Podeli
Beobanka dres

Novi trener omladinaca, nekada sjajno levo krilo i miljenik navijača, kako Delija tako i onih na Balearskim Ostrvima. Igrač koji je uveo Majorku u špansku Primeru i u Ligu Šampiona i čovek koji je proglašen najboljim igračem u istoriji kluba u kojem je svetsku slavu stekao i Samjuel Eto, kao i član naše reprezentacije koja je na EP 2000 u Belgiji i Holandiji igrala četvrtfinale. Naša redakcija je imala tu čast i zadovoljstvo da razgovara sa Zvezdinom legendom – Jovanom Lokijem Stankovićem koji je ljubazno, učtivo i opširno odgovarao na sva naša pitanja. Nadamo se da ćete uživati u ovom intervjuu. Mi svakako jesmo.

MCZ: Kako pamtite svoje fudbalske početke u Radničkom iz Pirota? Da li ih se sećate uopšte?

JS: Naravno. Počeo sam da treniram sa 9 godina u pionirima i uvek sam igrao za starije selekcije a debitovao sam za prvi tim Radničkog već sa nekih 15 ipo – 16 godina. Bio je to prelazni period za Radnički, veoma težak jer se rasturala tadašnja SFRJ,  pa nam se dešavalo i da igramo u Gnjilanu pred 200 naoružanih policajaca, a bez navijača. I pored svega toga, bio sam klinac koji je imao cilj. Trudio sam se da gledam samo zelenu travu, loptu, protivnike i da igram fudbal.

MCZ: A grad Pirot? Je li teško doći iz male sredine i uspeti?

JS: Pirot je fudbalski grad. Prošlo je dosta igrača kroz Radnički. U, uslovno rečeno, skorije vreme, to su bili Jestrović i Kežman, a nešto ranije Svilar  i Mjalković. Klub ima tradiciju, iako kada sam ja igrao uslovi su bili dosta teški zbog situacije u zemlji. Ipak iz Pirota sam došao u Zvezdu kao jedan od najtalentovanijih igrača treće lige, Radnički mi je to omogućio.

MCZ: Kako je izgledao Vaš dolazak u Zvezdu?

JS: Bilo je to ’92. godine nakon osvajanja Svetskog kupa i odlaska maltene svih igrača iz te generacije, pa je klub bio u takvoj situaciji da mora da pravi novi tim. Zemlja je bila pod embargom, pa je to bio možda i najteži period u istoriji Zvezde.

MCZ: Mislite li da je bilo teže nego danas?

Jeste jer nismo imali mogućnost igranja internacionalnih utakmica. Za tri ipo godine, odigrao sam jednu utakmicu u dresu Crvene zvezde, i to je bio prijateljski meč protiv Olimpijakosa. Nisu nam dozvoljavali da igramo nijedan evropski kup.  I utakmica protiv Sampdorije je odigrana u Sofiji što dovoljno govori.

MCZ: I Dejan Rambo Petković je igrao sa Vama u generaciji. Kako je izgledalo igrati sa njim?

JS: Da, mislim da smo čak i istovremeno došli u Zvezdu. On je došao iz Niša, a ja iz Pirota, međutim on je bio gotov igrač jer je već debitovao u prvoj ligi, a ja sam došao na probu i morao sam da se dokazujem.

MCZ: Jeste li u kontaktu danas?

Ne, nažalost život nas je odveo različitim putevima. I on je igrao u Španiji kao i ja, mada on nešto kraće… Kada se vidimo, pozdravimo se i ispričamo, naravno.

MCZ: Kakva je bila  atmosfera tada u ekipi?

JS: Došli smo  u vreme kada je Zvezda bila prvak Evrope i sveta. Da mi je neko rekao da dođem peške iz Pirota ja bih to i uradio. A to nije samo sa mnom bio slučaj. Samo ime Crvene zvezde je bilo, ne samo kod nas već i širom sveta, brend . Mislim da su i ostali igrači isto tako bili zadovoljni samom činjenicom da igraju za Crvenu zvezdu  i i da mogu da istrče pred navijače, tako da je dobra atmosfera došla prirodno sa time.

