Moja Crvena Zvezda
Европска такмичењаФудбал

Најава: Црвена звезда – Омонија

Crvena zvezda - Omonija
Crvena zvezda - Omonija
Crvena zvezda – Omonija

Све сте видели. Било уживо, било поред малих екрана. Били сте сведоци. Не знам где је било теже. Уживо, када гледате а не можете апсолутно ништа да урадите, јер је ваш тим као у коми. Ваши повици, гласови, песме, подршка делују узалудно, као да вас гледа, ви отварате уста, он не чује. Слика, без тона. Дали би себе целог, ушли би на терен, продрмали све до једног, трчали за њих, скакали, крв пролили, али ниста не можете. Крај малих екрана, када се изједате, кунете себе јер нисте на стадиону. То вам је као кад вам неко зарије нож у срце, вама је топло и болно, прожима вас језа, утрнете, учинили бисте све, али не можете.

Искрене честитке белоруском Нафтану из Новополотска. Аплаузи на крају утакмице са којим смо их испратили су све рекли. Али, испратили смо их. Ово ће болети дуго, остаће запамћено, али завршили смо. Чека нас много тежи противник, то је оно што нас плаши и о чему треба да бринемо. Јер, морам да поновим, морамо да научимо да машемо крилима када летимо и да их не скупљамо до краја лета или када нас врапци појуре, јер онда када нас орлови притисну, пад је неизбежан. А ми нисмо научили зашто падамо.

Омонија, Омонија. О њима смо већ испричали све приче много пре Нафтана. Неки су их већ архивирали и почели да размишљају о 3. колу. Али, потрудили су се наши љубимци да нас врате уназад и увере да нису способни ни да дођу до актуелног противника, а да је плеј оф далеко, јако далеко. У мислима је близу, али мислити и цвеће брати, није исто.

Атлетски клуб Омонија основана је 17. јуна 1948 године, када су од играча АПОЕЛ-а тражили да приступе фашистичком покрету, они су одбили, били истерани из клуба и потом основали нови клуб. У вихору Грчког грађанског рата, комунистичке борбе против британског империјализма на Кипру, односно „британских монархо-фашиста“ како навијачи истичу, Омонија је један од најзаслужнијих што се Кипарски фудбал издигао, винуо високо и јако напредовао. Омонија важи за народни клуб, далеко је најпопуларнији клуб на острву. Сматра се радничким клубом, чији навијачи нагињу идејама левице и често се може видети ‘прозивање’ највећег ривала АПОЕЛА, кореографијама у наранџастој боји и песмама Гате 9, навијача Омоније. Група је званично основана 1992. и за последњих 20 година броји око 100 активних чланова и има чак осам огранака у иностранству. Сматрају се за најорганизованију и најратоборнију навијачку групу. Омонија у својој витрини има 20 титула, 14 Купова, има и 5 дуплих круна. У Европи немају запаженији учинак, као најљући ривал АПОЕЛ или Анортозис. Још се памти невероватна серија ‘зелених’ када су у периоду од 1971. до 1986 године освојили чак 13 титула! АПОЕЛ је освојио три у серији од шест и пет узастопних трофеја Омоније. Последњу титулу су освојили 2010 године. Прошлу сезону су завршили на 3. месту, али су били до последњег кола у борби за титулу и савладали АЕЛ и АПОЕЛ, у последња два кола. Ипак, у последње две године су освајали национални Куп и тако дошли до дуела са нама. Дом фудбалера Омоније је стадион ‘ГСП’, који смо имали прилике да упознамо. Капацитет је 22.859 места. Тренер је Неофитос Ларку, бивши асистент селектора Кипра, а у тиму игра права легија странаца. Свега петорица Кипрана носе зелено-бели дрес, од којих су сви А или млади репрезентативци Кипра и међу најбољим играчима своје земље. Ту су и тројица Израелаца, петорица Португалаца, тројица Бразилаца, двојица Алжираца, двојица Грка, један Француз, Швајцарац, Нигеријац, Анголац, играч са Капе Вердеа и један Црногорац, Саво Павићевић, који је некад наступао за Војводину и Хајдук из Куле. Највећа имена савременог кипарског фудбала Михалис Константину и Јанис Окас су наступали за ‘зелено-беле’. За Омонију су наступали и Душан Ђокић и Драгослав Јеврић, а са клупе предводио Душан Бајевић!

