Moja Crvena Zvezda
Блогови Саша

Милко Ђуровски, фуфа и велики клуб

Био сам клинац, заљубљеник у фудбал и Црвену звезду. О фудбалу сам “знао све“. Пратио сам све клубове тадашње Југославије, знао саставе тимова, резерве, тренере, све живо. Нормално је било да све то знам и о Звезди. За сваког играча сам знао одакле је, кога има у породици, како му се зове дјевојка, гдје служи војску, шта вози, гдје излази. Тада није било интернета па су се информације сакупљале из спортске штампе коју смо једни другима позајмљивали. Гутали смо емисије о спорту, нисмо их пропуштали и препричавали смо их данима. Нико нормалан није пропуштао “Спортски преглед“ и “Кутак за спорни тренутак“. Обавезно штиво нас звездаша је била “Звездина ревија“ а “Темпо“ је био као читанка у школи. Црвена звезда је за мене још онда као и сад била начин живота. Буквално ни један дан није прошао “без имена њеног“. Радовао сам се успјесима и јако тешко подносио неуспјехе. Памтим ишчекивања да ли ће “Звезда да пусти пренос“ или ћемо опет да носимо радио на балкон и окрећемо антену да ухватимо радио Београд. Сјећам се одласка на екскурзију и потраге за мном. Сви су отишли групно на Калемегдан и обилазак града а ја запалио на Маракану. Отишао сам и кружио око ње не знајући шта ћу од среће. Није ми било први пут да је видим али бити у Београду а не отићи до ње? Ма `ајте молим вас, ја сам фино васпитан и знам ред. Кога брига за последице (а било их је), битно је да сам поново био код Звезде кући.

Наравно, као сваки клинац имао сам и свог идола. Био је то он. Милко Ђуровски. Сви смо га обожавали. Одговорно тврдим да ни један фудбалер Звезде послије њега није био тако слављен и обожаван. Недодирљив, брз, дриблер, стрелац, шмекер и фудбалски боем. Тетка из Београда је редовно слала “Јаса“ дресове. Онда је мајка морала да изреже “деветку“ од неке старе тканине и зашије је на дрес. Знам да ме касније много нервирало што су деветку дали новопридошлом Халиловићу а Милко спао на десетку. Поносно сам носио дрес “као Милко“. Још памтим како дајем гол док играмо на голиће (и то мојом, једином црвено бијелом бубамаром у граду) и скандирам његово име скидајући његов трк уз дизање прста, баш као Милко. Радовао сам се сваком његовом голу, дриблингу и мајсторији. Правдао сам све његове испаде, картоне, некултуру и увијек био на његовој страни а против тренера или селектора. Били су то дивни дани, романтични и безбрижни. Играли смо фудбал и маштали да једног дана и ми истрчимо на терен препуне Маракане. А онда је као муња прострујала вијест да Милко хоће да оде из Звезде. Не само то, хоће да иде баш тамо, код оних. Увукла се нека зебња међу нас, нека зла слутња а они су почели да се кезе онако лешинарски. Говорили смо да нема шансе, па неће ваљда да остави Бошка. Тјешили се да то њихов отац као велики звездаш неће дозволити. Ма даће њему Џаја стан. Воли Милко Звезду па и да оде отишао би у Динамо а не тамо код оних са којима се спрдао. На крају крајева постоји ваљда тај “Џентлменски споразум“ а он се никад до сад није прекршио. Ваљда и они имају образ и част.

Али нису га имали. Ни тада, као што га немају ни данас. Прекршили су споразум који смо ми поштовали (http://www.mojacrvenazvezda.net/22942/2012/02/10/kako-je-mance-trazio-od-dzaje-da-igra-za-zvezdu/) а  Милко је потписао првог дана прелазног рока. Какав је само то ударац био за мене и све нас. Невјерица, бијес, по први пут у животу онај ружан осјећај да те неко теби близак издао. И сузе саме кренуше. Сузе разочарења, не сузе туге. Оде човјек и однесе ми дио дјетинства. Однесе га и то тамо у онај смрад, прљавштину, мрак, у ону јазбину. Шта даље, шта ћу сад са дресом? Па неће ваљда стварно он да обуче њихов? Онај ружни. Отац ме тјеши, каже вратиће се, не нервирај се. Вратиће се? Е неће Бога ми! Неће, укаљао се за сва времена, он више не припада нама. Он је сад само њихов.