MCZ: Kakav je osećaj kao biti samostalni trener prvi put…?

JS:  Ja sam u ovom poslu već 2-3 godine. Bio sam i u Beira – Maru i u  jednom trećeligašu, ali da, uvek sam bio drugi trener. Ovo mi je prvi put da samostalno vodim ekipu, ali imam dosta iskustva jer imam i dosta prijatelja u trenerskom poslu, tako da sam uvek bio kraj terena i to mi je, takoreći, životno opredeljenje.

MCZ: Koliko je bilo teško doneti takvu odluku i posvetiti se trenerskom poslu?

Nakon završetka karijere sam odmorio jedno 4 – 5 godina, tako da sam imao vremena da razbistrim misli.  Fudbaleri, nakon okončanja karijere , kao mladi ljudi moraju da se pronađu u daljem životu. Ponavljam, malo sam odmorio i pre 2 godine sam počeo da radim kao trener, tako da snage imam dovoljno i smatram da sam se pronašao u ovom poslu.

MCZ:   Proglašeni ste najboljim strancem u istoriji Majorke…

 

U dresu Majorke

JS:  Pa dobro, to je veliko priznanje, s’ obzirom da su u klubu bili i Semjuel Eto i Leo Franko i mnoga druga velika imena, zaista. Prve dve – tri godine,  kada, doduše, nije igrao Sami Eto, napravili smo veliki uspeh ušavši u tri velika finala i uspevši da osvojimo Superkup. Ja sam, u tim mečevima, bio jedan od protagonista pri postizanju golova pa sam bio i omiljen međunavijačima i to je, svakako, doprinelo tome. Igrali smo finale Kupa Kupova sa Laciom kao i finale kupa Kralja protiv Barselone, a Superkup smo osvojili. Sada je već šesnaesta godina za redom kako je Majorka prvoligaš, i to je prvi put u istoriji kluba da se napravi takav rezultat.

MCZ: Mnogo velikih utakmica, da li biste mogli da izdvojite među njima neku koja vam je ostala u sećanju?

Od timskih mečeva izdvojio bih  baš ta finala protiv Barselone i protiv Lacija, dok mi je u sećanju i reprezentativna utakmica protiv Hrvatske ovde na Marakani jer je bila dosta emotivna. To je ujedno i bio prvi duel dve selekcije nakon raspada Jugoslavije.

MCZ: Kada smo već kod reprezentacije, da li mislite da je Vaša generacija mogla da napravi možda neki veći rezultat?

JS:  Lično mislim da je bio veliki uspeh igrati sa imenima kakva su Savićević, Mijatović, Mihajlović, Stojković, Deki Stanković, Đukić, Savo Milošević, Đukiđ i ostali. Sam poziv u takvu reprezentaciju i biti u startnih 11 igrača za mene je zaista bio veliki uspeh. Imali smo tu nesreću da u četvrtfinalu naletimo na strašnu Holandiju protiv koje smo igrali u Roterdamu i izgubili sa 6:1. Malo smo i podlegli pritisku jer je atmosfera bila paklena, bilo je 70.000 ljudi i, bukvalno, nismo međusobno mogli da razgovaramo od bubnjeva, pa je i rezultat malo nerealan, ali dobro… Možda bi prošli da nam se pala neka druga reprezentacija.

MCZ: Šta je po Vama potrebno da Zvezdina škola ponovo počne da izbacuje talentovane klince?

