МЦЗ Интервју: Александар Шканата

Једно од највећих имена, можемо слободно рећи, европског пливања и човек са најдужим стажом у СД Црвена звезда, један од најкомпететнијих да нам каже шта је проблем у ПК Црвена звезда и како даље. За вас, за МЦЗ Александар Шканата.

За почетак, оно најбитније. Бројни апели, молбе нису уродиле плодом, сад је још горе. Шта се дешава са нашим пливачким клубом, како је дошло до овакве ситуације?

АШ: “ Проблем је настао због велике кризе, јер клубови нису у могућности да сами себе финансирају. У нашем случају, 5.000 € месечно је превише да плаћамо термине на 25.Мају, то је велики новац за нас. Мислим да је једно од решења да Град, секретаријат за Спорт, који даје 100 термина, плати још 150 сати, да би успели да се некако покријемо и да би клубови имали 4-5 сати дневно да несметано тренирају. Некада је било 600 плаћених сати. То је велики проблем клубова у Београду. Ниједан клуб у Војводини не плаћа термине, само београдски клубови и део из Централне Србије. Београд има највише деце и највеће таленте а најгоре услове. Деца се губе зато што немамо термине, немамо разумевања, школа не жели да их пусти. Ја сам имао идеју да спојимо најталентованију децу из Црвене звезде, партизана, Београда и свих клубова у Београду преко Београдског пливачког савеза, да се одреде стручњаци који би селектовали ту децу и којима би се пружила могућност да тренирају и праве успехе. Да се обезбеди мали комби који би развозио ту децу, као што је у Словенији и Хрватској случај, да не причамо о другим земљама, и гарантујем да би имали 4,5  пливача у Рио де Жанеиру који би конкурисали за највиша места.  Ја већ 15 година заступам ту идеју. “

Ми имамо великих финансијских проблема и алармантно је стање. Да ли смо измирили дугове према СЦ „Милан Гале Мушкатировић“ и да ли наша деца данас могу да крену са тренинзима?

АШ: “ У јако тешкој смо ситуцији. По речима председника клуба новац је скупљен, велику захвалност дугујемо родитељима. 5х недељно, од 8-10 часова че бити тренинзи. То је мало, али шта да радимо.  Надамо се да ћемо моћи на Кошутњаку да добијемо још 3х недељно. Боримо се на све начине. Жеља нам је да преко донатора, потенцијалних спонзора, преко људи добре воље пробамо да обезбедимо и викенд. Пошто суботом и недељом нема школе, та два дана по два сата ујутру и увече би пуно значила. И деца и родитељи су сагласни. Деца су вољна наравно, девет термина недељно им значи пуно. Међутим, то би неко требао да плати. Надам се да ћемо успети то да решимо.“

Каква је ситуација око осталих дуговања?

АШ: “ Има дуговања према тренерима. Морам да апострофирам, поред себе, Тању Кнежевић, Снежану Његован, Тијану Богуновић, Поп Дарију, Паранос Живка моје колеге које раде одличан посао и дају допринос овим добрим резултатима. Ја сам један део дуга ставио на страну, Звезда је мој клуб ја н емогу да узмем од ње сада, могу само да јој дам. Председник спортског друштва господин Шкундрић је обећао помоћ, на коју чекамо.“

2007. године смо се вратили у живот, захваљујући вама. Пет година касније смо у још већем проблему. Шта је проблем?

АШ: “ Јесмо, али видите, Црвена звезда се сама финансира, родитељи немају средстава да плаћају чланарину, ми се само вртимо у круг. Још једном морам да поменем да је неопходна помоћ града Београда око термина. Ја стално причам, али нико не жели да чује. И нисмо само ми у проблему. Тада нам је доста помогао Бранко Ковачевић око термина на Старом Дифу, њему иде велика захвалност. Ја сам преко својих контаката даље тражио помоћ. Деца нам и даље одлазе из клуба. Мислим да би решење могло да буде да сви клубови буду под капом спортског друштва. Као Барселона, на пример. То би нам свима много значило. Када смо поново покретали клуб 2007. године имао сам идеју да све врхунске пливаче, моје бивше ученике, доведем као тренере у Црвену звезду. Да направимо причу. Али, искрено без помоћи спортског друштва нема помоћи. Не можете да пребришете гумицом 36 година рада.“

Колику помоћ има пливачки клуб од спортског друштва?

