Шеф стручног штаба Црвене звезде Роберт Просинечки дао је опширан интервју за Мондо који преносимо у целости.

Роберт Просинечки није тип који трчи ујутру на трафику да види шта су новине тог дана написале о њем. Али, воли да прочита све. И новине, и портале.

И наравно – МОНДО, за који спрема уводну колумну пред старт ЕУРО 2012.

Кад смо код писања, да ли ти је битно шта се пише о теби?

„Увек је битно шта се пише о Црвеној звезди, па и лично о мени. Мораш то да погледаш и да знаш. Али, нисам од оних који чим нешто направе трче да виде и прочитају о томе. Читам и новине и портале, али више о томе води рачуна госпођа. Она има више времена од мене, па прати све“, каже у разговору за МОНДО наш нови колумниста и тренер фудбалера Црвене звезде.

„Али, наравно да читам… Уђем и на МОНДО и на остале портале, занимају ме неке ствари, не само када је спорт у питању“.

А, коментаре?

„Не, не… Њих читам“, одмахује руком Просинечки.

„То остављам деци, често знају да уђу у коментаре и читају их. Ја немам времена за такве ствари. Нисам неко ко не може да преживи дан без тога“.

Да ли си се за ових годину и по дана у Београду подсетио ћирилице?

„Ех, па ћирилицу сам знао и кад сам био играч, тако да ми то није био проблем. Читам“, намигује Роби, једна од јавних личности у Србији која је најчешће на насловницама.

„Тешко ми је да кажем да ли сам љубимац медија или не“

Да ли си очекивао да ћеш у овој мери бити у фокусу јавности када си спаковао ствари и кренуо из Загреба у Београд?

„Сваки тренер Црвене звезде је у фокусу јавности. Мада, можда не баш оволико као ја у ових годину и по дана. Нисам знао да је баш толико интересовање и да ћу толико бити у медијима. Бити тренер Црвене звезде има своју тежину“.

Има оних који за тебе кажу да су „мезимац медија“ и да су неки други тренери било знатно лошије третирани када нису бележили добре резултате?

„Не знам, тешко ми је да ја то кажем…“, слегао је раменима Просинечки и додао:

„Ја само хоћу да радим оно због чега сам ту, мислим да радим коректно. Не можеш ништа на брзину да направиш, мора да прође адаптације свих, не само тренера, већ и играча. Потребно је време да се створи систем. Није лако бити у Црвеној звезди, нарочито играчима који дођу из других клубова. Мислим да сам за невероватно кратко време успео да их прилагодим на све што их чека у Звезди, направили су велики помак и сада људи верују у ову генерацију“.

Роби је најдуже, готово у даху, причао баш о делу у ком смо се дотакли Црвене звезде и његових играча.

„Ваљда људи препознају да смо почели да радимо нешто ново, да правимо неку Звезду која има будућност. Тако видимо у клубу, тако видим и ја. Мислим да сам овде примљен изнад свих очекивања. Уз све ово што радим, многи људи су ме подржали, и у клубу, а и навијачи“, скренуо је спонтано Просинечки причу према Црвеној звезди.

„Ова генерација играча има карактер, има квалитет и људи су почели да верују да ти момци могу нешто да направе. Лично, срећан сам што ми екипа игра добро, да може боље, на томе ћемо радити и значи ми што осећам подршку. Сада су пред нама два циља, оно што сви очекујемо – титулу, али и квалификације за Лигу Европе“.

Да ли је Лига Европе достижна?

„Носиоци смо у првом кругу, верујем да ћемо проћи и други, а онда у трећем кругу, јеби га, нема слабих. Мораћемо да будем баш прави за то што нас чека. Али, знамо сви да Звездиним навијачима и свима нама у клубу недостаје титула. Ових пет година, нажалост, доминирају они… Партизан. Та доминација смета свима који воле Звезду, а поготово нама који радимо доле. Морамо да будемо ти који ће освојити првенство. Неће бити лако, направили смо помак са Купом, а сада морамо још већи“.

„Хрватска има навику да иде на велика такмичења“

Како коментаришеш то да титуле нема, а Звездин стадион је све пунији?