JS:  Dobro, ja sam godinu dana ovde i to je relativno malo, ali znam kako se to radi u inostranstvu.  Mora, kao i u svakom poslu, da postoji plan rada. I to ne na šest i meseci ili godinu dana, već dugoročno. To je, po meni, potrebno svakom klubu, a tako nešto kod nas u Srbiji ne postoji. Možda je to i razlog što u poslednje vreme ne izlazi toliko talenata i nemamo toliko napadača i veznih igrača kao ranije, već najviše izbacujemo   bekove i centarhalfove i zadnje vezne, dok to nije bila karakteristika ranije u reprezentaciji.

MCZ: Igrali ste protiv mnogo velikih igrača. Protiv kog od njih je bilo najteže igrati i da li je uopšte moguće izdvojiti nekog?

JS: Uf, ima ih mnogo. Igrao sam i protiv Salgada i protiv Rezingera i protiv Pužola dok je još bio klinac i igrao desnog beka… Zaista mnogo kvalitetnih igrača, ali je interesantno da mi nije bilo teško protiv takvih igrača, već protiv nekih ,,nepoznatih“ da tako kažem. Na primer, kada smo igrali protiv Rekreativa imali su Manola u sastavu koji je bio brz kao metak, jak i baš je bilo teško igrati protiv njega. Takođe, pamtim i Iskierda iz Osasune. Paklen igrač. Kada bi se zalepio bilo ga je nemoguće otresti. Eto, malo zvuči kontradiktorno, ali bilo mi je nezgodnije protiv njih nego protiv zvezda poput Salgada i ostalih. Manolo i Iskierdo su bili mladi i željni dokazivanja, dok si protiv nešto poznatijih igrača mogao bolje da se pripremiš jer si znao sve o njima.

MCZ: Ne mogu da ne pitam. Kakav je bio Ronaldo Luis Nazario da Lima?

(Smeh) Igrač kakav se rađa jednom u 100 godina. Bio je kvalitetan i kad primi loptu u igri 1:1 a i umeo je da traži loptu u prostoru. Umeo je da igra i glavom.  Sve je mogao. Mislim da je malo pogrešio kada je otišao u Italiju  jer mu je tamošnji fudbal manje odgovarao nego onaj koji se igra u Španiji gde je postizao po tridesetak golova u sezoni, dok se u Italiji igrao nešto zatvoreniji i defanzivniji, dakle čvršći fudbal.

MCZ: Odakle Vam nadimak Loki?

JS: Po kumu iz Pirota. Zvao se isto Jovan, a nadimak mu je bio Lola pa odatle Loki. Nosim njegovo ime i nadimak.

MCZ: Da li je tačno da je u Španiji postojalo vino sa Vašim likom?

JS: Ma ne… Smeh. To je bilo u Majorci u klubu. Oni su tamo imali prodavnicu suvenira gde su prodavali sve i svašta, pa je postojalo i vino sa slikama igrača na etiketi.

MCZ: Da li su slike svih igrača bile na tim etiketama?

JS:  Ne. Samo 2-3 određena igrača. Ali oni su imali baš svašta u toj prodavnici suvenira, pa su tako postojali i telefoni igračke sa likovima igrača i razne druge sitnice.

MCZ: Može li Zvezdin marketing da nauči nešto od španskog? Da preporučimo Broćiću…

Ja se u to ne razumem, ali sigurno da može. Oni su za to majstori. Tamo nema osobe na stadionu da nema neku sitnicu, obeležje ili šal.

MCZ: Jeste li gledali utakmicu protiv Naftana i kakav je Vaš utisak?

JS: Jesam, naravno. Pa dobro, mladi igrači su u ekipi i normalno je da ima oscilacija u igri. Nijedna greška nije strašna ako izvučeš pouku. Momci su poveli 3:0 i igrali dobro, izašli u drugom poluvremenu sa stavom da će im dati još 3-4 komada, ali jedna greška, jedno opuštanje, samo malo, je preokrenulo tok utakmice. Tako to ide. Protivnik je dobio krila i umesto da bude 5 ili 6 nula, bilo je šta je bilo. Ali dobro, bitna je pobeda iako smo malo platili danak neiskustvu. Ipak, meni se sviđa činjenica da je Zvezda dala šansu mladim igračima. Mislim da svaki omladinski pogon može da da jednog ili dva igrača. Svaki. Samo im treba pružiti šansu.

