Резиме сезоне 2011/12; 5.део:Величанствен почетак новог пролећа и трофеј за крај

После бурног зимског прелазног рока, којим је руководио Роберт Просинечки, доведени су најбољи играчи које Србија може да понуди. Након припрема, сви су жељно исчекивали тај 3. март, када је нови тим Црвене звезде требао да игра премијеру пролећне сезоне против Суботичког Спартака.

А онда је дошао дан утакмице, улаз бесплатан, а “Маракана“ пуна, 41,250 гледалаца. Покушавали су момци да одиграју најбоље што знају, али нису били довољно уиграни. Игра бледа, победа од једва 1:0. Али, оно што је радовало сигурно је био кикс комшија у Новом Пазару. Предост је смањена на +8. Стизало је Звездино пролеће!

Друга утакмица се играла у Ивањици. Рано примљен гол није пореметио наше играче, показали су да имају карактер и победили неугодног Јавора са 1:3. Комшије су поново играле нерешено, разлика је била само шест бодова и титула нам се приближила. Наставила је Звезда са победама. Падали су редом: Смедерево, БСК, Борац, Хајдук.

У међувремену је у Купу Србије побеђен и Партизан са 2:0 и играчи су у тој утакмици још једном показали да имају квалитет, стрелци су били Лука Милуновић и Филип Касалица. Финале Купа и борба за трофеј се смешила.

А онда, после Хајдука, уследила је прва од три нерешене утакмице у пролећном делу. Звезда је гостовала Радничком из Крагујевца. Безидејна игра, најлошија од почетка полусезоне. Овај кикс Звезду је удаљио од титуле, поново је било +8.

Требало је консолидовати редове пред реванш полуфинала Купа. Платио је, ни крив, ни дужан Металац. Победа од 5:0 вратио је поуздање свим играчима. У том 23. колу одиграна је још једна занимљива утакмица, у којој је Партизан победио Суботички Спартак са 2:1, а голман Спартака, садашњи репрезентативац Србије, Бранимир Алексић два пута веома лоше реаговао.

Уследио је реванш Купа. Тренер Роберт Просинечки први пут, од како је тренер Црвене звезде, променио је формацију и изненадио колегу Аврама Гранта. Просинечки је појачао везни ред и свесно игра на контре. Прво полувреме је било веома изједначено, док је у другом Звезда била боља. Звезда постиже два веома слична гола, први погодак је постигао Дарко Лазовић, док је други био дело Кристијана Борхе, који је тим голом крунисао одличне партије у ЈСЛ. Црвена звезда сасвим заслужено пролази у финале Купа Србије, укупним резултатом 4:0.

Славље је кратко трајало, пошто је већ четири дана касније уследио хладан туш у Новом Пазару. Поново је Црвена звезда играла нерешено у гостима и сви снови о титули  пукли су као балон од сапунице. Партизан је поново био на +10.

На “Маракани“ је побећена Слобода из Ужица, резултат 1:0. Црвена звезда поново је ишла на гостовање. У питању је био ОФК Београд. И, поново веома лоше издање и нерешена утакмица. После гола Батиохе у раном делу утакмице, Звезда једва стиже до  1-1 преко Касалице.

На реду је била Јагодина. Веома важан противник, јер је следећа утакмица била вечити дерби, и играчи су морали да врате самопоуздање.  Чава Димитријевић постиже свој први гол у дресу Звезде, а то је уједно био и  једини на овој утакмици. Остаће још упамћене Милуновићеве “маказице“ које је голман Јагодине Шимић једва одбранио.

А онда је уследио вечити дерби. Много нису признавали Звездине победе у Купу и било је потребно прекинути пост и победити Партизан у првенственој утакмици. Меч је био без неког садржаја, а онда је резервиста Мендеш Каду у 93. минуту одлучио победника. Бомба је пролетела са 16. метара и ушла у гол поред саме стативе. Голман је лопту могао испратити погледом.

Следећи је био Рад. Црвена звезда до те утакмице није примила ниједан гол на Маракани тог пролећа. Повела је Звезда дебитантским голом Марка Мирића, а онда је наш бивши нападач Славко Перовић ушао са клупе и постигао гол за изједначење. Показала је Звезда карактер и додала гас. Резултат на крају ове утакмицебио је 3-1.

Уследила је круна сезоне. Утакмица финала Купа Србије где се Звезда борила са Борцем из Чачка за трофеј. Борац је избацио Војводину, која је изненада после елиминиације отказала домаћинство, што су спремно дочекали људи из Напретка и одрећено је да се утакмица игра у Крушевцу. Атмосфера је била одлична, као и сама утакмица. Све у свему, заслужена победа Звезде. Странци су поново донели превагу, Евандро је био стрелац првог и асистент другог, док је Борха био егзекутор другог поготка.

И на крај сезоне Звезда је гостовала у Новом Саду. Утакмица која такмичарски ништа није значила почела је веома добро по наш тим. Повели смо са 1:0, а убрзо и дуплирали предност, али нам је гол поништен због офсајда. Касније Апија изједначује резултат, да би на самом крају утакмице Оумару постигао гол за први пораз овог пролећа.

Пролеће које је донело доста тога доброг.  Показали смо ко је поново главни у Београду, освојили Куп, али оно што је најважније добили један веома квалитетан, млад тим који ће следеће сезоне, ако Бог да, бити шампион Србије!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?