Moja Crvena Zvezda
Блогови

„Љубав не побеђује, ал’ је зато непобедива“

Север на утакмици са Бордоом

Мислим да не постоји место на планети где је Звезда играла, а да је није бодрила бар мања група оних којима срце куца за овај клуб. Четврто коло квалификација за Лигу Европе у госте нам је довело француски Бордо. Недељу дана након меча у нашој престоници дошао је ред на нас да узвратимо посету. Пут далеке Француске  кренуле су верне Делије.

Ово је прича о великој љубави, инату, поносу, пркосу Цигана, нади која никада не умире. Прича о томе колико нам је љубав према Звезди дала. Прича о људима који на коцку стављају свој посао, школу, не би ли у име свих нас тамо далеко бодрили наш вољени клуб. Преносим вам причу једног од тих пркосних Цигана, који су кренули у авантуру да остваре сан. Сан који је срушен за пар секунди.

„На пут смо кренули у уторак, 28. августа око један сат после подне. Испред Маракане је било три аутобуса на спрат. Кроз Србију смо све време имали полицијску пратњу. На граничном прелазу са Мађарском смо се задржали. Већ тада смо почели да осећамо умор, али екипа у аутобусу је била одлична. Кренула је песма, упознавање. Време је одмицало, за нама су остале Мађарска и Аустрија. У Италији нам се чинило како време спорије пролази. После још много сати проведених у аутобусу, стигли смо у хотел у Бордоу. Мислим да је било око 4 сата ујутру. Сви смо тада већ изгубили појам о времену. Ту смо се мало одморили, ко је могао одспавао је пар сати и у 11 смо напустили хотел. Разишли смо се по граду тражећи ко ће шта да једе. У повратку смо испред хотела затекли велики број полицајаца. Уследила је стандардна процедура, претрес који се баш одужио. Затим су нас отпратили до неког малог трга и рекли нам да се у аутобусе враћамо тек по завршетку утакмице. До утакмице је остало још неколико сати. Требали смо некако да скратимо време. Запутили смо се ка већем тргу где смо се срели са осталим навијачима који су дошли аутомобилима, авионом… Одмах је кренула песма, имали смо и бубањ, све у свему успели смо да направимо одличан провод у сред непознатог града. Нису изостали ни збуњени погледи пролазника. Око пола 7 полиција нас је спровела до стадиона. Улазак на стадион се одужио због неорганизованости редара и обезбеђења, тако да док смо се сместили и окачили заставе остало је десетак минута до почетка утакмице. Првих двадесетак минута смо певали песму коју смо певали на тргу и улици „Звезда ле оле ола“. Атмосфера међу навијачима је била више него добра. Последње секунде првог полувремена, сви скачу, грле се… Звезда је дала гол! На полувремену смо се сви одмарали, а онда смо наставили истим ритмом као у првом. На песму и навијање није утицао ни гол који смо примили после пар минута. Чак ми се чини да смо тада певали још гласније. После другог гола Бордоа сви су били видно разочарани али смо се трудили да одржимо ниво навијања. Када смо изједначили људи нису били свесни шта се десило. Тек што смо почели да се радујемо уследио је пенал, а затим шок, туга, неверица… Кроз главу ми је прошло све од момента када сам кренуо ка Маракани, два дана раније… Да ми је неко рекао да ћемо дати два гола, нисам сигуран да бих му лако поверовао. Исто тако, када смо дали та два гола, мислио сам да је готово, да идемо далље. После су нам пришли играчи. Скандирали смо им „Шампиони!“, а до свлачионице су испраћени песмом „Све што смо желели, све што смо хтели, то су нам дали црвено-бели, младићи борови…“ Остали смо на стадиону још неких сат времена. Владала је скоро потпуна тишина. Ретко ко је имао снаге да било шта каже. Тек у аутобусу смо почели да причамо, спонтано је кренула и песма. На аутобус смо се толико навикли да смо успели без проблема да спавамо, нисмо ни приметили да је прошло још два дана у повратку. Разишли смо се својим кућама, неки у Београд, Нови сад, други у Шабац, Ниш, Будву, Сарајево, Чачак, Ужице… Оставарена су нова пријатељсва, пали су договори за следеће утакмице, штета што је остао горак укус несрећног пораза. Али идемо даље, једно ново искуство, а већ следеће године освојићемо још пар хиљада километара.“

Сведоци смо неизмерне, безусловне љубави према Црвеној звезди. Туга која је оковала наша срца у четвртак је толика да ретко ко може речима да је опише. Бол у грудима не престаје ни када га дели милион верних Делија. Али то је оно што нашу Звезду чини великом. Велике радости и велика туга, данас победа, сутра пораз и тако у круг. Једино сигурно је наша оданост клубу. Већ на следећој утакмици стајаћемо раме уз раме, оставићемо глас између зидова Маракане. Звездина деца никада неће остати сама. Наљуте нас они, натерају да псујемо, да плачемо. Али ваљда је то оно што нас чини тако посебнима. Када следећи пут победе, опет ће бити наши хероји. Били су то и Француској. Али и хероји некада посрну и падну. Само најјачи устају. Докажите да смо најјачи, устаните, нека вас носи хук са трибина, снага и вера оних који су далеко од стадиона али ипак срцем уз вас. Наша љубав није била довољна за победу, али је остала непобедива. Можда ћемо још много пута пасти, заплакати. Једно је сигурно, увек ћемо устати, обрисати сузе и наставити даље. То је оно што нема свако. То имају само најбољи. То имају ШАМПИОНИ!

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?

Повезане вести

22 comments

Sve sto smo zeleli, sve sto smo hteli... сеп 4, 2012 at 23:44

vec vidim delije kako pevaju partizanove pesme ;),to bi stvarno bio presedan u odnosima sa grobarskom bagrom!Nema od toga nista….

