било сад или за 5 или 6 година, да играм у репрезентацији и одазвао бих се 100%. “

За крај, пратиш ли сајт мојацрвеназвезда.нет? И која је твоја порука посетиоцима и свим звездашима.

ВШ: Пратим доста. Вас пратим и на твитеру. Имам свој тwitter i facebook профил – Владимир Штимац, па навијачи који желе могу да ме додају и пропрате. А порука навијачима је само да буду стрпљиви. Наше време долази! 100%! “

Владо, ако се не видимо на паркету, видимо се на трибинама „Пионира“. Све најбоље!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Повезане вести

11 comments

Dzoni мај 28, 2012 at 18:20

Mnogo gotivan lik….Steta sto je na onakav nacin otisao iz Zvezde,pa nas je posle i tuzio zbog neisplacenih plata…Ali to je sve zbog tadasnje uprave kluba,ne treba njemu nista zameriti…

Reply
Mare мај 28, 2012 at 17:49

Kako je rekao Pesic za njega: “ Covek se raduje kao Dzajic kada postigne gol, u ovom slucaju kos“ 😀

Reply
kiborg мај 28, 2012 at 00:46

Stimac i P. Popovic najjaci kraljevi! 🙂

Reply
Tomica мај 27, 2012 at 21:46

jaoooo,kad se setim kad je igrao za nas!!! uvek sam se na nekoj utakmici pravio da sam on i i dan danas mi je to navika 😀 ljudino,vidimo se(ako da bog) opet u nasoj zvezdi!!

Reply
Luka мај 27, 2012 at 21:42

Stimac oooooo, Stimac oooooo 😀

Reply
baba simana мај 27, 2012 at 19:06

najveca lozana koja je igrala kod nas, pa kad ubode kos i razvuce facu 😀 legenda.. vidite da napravite intervju sa robertsom…

Reply
Luka мај 27, 2012 at 22:55

Lorensom Robertsom?

Reply
baba simana мај 28, 2012 at 11:35

da.. jes da je posle igrao kod komsija al je uvek bio gotivan lik

Reply
Андрија мај 27, 2012 at 18:39

Хвала Штимцу на интервјуу

Reply
Bojan мај 27, 2012 at 18:30

То је онај велики Циган, што је тужио клуб, што је био жешће курцоболан кад су му касниле плате?

Хвала му на свему и нек се никад не врати у наш КК, боље да се угасимо него да овакви играју из назови љубави.

Reply
!!! мај 27, 2012 at 22:24

bas tako.

Reply

Leave a Comment