„Играчи хоће, они се боре и то су показали више пута. То ме весели… Људи се ваљда вежу за такве ствари, претпостављам да претходних година нису веровали у екипу као сада. То ми је највеће задовољство, јер и ја верујем у њих. Полако се остварује визија коју имам, а то сам препознао кроз три победе над Партизаном и освајањем Купа, што је било јако битно. Верујем да ћемо од самог почетка наредне сезоне бити много бољи. Прилагођавање су имали, а сада нам треба мир за припреме“.

О прелазном року…

„Кад се купује, нека се купује најбоље“.

У наредним квалификацијама, за Светско првенство 2014. године у Бразилу, Хрватска и Србија налазе се у истој групи, која притом није нимало лака. Ко је у предности?

„Хтели да признају овде људи или не, Хрватска има малу предност. А, то је навика одлазака на велика такмичења. Они дођу до тога, да ли кроз квалификације или бараж, али дођу. Има ту мало навике, то је можда и мит те репрезентације“, каже Просинечки, који је пре Црвене звезде био помоћни тренер актуелног селектора „ватрених“ Славена Билића.

Просинечки не прича без основа. Од осамостаљења, Хрвати су отишли на седам од девет великих такмичења и једном били трећи на свету (Француска 1998. године), док су СР Југославија, Србија и Црна Гора и самостална Србија отишле на свега четири од осам великих такмичења, а најбољи резултат био је четвртфинале.

Ипак, једини пут када нису отишли на ЕУРО, Хрвати су испали управо од Југославије, у квалификацијама за Холандију и Белгију 2000. године.

„Рекао сам себи: Имаш много да покажеш…“

Поврх свега, Просинечки упозорава да у борбама за Бразил неће бити само питање: Србија или Хрватска.

„Али, неће о пласману Србије у Бразил одлучивати само Хрватска, већ и Белгија која има озбиљну репрезентацију и мислим да су је спремали управо за ово светско првенство које долази. Шкоти? Ко може да каже да ће тамо победити? Ни Бразил не може да победи у Глазгову тек тако. Биће свима јако тешко, тешка група“.

Ти си тренер Црвене звезде, селектор Србије је Синиша Михајловић, селектор Хрватске Славен Билић, а после ЕУРО преузеће је Игор Штимац, Бранко Брновић је селектор Црне Горе, а Сафет Сушић селектор Босне и Херцеговине. Предраг Мијатовић био је спортски директор Реала из Мадрида, Дејан Савићевић је председник ФС Црне Горе, а исто ће у Хрватској постати Давор Шукер. И Драган Стојковић био је председник нашег Савеза и Црвене звезде, сада је тренер Нагоје.

Како доживљаваш то што је велики број фудбалера из твоје генерације на „звучним“ местима?

„То је редослед ствари, нормална ствар, иако признајем да на крају играчке каријере нисам ни размишљао о томе. Чак сам за себе и све њих мислио да се никад нећемо бавити тренерским послом. Али, када сад размислим, то је редослед ствари…“, признаје Просинечки.

Када си ти преломио да желиш да будеш тренер?

„Нисам сигуран када сам тачно преломио, само се догодило. Почео сам пре четири године да радим са Славеном (Билићем прим. аут) и онда сам схватио да бих можда могао да направим нешто у том смислу. Рекао сам себи: ‘Имаш доста тога да кажеш, да покажеш, стекао си пуно искуства, променио много тренера, да си узео само мало од свакога, морао би нешто да направиш’. Ту схватиш да би могао да пробаш“, открива Роби и наглашава:

„Кад уђеш у то, онда ти је одмах ушло у крв, а када ти уђе у крв, онда је зезнуто, јер само размишљаш о фудбалу. Морам још једном да поновим, да ми је неко пре рекао да ћу бити тренер Звезде, да ће један водити Србију, а други Хрватску, трећи водити Савез, четврти радити тамо, пети… Ја бих му рекао да је то немогуће, али ето… Догађају се ствари и драго ми је јер тако треба да буде. Млади морају да добију шансу, јер је то добро за будућност фудбала и у Хрватској и у Србији, свуда…“
„Глупо је да заборавим Сафета…“

Колико пажње посвећујеш мотивационим говорима? Колико они могу у последњи час да промене исход меча, било да се изрекну пре или на полувремену? На интернету су прави хит снимци из свлачионица на којима се виде говори Жозеа Муриња…

„Треба имати јасну слику шта желиш да постигнеш. Без даљњег, ништа не сме да се препушта случају. Од тактике, до припреме утакмице, атмосфере у екипи и на крају мотивације. На томе се ради, то се вежба и учи. Поменули сте Жозеа, није случајно што има велике резултате. Сви ми, тренери, радимо на томе. У томе се међусобно разликујемо, али без тога не може. Некад то да резултате, некада не“, свестан је Просинечки да тренер може донекле да „подигне“ екипу, али да то не мора да значи и успех.