MCZ: Za kraj šta možete da poručite našim čitaocima i navijačima?

JS: Da ostanu najbolji i verni klubu. Navijači su ono što najviše znači i vredi jednoj ekipi, a klub bez navijača nije ništa. Kao što kaže Ljuba Tadić ,,Jedan klub vredi onoliko koliko vrede njegovi navijači.“

 

Vest možete komentarisati i na našem forumu ovde.

 

Komentari

12 Komentara na "Jovan Stanković za MCZ: Treba mladima pružiti šansu"


Gost
MILAN KG
jul 22, 2012

http://www.omonoia.com.cy/?lang=EN&tab=football&section=omonoiateam evo da vidite kakav tim ovi imaju.

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
Mladjen
jul 22, 2012

Plasi me to sto su puni stranaca.. kao APOEL!

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
Branimir
jul 22, 2012

Ružni su.

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
ssss
jul 21, 2012
Gost
ShoNara
jul 22, 2012

Dogovoren je ostanak i Marka Dmitrovica.

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
Jovan
jul 21, 2012

Dal je moguce da je Eto igrao u Zvezdi devedesetih? 😀 Nisam znao za to stvarno!!!

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
Dule
jul 21, 2012

Ah ta secanja….Nisi mogao da odlucis ko ih je sladje trpao…Igrali Jovan, Dejan ili moj favorit na koksu Stankovic Predrag :) Crtica iz sezone u kojoj su svi igrali zajedno.

http://www.youtube.com/watch?v=MANeJ1X2oa8

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
Zoran
jul 21, 2012

E zbog takve igre smo nekad bili najbolji, nazalos vise nemamo igraca koji moze da da loptu sa sredine terena bez razmisljanja i vracanja lopte nazad,nema vise tih profila igraca da imaju osecaj i dusu za igru dok prima loptu da vec vidi gde mu ko od igraca utrcava, sada dok on primi loptu pa dok pogleda pa vrati je nazad prodje voz… A Bratislav Zivkovic je bio makina od igraca taj sto je trcao i probija sa svih stana ludilo..

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
MarkoDS
jul 21, 2012

Imamo mi igrace koji mogu to da izvedu, samo Robi treba da batali ovu ruznu taktiku!!! Vise trcanja, manje razmisljanja i manje vracanja lopte nazad i eto ti uspeha! Naravno, treba razmisljati, ali ne u smislu kao Dimitrijevic koji je uveren da je Inijesta ili Cavi!

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
Dragan Kg
jul 21, 2012

Secam se ovoga kao da je juce bilo. Coveku se place kada vidi kakve smo igrace imali i kako smo nekada igrali i kada vidi sadasnje stanje. Pogledajte prvi nas gol, Perovic je dodao Rambu loptu na centru i stigao da postigne gol, to je ta igra i trcanje bez lopte o kojoj svi pricamo, ali to za ove danas deluje kao naucna fantastika. A tek ono sto je Rambo uradio kod treceg gola to je za pricu. Trebalo bi malo ovaj nas lani maestro da pogleda ove snimke neki put, jer ono sto je tada Rambo igrao to bi trebalo on danas da igra, ali tesko da on moze nesto tako!

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
era
jul 21, 2012

Na na na na na na na na na na
Na na na na Zvezda Sampion Hej!

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0

Gost
Dragan Kg
jul 21, 2012

Da, a oni su i Ozegovica i Djurickovica poslali na pozajmice, jbg imamo strasan tim pa oni nemaju mesta ni za 15-20 min po utakmici!!!

Ocenite komentar: Thumb up 0 Thumb down 0