АШ: “ Чекамо обећану помоћ од господина Шкундрића. Мислим да је решење да сви клубови буду под радном заједницом спортског друштва. Велика је криза, све је теже и теже. Морамо заједно да радимо. Клубови не могу да финансирају сами себе. Можда би и могли када би имали бесплатне термине, а клуб као што је Црвена звезда нема свој базен. У кошарци и фудбалу продајом играча можете да се финансирате, у пливању не можете. Ми радимо поштено, иако је пливање сада аматерски спорт.“

Црвена звезда као клуб у последње време има највише успеха и поред свих проблема, али једина нема свој базен. Ватерполисти и пливачи су принуђени да се сами сналазе.

АШ: “ Управо то. Највећи клуб без базена, а сви остали имају свој базен, то је срамота. За кога ми радимо? Једно од решења би био базен код Прве Београдске Гимназије на Дорћолу, који стоји празан већ двадесет пет година! Уређен, спремљен стоји празан, закључан. Мислим да би морали преко градских структура да се изборимо за тај базен, да га добијемо на коришћење и ми смо трајно решили свој проблем. 25м базен, турско купатило, трим кабинет са потребним реквизитима, опремљен. Све што нам је потребно. То је иначе био Звездин базен пре 40-так година. Поправљен је и кров и изолација, котлови, све али стоји закључан. То је град Београд добио на коришћење од Републике Србије. Послали смо Х апела и писама, ниједан једини одговор. Јурили са папирима. Нема воље. Чудно је да само Звезда нема свој базен. То је велики проблем и срамота.“

Куцали сте на многа врата, тражили помоћ, није било одговора.

АШ: “ Имали смо помоћ од Ивана Тодорова из СД, Бранко Ковачевић је помогао 2007. године, то се не заборавља. Да њега није било не би добили термине на Старом Дифу. Било је људи који су веровали у наш рад. Нажалост покојни, господин Ненад Кешељ, отац нашег Марка Кешеља, је 1995. године дао пливачком клубу 140.000 марака и то никад нећу заборавити. Ми смо били пријатељи више од 30 година. Он је био једна велика легенда града Београда. Велики човек. Данас нема таквих. И Марко је помогао неким мојим пливачима. После две године смо од два пливача, дошли до 202. То није преко ноћи и случајно. Плус први пут смо други били на Београдској лиги. Можемо да будемо најбољи клуб у земљи. Али, ми можемо само да сањамо 6 сати бесплатних дневних термина које има Војводина на безену на Клиси. Ми имамо четири стазе, јер осам не можемо да платимо. Две стазе су за врхунско пливање, две за школу пливања. То је јако мало. И имали смо резултате.“

Када смо већ код резултата, Бања Лука, Крушевац, Београдски митинг, Београдска лига.. све медаље и успеси.

АШ: “ Да, ту бих пре свега издвојио Уроша Ђоковића, Нађу Величковић, Анђелу Величковић, њиховог брата Димитрија, Марину Матић, Бабић Душана, Радуловићку малу која је 2002. годиште и била је убедљиво најбоља на Београдској лиги, напредовала 45 секунди на 400м краул. Била је близу државног рекорда на 50м делфин, а тек је улазно годиште, пионир. Имамо око 15 врхунских пливача и талената за које треба разумевања, пре свега спортског друштва, па и града. Морамо да одредимо који су нам циљеви, то је јако битно. Не може нико да ме убеди да град од два милиона људи не може да има пливача на свакој Олимпијади, не може. “

Ви сте човек са најдужим стажом у СД Црвена звезда. Од 1976. године сте у клубу, пуних 36 година. Нисте радили само у пливачком клубу, већ и са кошаркашким у време успеха и рукометним. Власник сте 500 рекорда. Имате добру понуду из Дубровника, од Југа. Каква је ситуација?

АШ: “ Тако је, од 1976. године сам у Звезди, 505 личних рекорда. Звезда је мој клуб, није то само посао. Имам конкретну понуду од Југа из Дубровника. Знају за моју ранију каријеру, за резултате. Пришли су ми на митингу у Бања Луци и распитивали се о сарадњи. Урош Ђоковић је скинуо државни рекорд на 400м краул који је стајао 28 година и био проглашен најбољим пливачем. Остали наши пливачи су освојили 18 медаља и остварили смо веома запажен резултат.  Учествовали су и пливачи са недавно завршене Олимпијаде. Дакле, тада су ми понудили сарадњу, то је процес и конкурс који траје, а 12. септембра ће се знати шта ће бити. Једном ногом можда и јесам тамо, али није лако. Ја сам емотивно везан за Црвену звезду и не би волео да мора да дође до одласка. Планирао сам овде да завршим каријеру, у мом клубу. 50-50 је увек, знаћемо 12.септембра коначно.“

Радили сте и са КК за време последње титуле, са РК такође.