Reply
Blade_DS сеп 4, 2012 at 23:09

Смарам се на фејсу, као и обично кад …:“Навијачи Звезде ће доћи на утакмицу Партизан – Нефчи, да подрже Партизан, пошто су пазарци (МУСЛИМАНИ .!.) објавили да долазе да сруше Београд.

ТО СРБИ!“

Reply
nikola сеп 5, 2012 at 00:33

Decko, mi nismo usluzno preduzece pa da iznajmljujemo sebe i nase emocije nekom drugom!

Reply
Blade_DS сеп 5, 2012 at 14:35

Ало момак, ја сам само рекао шта сам прочитао -.-

Reply
ssss сеп 4, 2012 at 22:17

http://jadranskaliga.com/fudbal.html pazite sta bi bilo dobro

Reply
UvekSaTobom сеп 4, 2012 at 22:02

Dosta vise ovih fraza o milion vernih delija,4 miliona zvezdasa itd,itd…Realno zvezdasa je manje-vise 100 000 hiljada i to u najsirem smislu. Onih najvernijih je 40 000 koji se smenjuju,ostali dolaze samo na bitne utakmice. Greh je u istu brojku staviti ovih prvih 30000 i ostalih „milion“. Nemoj pogresno neko da me shvati,ali stalno neke price o tom milionskom zvezdastvu,mozda po strategic marketingu i face-u :)….Pa gde su ti ljudi svih ovih godina…?? To nisu zvezdasi!!! Treba da je sramota svakog zvezdasa koji ne ide na utakmice a zivi u beogradu ili u nekom blizem gradu. Ljude iz unutrasnosti ne racunam i nisam imao nameru njih da napadnem.
Pozdrav!

Reply
nikola сеп 5, 2012 at 00:31

brate ako mislis na 40 000 ljudi koji dodju na stadion, i kazes da se oni smenjuju, onda njih nema 40 000 nego vise. Ako se smenjuju. Ili dolaze uvek isti.

Reply
Ja сеп 4, 2012 at 20:47

Зашто Јована пише у мушком роду? (:

Reply
markoczv сеп 4, 2012 at 20:55

Преносим вам причу једног од тих пркосних Цигана, који су кренули у авантуру да остваре сан. Сан који је срушен за пар секунди.

Reply
... сеп 4, 2012 at 20:40

По наслову се да закључити да љубав гаји претежно дефанзиван стил игре.

Reply
Mija сеп 4, 2012 at 20:25

jedina stvar sto je ovaj Delija zaboravio da prenese, jeste zezanje na pumpama sirom evrope.. ko je bio, zna o cemu pricam :))

Reply
otpisani101 сеп 4, 2012 at 20:09

od velikog kluba-prvaka evrope i sveta , finaliste kupa uefa , osvajaca bezbroj domacih titula ostala nam je samo velika ljubav za crvenu zvezdu…nesposobni ljudi koji vode nas klub i neznaju sta je titula,neznaju sta je liga sampiona i sto je najbitnije neznaju da rade svoj posao…uprava napolje-zvezda je zivot,ostalo su sitnice…

Reply
marko bl сеп 5, 2012 at 03:45

bravo majstore ostala ljubav i slavlje zbog nesretnog poraza kao da se ponovio bari..sta mi slavimo..zvezda je velika a navijaci kada nesto nevalja treba da kritikuju a ne samo navijaju..ispade da danasnji sever sve zadovoljava..nema veze zbog 5 godina beztitule nema veze sto evropa nam je pusti san nema veze sto vise nema asova na terenu nema veze sto nam vesic i vitez vode klub..itd itd..tako nesme da razmislja zvezdin delija..ima da trazi titule i tacka..ko ne moze dovidjenja..

Reply
Alen сеп 4, 2012 at 20:05

Da nije bilo penala jos bi bili u Bordo-u i slavili ludilo je bilo na tribini a pre toga i na trgu place La Victoire!Verujem da tamo jos pricaju o Delijama!!

Reply
Milos сеп 4, 2012 at 20:00

ZVEZDOOO VOLIM TEEEEEEEEEEEEE !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! <333333333

Reply
Zvezdaš сеп 4, 2012 at 19:59

Da se naježiš.. 🙂

Reply
nemanja сеп 4, 2012 at 19:56

u al si ga srocio,svaka ti cast,sav sam se najezio……. :))))

Reply
Ropekss сеп 4, 2012 at 19:47

Kad se setim Marakane, navijanja, bratske ljubavi koju svi delimo jedni sa drugima uvek mi dodje da zaplacem. Sta da kazem to mozemo samo mi i uvek cemo moci, da delimo sve dobro i lose i podrzimo jedni druge. Jovana svaka cast na tekstu nemogu emocije da ne prokljucaju. Pozdrav svoj braci!!!

Reply
Boyan сеп 4, 2012 at 19:46

bez obzira na sve mi smo uvek uz nasu Zvezdu

Reply
Mile сеп 4, 2012 at 19:42

Ja iskreno ne znam kada cu se oporaviti od onog prokletog cetvrtka. Kad je sviran penal za mene je usledio kraj sveta, jos nisam dobro. Samo ako osvojimo titulu ove godine zacelicu malo otvorenu ranu.

Reply
Darko сеп 5, 2012 at 11:02

ja sam se dobro naplakao u cetvrtak veče,i nije me sramota da to kazem, rekao sam “ DaBOGda nam bilo vraceno titulom za ovo „

Reply
Stevan сеп 4, 2012 at 19:31

Jovana bez u pm rasplaka me jbt 🙁

Reply

Leave a Comment