Ово неће бити први дуел између Омоније и нас. У другом колу квалификација за

Leo Lerinc na meču protiv Omonije, 2001.
Leo Lerinc na meču protiv Omonije, 2001.

Лигу Шампиона 2001/02 смо се састали и тешком муком прошли, а од тада је кренуо успон кипарског фудбала. На Кипру је било 1:1, а у Београду 1.августа 2001 године смо победили 2:1. Повели смо голом Леа Леринца у 53. минуту, наставили да нападамо и пропуштамо изгледне прилике, а у 79. минуту нас је казнио Каифас, после грешке наше одбране. Ипак у 80. минуту сјајним голом из слободног ударца Миле Ацимовић поставља коначан резултат 2:1, и заказује дуеле са Бајером из Леверкузена. На реванш мечу против Омоније у Београду, Владимир Дишљенковић је дебитовао за наш тим, а на клупи је био господин Славољуб Муслин. Занимљиво је да је Каифас једини Кипранин који је погодио нашу мрежу у међусобним дуелима. 11 година касније, где смо ми, где је Омонија. Ево нас поново.

Ово ће нам бити седми дуел против кипарских клубова. Први је био после освајања титуле Европског првака 1991 године. Аполон Лимасол је био зртва, победили смо 3:1 у Београду ( Панчев, Лукић и Дејо Савићевић – Птак) и 2:0 у Лимасолу ( Савићевић, Лукић). Био је расположен актуелни председник клуба у играчким данима против Кипрана, а као председник, чекамо да видимо.  Други дуел против Кипрана је био поменути против Омоније – 1:1 у Никозији, 2:1 у Београду. Трећи је био најболнији, када смо мислили да горе не може. Против најтрофејнијег кипарског клуба и најзаслужнијег за успон, који је тада ушао у завршну фазу, АПОЕЛА. После 2:2 у Никозији ( Броерс, Косовски – Едгар, Бурзановић), у Београду смо очекивали лагану победу, али добили смо хладан туш, после гола Миросављевића у продужетцима, 3:3 ( Милијаш 2, Субашић – Косовски, Хелио Пинто, Миросављевић). АПОЕЛ је повео 2:0, Субашић маказицама и Милијаш из слободног ударца, о којем се и данас прича да ли је био гол или не, изједначили за само два минута и одвели меч у продужетке. Остало је историја. У 6 утакмица, имамо 3 победе и 3 нерешена исхода. Два пута смо прошли, једном нисмо. Гол разлика је 13:8, а сви дуели су одиграни у другим рундама квалификација такмичења. Ово је први пут да играмо у трећој рунди са Кипранима.

Није ова година била за мене, никако. Мој идол се практично опростио од фудбала, моја омиљена серија се завршила, мој омиљени филм и јунак, его су дошли до краја, мој миљеник није победио. Мој тим није шампион, поново! Мој тим није као некада. Тражимо се по нама непознатом путу, покушавамо да похватамо конце да не попуцају тотално. Мало их затегнемо, па поново попустимо, они се рашију. И тако у круг. Ово није тамо неки клуб, одскочна даска за бољи трансфер, пролазна станица… ово је највећи клуб на свету за 5 милиона људи! 5 милиона срца куца за овај клуб, дише и живи за њега. Ја имам једно срце, немам два. Мало или велико, слабо или јако. Немам резерву, дупликат. Не могу да га заменим, да га продам и купим друго. А да имам два, да се срца продају и да могу да их купим, оба би куцала за њу, утркивали би се које би јаче. И кад пукну оба, делићи би чинили највећу љубав на свету, већу од оне за коју ви сматрате да је највећа. Ово је ЦРВЕНА ЗВЕЗДА! Могу да будем јак пред породицом, другарима, девојком, када ме нико не види, не гледа. Али, не могу да будем јак пред тобом, док се руше мостови који су грађени успехом, љубављу, зноју, крвљу и падају у море. Море, које на површину, на нашу обалу избацује прљавштину и крах, тугу и немоћ. Онда тону све дубље и дубље у понор и заборав. Нисам Супермен да могу да подигнем те мостове који падају, али бићу све што теби треба да будем. Зато, то што ти на дресу пише, на терену покажи. Не манекениши се, него изађи – Играј и Бори се!