АШ: “ Јесам, тада је председник клуба био господин Воја Стојаковић. КК је функционисао беспрекорно, кад вам кажем. Узели смо титулу. Спремао сам и радио сам са Марком Кешељем, Владом Радмановићем, Вујанићем, Алексићем.. са Ненадом Перуничићем и Бутулијом, такође спремао сам их када су били трећи на свету.“

Прошле сезоне смо били међу најуспешнијим клубовима. Шта ове сезоне? Шта ако ви одете, шта ако останете?

АШ: „ Понављам, емотивно сам везан за Црвену звезду. Сви заједно морамо да се боримо да имамо што боље услове, што више термина. да наставимо истим трендом и темпом рада. Ја радим као да ћу остати, јер то и желим, али верујте ми, да не зависи то од мене. Руководство и клуб морају да се труде. Одлазе нам деца, наши производи. За врхунски спорт је потребно много рада. Морамо да нађемо решење за свој базен, поменуо сам решење. Ако се деси да одем, треба наставити са тим радом. Покушаћемо онда у том случају да направимо сарадњу Југ – Црвена звезда, Дубровник – Београд, да наша деца дођу доле, они овде, да побољшамо услове.“

Урош Ђоковић најталентованији пливач на овим просторима је напустио клуб. Је л’ има наде за повратак?

АШ: “ Урош и Нађа су наши готови производи, наша деца. А неко их због немара узме тек тако. Није лако родитељима. Прелазни рок још траје, још неких двадесет дана, руководство мора да позове родитеље да реше неспоразум. Сада је тренутно у „11. априлу“, борићемо се за њега. Он је благо наше. Штета за такав таленат. Треба да се боримо за свако дете. Он је један од најозбиљнијих кандидата за ОИ 2016 у Риу де Жанеиру гарантујем. Молили смо за помоћ нико није хтео да чује. Оборио је пет рекорда у овој години. Он је 2001. годиште и најбољи је пливач за 2000. и 2001. не само у Србији, него и на Балкану и шире.“

Један Чавић за десет година је мало.

АШ: “ Немамо услове, олако губимо децу. Данас и најсиромашније земље улажу у пливање. Да ли сте видели да су пуни базени били на Олимпијади, ниједног слободног места. Цео свет плива, 25 милиона професионалних пливача има. Кинескиња која је сада првак света је у 9 години била првак целе Кине, у 11 години је била у националном кампу. Имао сам прилике да се упознам са њиховим радом, они пливају од 18 до 20км дневно! Имају комби који превозе децу. Ми смо имали врхунске пливаче. Деца нам одлазе за Амрику и тамо због школе, колеџа упадају у машину и не могу да прате ритам. Не водимо рачуна. У другим земљама воде рачуна од исхране до свега. Румунија је тренутно лидер на Балкану. Ми нисмо опремљени, а имамо изузетне таленте који су и моторични и пловни, добру технику имају, али немају услове.“

Да ли је могуће да данас ни у Београду, ни у једном другом граду у Србији нема бутик пливачке опреме?

АШ: “ Пераје, дисаљке и неки реквизити су нешто што углавном можете наћи у еликим тржним центрима. А опрема попут баде мантила, тренерке, јакни за пливаче нема. То неко мора да се посвети томе и да се понуди, да се направи сарадња. Нико данас не жели да издвоји новац за то и да направи бутик за прекопотребну опрему.“

За крај, пуно среће, здравља, све најбоље. Порука за навијаче.

АШ: “ Звезда је највећа. Надам се да ћемо успети да добијемо базен, па би и навијачи помогли даље. Ми имамо најбоље навијаче. Надам се да ће и када се буде „Маракана“ реконструисала и када буду градили објекти и хотели поред, да ће неко помислити да нам је потребан и базен. И ту поред наше куће. Молим све љубитеље и навијаче Црвене звезде, то је велика армија од 3,4 милиона људи да нам помогну. Заједно смо јачи, а пливачком клубу је заиста потребна велика помоћ. “

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?