Reklo bi se da nema krivlje osobe od uredništva „Sportskog Žurnala“ za činjenicu da se ovaj list sa podsmehom naziva među mnogim navijačima – „Ružnal“. Nekada list prepun kvalitetnih novinara (kojih doduše i danas ima u određenom broju, kapa dole njima), danas je puniji novinarima senzacionalistima, koji su se posebno zakačili za našu Zvezdu.
Nemojte me shvatiti pogrešno, novinarska sloboda je da se piše o svemu, bilo ono dobro ili loše, i svaki novinar i medij ima pravo na to. Međutim kada se pojedinim rečenicama očigledno namerno pokušava naružiti ugled jednog kluba, ili jednostavno pokušava na silu da se pokidaju „lanci“ dobrog raspoloženja i euforije među Zvezdašima, onda to nikako ne može biti dobronamerno, niti se takvo ponašanje može smatrati kvalitetnijim novinarstvom od napisa u jednom listu kao što su „Svet“ ili „Skandal“.
Jedan Zvezdaš dobro reče – rezultatski su nas nadvisili, ali ono što rivalima nikako ne odgovara jesu ujedinjeni Zvezdaši, koji u daleko većem broju posećuju utakmice svog kluba nego bilo koji drugi domaći klub kada je u pitanju. Ti ujedinjeni Zvezdaši i njihova vernost klubu je ono što Crvenoj zvezdi donosi i dalje manje ili veće sponzorske ugovore, jer da nije 10-15.000 ljudi na Marakani, 5-6.000 u Pioniru, ili onih stotina na utakmicama odbojkaša, rukometaša, vaterpolista (koji i ovakvom malobrojnom posetom opet privuku nekoliko puta veći broj gledala nego neki koji su rezultatski daleko uspešniji ), naša Zvezda bi pala još niže, jer bez para, muzike nema. Na ovakve besmislene naslove ne vredi obraćati pažnju, međutim mi stariji navijači, sa par decenija staža na Marakani, u Pioniru, i drugim halama, verujem da uvek imamo obavezu da napišemo jedan ovakav tekst radi onih mlađih, koje će danas u školi, osnovnoj ili srednjoj, pa i fakultetu, zadirkivati navijači „večitog rivala“.
Krenimo od teksta o Ognjenu Ožegoviću, koji je bio u Atini, gde je pokušao da impresionira čelne ljude AEK-a i ostane u Grčkoj. Roditelji koji veruju u bolju budućnost svog deteta „tamo negde daleko odavde“, poneki i pohlepni, pohlepni svakako i menadžeri, i deca kao deca, tinejdžeri koji tek pokušavaju da saznaju ko su, uvek će napraviti problem, pre svega samom detetu, koje će „tamo negde daleko“, mnogo teže uspeti, često odvojen od roditelja, prijatelja, devojke, rodbine.. Lepo je pisao Luka o ovome prošle nedelje. Primeri kao što je Mirko Vučinić, koji je otišao kao 16-godišnjak i uspeo u Lećeu i Romi, su veoma retki. O stotinama i hiljadama drugih, kada ne uspeju „tamo negde“, zna se veoma malo. Možda se i napiše po koji red kada se vrate i zaigraju za nekog trećeligaša ili čak zonaša. Ostaviću sada to po strani, i sve razloge Ognjenove želje da ode, i vratimo se članku.
„Trend odlazaka talentovanih klinaca iz tabora crveno–belih poprima sve veće razmere. Ne prođe ni nedelju dana, a da se ne pronese vest da je neko od bisera Zvezdine omladinske škole napustio klub.“
Voleo bih da mi cenjeni autor nabroji svu tu talentovanu decu koja su napustila klub, naročito sve te „bisere“. Ispada prema članku, da Crvena zvezda ima najbolju školu fudbala na svetu. Jedna Barselona ili Mančester, Ajaks.. „izbace“ godišnje jednog do dva klinca za prvi tim, a mi ih imamo toliko, da nam svake nedelje odlazi po jedan?! Kakve li tek škole fudbala imaju ostale ekipe u Srbiji, kada Zvezda sa svim ovim odlascima uspeva da od devet mlađih kategorija drži „čelo“ tabele u šest? Zbog čega se onda ne piše o toj – očigledno prema članku – najboljoj školi fudbala na ovim prostorima, koju ima Crvena zvezda? Novinari sami sebi „skaču u usta“ ovakvim tekstovima, a dozvoliti štampanje nečega ovakvog je više nego sramotno.
Ne znam ima li tek ikakvog smisla jedan podnaslov u istom listu, gde (misli se na Roberta Prosinečkog) stoji „Ne zna da li ostaje posle leta“. Većina koja pročita ovakav naslov steći će pogrešan zaključak. Poučeni ovakvim naslovima iz prošlosti, kada su se ovakve reči redovno odnosile na to da igrač/trener nije siguran da li će ostati u klubu ili otići „trbuhom za kruhom“ u inostranstvo, većina će pomisliti da i Robi samo čeka trenutak da stigne bolja ponuda i napusti Zvezdu. A mnogi, budimo iskreni, samo listaju naslove, i stiču zaključke, i pre čitanja teksta ostavljaju komentare. Pokušaj, ovim naslovom, da makar malo Robi „padne“ u očima Zvezdaša zaslužuje svaku osudu, a novi nadimak nekada uglednom sportskom listu je očigledno više nego primeren.
„Gospodo“ mediji i novinari, „ugledni“ urednici i svi oni koji stoje iznad njih, Zvezdaši su ujedinjeni, i moraćete da se potrudite mnogo više (u šta ne sumnjam da ćete pokušati) da takvo jedinstvo iole uzdrmate. Nastavite da pokušavate, tu smo da odgovorimo, a svaka loša namera vrati se kao bumerang onome ko je uputi, pre ili kasnije, jer znamo šta se dešava onome ko drugome jamu kopa. A budimo iskreni, duboku ste već iskopali.
Post scriptum: Neka mi ne zamere novinari „Žurnala“ što se u ovakvim situacijama najčešće „okomim“ upravo na njihove tekstove, obzirom da tamo rade neki novinari koje poštujem i cenim. Međutim, ako se neko izdaje za najtiražniji i najbolji sportski medij, mora da bude prvi na „udaru“.
22 comments