Немојте да дођете због управе, они то не заслужују. Немојте да дођете због играча, ни они то не заслужују, част појединцима. Роби то заслужује,  али дођите због Звезде. Сви су они пролазни, ми трајемо са њом. Јер ако ми не спасимо нас клуб, не дамо му руку и не погурамо га напред, нико неће.

Неко то не разуме и мисли да то није разумно, али, шта јесте када грми стадион, чује се бука, један до другог твоји синови навијају до последњег минута, као да не постоји сутра и после тога, али.. кад ми сломе душу, копље, руку и ногу, Тебе, Тебе, знам да не могу, не могу. Јер постоји један бескрајни плави круг и у њему ЗВЕЗДА! Овај клуб те треба, буди ту. И на небу том, на које идем ја, сија моја Звезда Црвена!

ДРАГАН ЏАЈИЋ!

Црвена звезда – Омонија, четвртак 2. август 2012 20:30х, квалификације за Лигу Европе 3. коло, стадион : “ Маракана”, Београд, Србија.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?

Повезане вести

30 comments

aleksandar sd авг 2, 2012 at 01:44

A el zna neko kad dobijamo potencijalne protivnike za sledece kolo?

Reply
Вокс авг 2, 2012 at 01:17

Па добро играли су лоше, не кажем, и ја сам звиждао против нафтана. Али идемо даље, шта је ту је. Сутра сви до једног да урламо, да певамо, до последњег атома снаге, док не попуцају гласне жице јер је то можда (не дај боже) последња утакмица у европи на нашем стадиону ове сезоне. Као што Борис рече, нећемо да бодримо ни управу ни играче никога, већ Звезду!! АЈМО АЈДЕ СВИ У НАПАД!!!!!!

Reply
Zvezdas авг 1, 2012 at 23:36

Samo ovako da krenemo na pocetku i usrace se !!! Koja bre Omonija! Idemo gazi bre !!!!!! Pune tribine ludih navijaca!!!! ALE ALE ALE

Reply
Deki авг 1, 2012 at 20:48

… znam da mi ranije pred svaki derbi, pred svaku evropsku utakmicu pripadne muka, ali bukvalno!!! Oduzmu mi se noge, imam tremu!!! Pa mi se cini da kad Jordan Ivanovic prenosi mi bolje igramo, a Bigovica sam mrzeo jer uvek primimo gol kad on prenosi… pa me to sve proslo, valjda ide s’ godinama.. A sad opet osecam sve to pred ovu Omoniju!! Sta to moz’ da bude… hm..?

Reply
redjamo pobede авг 1, 2012 at 21:20

Pa ono sto ja govorim svima sto me pitaju za mec. Ima da ih razbijemo jer su igraci zeljni da pokazu da su vredni naseg dresa.

Reply
dexa7 авг 1, 2012 at 21:20

Ja brate mrzim ovu Prvu i njihovog komentatora.Kad god oni prenose nesta lose se desi.Daj boze da sad ne bude tako.

Reply
007 авг 1, 2012 at 22:37

Pazi ima dosta stvari za koje je ovaj covek upravu,ali ovo za Svetislava Pesica i jos par stvari je usro…..! Ali najjace je ovo ,,Mile Ilic visok 2m,30cm najveci covek na svetu“ hhahahahahahah……!

Reply
Urke авг 2, 2012 at 15:24

To moj druze znaci da smo pali na niske grane cim nam se noge oduzimaju od Omonije

Reply
SoNe авг 1, 2012 at 20:36

Treba pogledati sta covjek prica o Goranu Vesicu ,Mikicu i ostalima.Ima ovde velike istine….. http://youtu.be/2XiRDG-oRTg

Reply
Saša авг 1, 2012 at 20:50

Нисам ја баш сигуран да је тај искомплексирани демагог у праву. Најлакше је и веома популарно радити то што он ради.

Reply
dexa7 авг 1, 2012 at 21:24

Kakav je ovo bilde,pa samo da znate kako je pljuvao po Pesicu,ukucajte Dejan Andjus o Svetislavu Pesicu na Youtube i vidjecete kakav je kompleksas.