Ипак, нисам могао да га мрзим. Нисам га мрзио ни кад нам је у првом дербију дао гол. Они су га одмах “завољели“. Био им је као Моца. Ма шта као Моца, био им је као Фадиљ Вокри. Али, то су они. Мени је та љубав временом постала одвратна али и даље нисам могао да га замрзим. Ишао сам на дербије, навијао, викао све и свашта али нисам могао оно што претходи ономе спјеваном њему у част “…. може Звезда и без тебе“. Наравно да је могла и наравно да је само он био на губитку. А јадан, ено га трчи на југ и ложи оне несретнике.

Та њихова идила је трајала кратко. Милко онако нестабилан је почео да кризира. Правио је и тамо проблеме али они нису имали толико разумијевања за њега. Почеле су прозивке па и звиждуци његових нових обожаватеља. Он је почео да долази све чешће на Маракану под изговором да се виђа са друговима. Мотао се тамо у нади да ће му Џаја пружити трачак наде. Нада је била повратак у Звезду, али  мудри Џаја није хтио ни да чује. Често је Милко питао “да ли ме Звезда хоће“ али одговор је знао. Брат Бошко и играчи су га звали а навијачи су били категорично против. Мислим да је тада схватио. Нека о томе посведоче и ови чланци из наше читанке тог времена, насумично изабрани.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Све ове године према њему нисам гајио неке негативне емоције. Сматрао сам да је Милко то урадио ради неке његове безразложне освете Звезди. Мислио сам да је то урадио шмекерски. Да нас је ударио мушки, да боли, намјерно изабравши најтежи могући ударац. То је била ствар између њега и нас. Партизан је у свему томе био потпуно небитан. Као кад хоћеш да направиш љубоморном бившу дјевојку која те откачила па искористиш неку напирлитану фуфицу и прошеташ је градом. Наравно, фуфа остаје фуфа. А мисли да је риба. Проблем је само ако се вежеш за њу. Милко је то урадио. Црвена звезда је након његовог одласка постала и званично европски великан и првак планете. Он који је по таленту био предодређен да буде вођа генерације и пета Звездина звезда скончао је фудбалску каријеру у дубокој анонимности и својом глупошћу одредио и каријере свог потомства. Док су се наши играчи продавали у Реал он је снимао пјесме којима се ругала скоро читава држава  (осим оног њеног искомплексираног дијела који је уживао пјевајући – линк са ју тјуба). Лошији играчи од њега су правили пуно боље каријере. Али, нису се везали за погрешне већ су били на правој страни док је његов крајњи домет био Гронинген. Толико је и заслужио.

Све ово не бих написао да Милко у једном ружном гласилу није изјавио да је тада отишао из мање у већу и организованију средину и тако пљунуо у вис. Сигурно заборавља да су у ту “малу“ средину долазили из Европе разни великани (међу којима и Барса) да копирају организацију и уче. И за разлику од њега, научили су људи. Каже Милко да Звездин план о освајању Европе није имао чврсте темеље??? Шта ти је  Милко, опет нека брља? Даље, овај необични филозоф каже да се Партизану темељан рад вратио на дуге стазе. Који рад? Рад са мафијом и судијама? Е па честитам вам на “раду“ и задржите све купљене титуле. До неког нашег калчополија, а биће га буди сигуран јер има Бога. Ако је њима успјех то што су од оснивања па до дана данашњег само три пута зимовали у Европи ја им честитам и радујем се што је то тако. Чудни резони људи са маргина фудбалске Европе.

Комплекс и грижа савјести кад тад прораде. Прорадили су и код њега. Умјесто да буде џентлмен, одлучио је да оговара и клевеће своју прву љубав. Е јадни Милко, шта ти је то требало? Док си био наш ниси био такав. То раде само џибери и пропалице. Нека ти ово буде мала освета једног некада давно разочараног дјечака (који бодри европског првака). Јер ја сам био и остао првак Европе. А ти?  Нити си био нити ћеш икада бити.

А можда је за све је крива фуфа.