Причаш ли насамо са играчима?

„Играчи имају одличан однос са мном, јер знају да увек говорим оно што мислим. Врата моје канцеларије отворена су за њих 24 сата, шта год да их мучи, могу увек да дођу. Треба имати коректан однос. Шта то значи? Нормално, поштовање према тренера с њихове стране, а с моје коректан и праведан однос. Нисам као неки старији тренери (по питању строгоће, прим. аут), сада је другачије и верујем да нормалним разговором може да се дође до резултата“.

Горе смо набројали неке легендарне фудбалере, рачунајући и тебе. Хипотетички, да није било рата и да је Југославија наставила да постоји, како би изгледао твој идеални тим за Светско првенство 1994. године у САД? Можеш ли да нам набројих једанаесторицу?

„Уф, уф… Морао бих добро да размишљам. У глобалу бих рекао да је то била можда најбоља генерација која је играла, сви смо били у најбољим годинама, врхунац каријере, сви у великим клубовима, много важних утакмица иза нас. Тешко ми је да сведем то на 11 из тог периода, знам само да је било врхунских играча. Било би ми жао да неког изоставим, а да је требало да буде ту“, затражио је „замену питања“ Просинечки.

„Од генерације с којом сам играо у Црвеној звезди, па она из Чилеа, па Италија… Неко би се увредио или бих некога заборавио, а не бих волео. Било би ми глупо да једног Сафета Сушића у неком тренутку заборавим, то би било погрешно. Били смо тада стварно добри, радило се одлично, селекције су биле сјајне“, присећа се „Велики Жути“ и иде корак даље:

„Вероватно бисмо били и прваци. Можда и не бисмо, али да је опстала бивша Југославија… Пффффф… Ма, каква Данска!? Она је била првак Европе, а у то време Југославија је имала огроман број квалитетних играча“, напомиње Просинечки да би „владавина“ уследила већ на ЕП у Шведској, а не тек на СП у Америци две године касније.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

39
Коментари

avatar
30 Comment threads
9 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
26 Comment authors
dr mrTomislavNemanjabravokrule Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
dr mr
Гост
dr mr

Koliko je nekima krivo sto je Mihajlovic selektor i sto je pozvano 5 igraca Zvezde. Znaci kompleksi na svakom cosku,na forumima,na ulici,u prodavnici,svuda… 😀 hahaha

Tomislav
Гост
Tomislav

Milan Stepanov dobio zeleno svetlo da potrazi drugu sredinu zbog smanjenja troskova u bursi. Mislim da bi na svojoj poziciji bio lepo pojacanje za zvezdu

kalu
Гост
kalu

Lepo rekao cika kari pesic da ce se on na kraju smejati.Tegi neverue,denda zavist sarenac nevera.Zvezda SAMPION!

bravo
Гост
bravo

Tako je bre,vaskrsla Zvezda u drugom poluvremenu,hvala Bogu! 16-0 smo napravili,ahahahah 😀 Ali to ne znaci da ne moramo da se pojacamo za sledecu godinu 😉 Svaka cast jos jednom,ludeo sam od srece za svaki nas poen,derem se ko stoka 🙂

krule
Гост
krule

Ajmo strucnjaci kosarke javite se sad!

ShoNara
Гост
ShoNara

Javljam ti se ja i shvatam da sam pogresio. Pesic je bio siguran da cemo uci u polufinale pa je pustio tatinog sina da se igra, ja sam to pogresno shvatio, jer sam mislio da sin Filip ima sigurno mesto…

kalu
Гост
kalu

Au branko lazicu pljuvao sam te najvise ali si me ovom danasnjom tekmom kupio za sva vremena.Veliki majstor Pesic,omar tomas fantastican.Bravo momci sve je moguce!

gruja
Гост
gruja

Konacno su postali CIGANI….!