Reply
dexa7 авг 1, 2012 at 21:26 Reply
Saša авг 1, 2012 at 20:18

Немојте само да правимо баук од Омоније. Квалитетнији смо, играмо кући, жељни смо да поправимо утисак и на крају крајева ми смо Звезда бре. И немојте само да звиждимо и негодујемо на први пас уназад. Самопоуздање им је пољуљано па им не треба додатни притисак. Чак и ако лоше крене морамо да их подржимо. Шта би било да смо против Тбилисија звиждали на 0:1 или 1:2? Ја упркос свему вјерујем у екипу и сигуран пролаз даље.
Роби само треба да им објасни да нема страха против Омоније. Није природно брате. А што се мотивације тиче, дао би играчима пред утакмицу да виде ово:
http://www.redstarbelgrade.info/fudbal-srb-2/vesti/673-prica-o-goranu-ivkovicu-kuscu.html

Reply
otresi авг 1, 2012 at 19:37

braco ako neko ima mozda stream za tipsarevica da mi prosledi ne radi mi nesto kablovska .. hvala

Reply
ja авг 1, 2012 at 19:40

gubi 1:0

Reply
Srbija авг 1, 2012 at 19:47 Reply
***DELIJA 1OO% авг 1, 2012 at 19:27

sta bi za dres kosarkaskog kluba zvezde…oce li da se menja nesto ili sve ostaje isto….za mene oni dresevi iz prosle sezone su jako ruzni…

Reply
sever авг 1, 2012 at 19:04 Reply
aleksa авг 1, 2012 at 18:47

Borise care…….

Reply
njaVa авг 1, 2012 at 18:32

Ko igra dole
na travi
nek srce ostavi
za nasu POBEDU…….
<3 Sampioni <3

Reply
ПГЦЗ авг 1, 2012 at 18:22

ВЈЕРУЈЕМО!

Reply
losmi авг 1, 2012 at 18:21

Dobar tekst ali mi se ne dopada deo gde kazes da igraci nisu zasluzili da dodjemo zbog njih.Igrama u prva 2 meca u sezoni da,ali ne zaboravimo da smo te iste igrace,bar vecinu njih dizali u nebesa posle 3 pobede nad grobljem.Ne treba preterivati,moramo naci neku sredinu

Reply
***DELIJA 1OO% авг 1, 2012 at 18:53

ne treba da ih branis, jer ne moze se otati samo na pobedi protiv partizana,jer ako je uspeh pobeda onako malog kluba,onda smo mi u zivom pesku…treba podrzavati s razlogom, a onako losa igra igra i nezelja je neoprostiva….mora se nastaviti dalje a ako se to ne uradi onda smo naj##ali

Reply
Урош авг 1, 2012 at 19:03

Igraci su prosle sezone ostali na -12, to je sve sto se pise. Bilo je mnogo pobeda na derbiju, bice ih jos mnogo, ali sve je to manje bitna statistika, pamte se samo titule. Ne kazem d derbiji nisu bitni, jesu, ali bez titule ne znace mnogo. Niko njih nije dizao u nebesa, nego im je priznato to sto su postigli. Sada trazimo da nam uzvrate za to sto smo ih podrzavali u svim brukama koje su nam priredili. Slozices se da, posle onog od proslog cetvrtka, oni ne zasluzuju da ih gleda 30.000 ljudi. Oni ne zasluzuju, ali zasluzuje Zvezda.

Reply
Циганин... авг 1, 2012 at 19:15

а да ли да промениш име у:“КАКО ВОЂЕ КАЖУ“ ?!

Reply
Republika Srpska авг 1, 2012 at 18:13 Reply
Deki авг 1, 2012 at 20:47

… znam da mi ranije pred svaki derbi, pred svaku evropsku utakmicu pripadne muka, ali bukvalno!!! Oduzmu mi se noge, imam tremu!!! Pa mi se cini da kad Jordan Ivanovic prenosi mi bolje igramo, a Bigovica sam mrzeo jer uvek primimo gol kad on prenosi… pa me to sve proslo, valjda ide s’ godinama.. A sad opet osecam sve to pred ovu Omoniju!! Sta to moz’ da bude… hm..?

Reply

Leave a Comment