Повезане вести

73
Коментари

avatar
 
smilegrinwinkmrgreenneutralarrowshockunamusedcooleviloopsrazzrollcryeeklolmadsadexclamationquestionideahmmbegwhewchucklesillyenvyshutmouthsmehplezmigskenjbatinarazmcudisokkitahmmmmfacepalmgreenslavitrofejkezsok2udartompuskezzzsmeh3trtskenjansramslavljezvizdlud
Слике
 
 
 
Аудио и видео фајлови
 
 
 
65 Comment threads
8 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
71 Comment authors
AvatarAvatarAvatarAvatarAvatar Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Avatar
Гост
Miksi 72

Milko debilko,da plakao sam kada je prešao u Partizan, sad njegova greška karijere,čitave … zna to on,mi,vi …
-Po meni arrow MOGAO JE BITI najbolji igrač bivše Juge i bio je u jednom momentu,najveći potencijal-ali luda glava ga je koštala karijere .. o njemu je sve rečeno,manje više .. ovi mlađi i ne znaju ali je stvarno bilo strašno – taj prelazak,definitivno bez konkurencije,bar što se tiče prelaska iz jednog u drugi klub i obratno ..

Avatar
Гост
eliiahu

Jednostavno, za ovog nema mesta u rubrikama na ovom sajtu.
http://www.telegraf.rs/sport/269752-milko-djurovski-partizan-je-veci-klub-od-zvezde

Avatar
Гост
magazza rules

Prava istina o razlogu odlaska Milka DJurovskog iz Crvene zvezda je sledeće.Milko je tražio od uprave kluba da bude zvezdina zvezda i bio je uporan u toj nameri ,što je po meni tada i zaslužio,međutim uprava se nije složila oko toga.Rekao im je nakon toga da će otići u partizan iz INATA ,u to niko nije verovao,i otišao je.To je prava istina o Milku DJurovskom zato što mi je to ispričao neko ko to stvarno zna.A nakon njega je došao Piksi i odmah postao to što je Milko trebao da bude.Gospodo ,shvato je i On sam da je pogrešio,inat ga… Опширније »

Avatar
Гост
Branimir

Он је могао да буде пета Звездина звезда. До тада је недовољно урадио за такво признање, које захтијева комплетну личност. Слажем се за његов карактер, који га је и довео ту гдје и јесте. Велики потенцијал и таленат, мали човјек и мали фудбалер. Плус и минус увијек дају минус.

Avatar
Гост
Boyan

prije svega svaka cast na tekstu, super ja a sto se tice doticnog i njemu slicnih kao sto je i ovaj poslednji sto se prodao imam da kazem samo to da oni nisu vise bitni za nas oni vise ne postoje u nasim zivotima i sto kaze nas narod „sam pao sam se ubio“ pa kako im bude poslije mogu da se kaju i grizu koliko hoce ali nema nazad…

Avatar
Гост
van basten

nisam ni trepnuo kada je doticni presao u jsd,nije bio bratu bosku ni do kolena.posle njega su dosli piksi i ekipa i pocelo uspinjanje zvezde u svetske visine.uopste ne mogu da zamislim njega u zvezdi u tom periodu krajem 80-ih i pocetkom 90-ih.jednostavno nije bilo mesta.ma sta se uposte bavimo njime.

Avatar
Гост
DS

Mi malo stariji secamo se da je tada Tempo stampao postere igraca u prirodnoj velicini,medju njima i Milkov koji je bio na vratima moje sobe sve do onog momenta kada je Studio B objavio prelazak kod ONIH!Iscepao sam ga istog sekunda i od tad taj za mene ne postoji ma sta god rekao i uradio jer se takvima ne moze verovati!

Avatar
Гост
Strahinja

istu stvar sam uradio sa „mustafom“ stojkovicem na posteru reprezentacije….na posteru je 10 igraca + golman bez glave grin

Avatar
Гост
Branimir

Као и Саша, савременик сам свих збивања и дешавања око Милкове играчке каријере и преласка у партизане. Био је то стварно тежак моменат за све Звездаше, али Звездина породица је показала како се опстаје у врху и када јој одлазе најбољи синови. Ја сам само за тренутак био у шоку и одмах успоставио одбрамбени механизам који је надвладао сваку емоцију: Ти, смраду један, да се играш са Звездом?! Реално, Милко је био играч који је по квалитету и таленту превазилазио свако тадашње име. Након смјене генерација 1983. Милко је врло брзо избио у први план и за те двије године… Опширније »