Navijači Crvene zvezde
Поглед на Север

Била је то ратна, деведесет и нека. Као и сва друга деца, трчали смо за лоптом на пољани код Великог парка. У свом веровању да када рат буде готов,неће више бити ни Дневника 2, једно вече сам претурао по видео касетама, које је мој тата,уредно слагао, и обележавао. Дошла је на ред и она. Касета са натписом Црвена звезда – Бајерн(КЕШ). Тако је писало. Тада сам је први пут угледао.

Био је то природан процес. Као када угледаш девојку која ти се допадне, и осетиш потребу да приђеш, нешто кажеш, ослободиш се енергије у себи, и даш јој до знања….За мене из Шапца, са осам година, тих година Маракана је била једнако недостижна, као Токио, Бари, и сви остали градови, за које сам тада први пут чуо. Изнова сам премотавао тренутак….’’Југовић, Југовић до Панчева, Југовић……Просинечки је ту, Просинечки….’’ Остало је историја.

Санкције су скинуте, а ја је нисам заборавио. Патио сам кад изгуби, шепурио се кад победи, али сам увек био уз њу. Неке слике данас враћам, и толико година касније ми је јасно, зашто све ово данас зовемо Дух Звездаштва и Општа мобилизација. Тако су се природно наметнули. За мене као десетогодишњака, није било чудно што мој комшија жури да купи празну видео касету да сними дерби. Општа пометња се није видела, али се осетила. Како другачије објаснити празне улице лепог пролећног дана….

Нисмо сви ни хватали све канале или нам Џаја није дао пренос, па сам ја многе Звездине утакмице провео на седишту аутомобила за возача, хватајући радио Београд и замишљајући, како све то изгледа тамо, како коментатор са радија, који веома брзо прича, описује. Кад Звезда погодак да, по повицима и овацијама из комшилука схватите да је и тада, кад је било јако тешко живети, све било црвено и бело. И због тога данас певамо да нас нису сломиле тешке године, и да нас има све више и више, због тебе.

Навијачи Црвене звезде

Године су прошле, а Београд ми се приближио, заволео сам га, постао део њега. Остаће незаборавна слика два студента прве године београдског универзитета. Мој другар и ја двоумили смо се, да ли да идемо. Шетајући кроз Кнез Михаилову, и нама, новима у Београду, било је јасно. Никада нећу заборавити када смо се као по команди погледали, у исто време и рекли: ’’Ма идемо, бре’’. Е тада сам први пут дао задње паре из џепа, и за мене и за другара. Дао сам за Црвену звезду. Трчали смо до изнајмљеног стана на Дорћолу, па ухватили трамвај два до Славије, а одатле, пешака. Слили се у црвено-белу реку, која је извирала још из Кнез Михаилове, и тако ме је Звезда позвала к себи. Слика два студента који не верујући сами себи у то што су одлучили, одлазе да гледају Звезда – Одензе, и бацају последњи поглед на главну београдску улицу и виде да је у њој свако ко је прошао, имао Звездино обележје, да је свако ишао на исто место. И старо и младо. За мене антологијска слика, коју на жалост не могу да поделим са Вама, али слика која ме је одвела на стадион, тог дана, и свих осталих дана, који ће тек доћи.

Много смо претурили преко главе од тада, ви и ја. Много тога се променило. А свака промена је остављала своје трагове, ожиљке. Ствари се одвијају јако брзо. Понекад заборавимо да застанемо, да сагледамо сами себе. Да видимо, одакле смо пошли и где смо дошли. Застанимо баш данас, и погледајмо. Застаните у суботу, у нашој другој кући и погледајте лево од себе. Затим погледајте десно од себе. То су наша браћа. То смо ми, у црвено-белом. Време нас није променило, није нас сломило .

Од реакције до мобилизације,имали смо и своје успоне и падове, али смо увек били ту, на истом месту, где ће се у суботу скупити сви они који те воле, потомци и наследници оних који су те генерацијама стварали, градили, и били поносни на тебе и у добру и у злу. Од реакције до мобилизације, остали смо исти. Остали смо верни. Срећан рођендан, Звездо црвена.

16
Коментари

avatar
12 Comment threads
4 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
15 Comment authors
MihailovucoDusan81dzekiPol Gaskojn Recent comment authors
  Subscribe  
најновијим најстаријим највише гласова
Обавести ме о
Mihailo
Гост
Mihailo

mislim da treba da se zavrsi ova vlast zvezde i partizana jer nisu sposobni da igraju

vuco
Гост
vuco

Opet lose,sporo,bezidejno,procitano i mislim da je vreme za novog trenera i borha da krene kuci.

dzeki
Гост
dzeki

da li zna neko koliko ce biti navijaca na danasnjoj utakmici

Dusan81
Члан
Dusan81

25821 gledaoc

Pol Gaskojn
Гост
Pol Gaskojn

Citao pre godinu dana,citam veceras opet!Pa da nam ova godina bude uspesnija!Moj tim je prvak bio I opet ce biti on,a ja zelim,samo jedno,da Zvezda bude sampion!Krecemo!

Nikola Studen
Гост
Nikola Studen

Ja pripadam malo starijoj generaciji koja je ljubav prema Zvezdi osetila jos od generacije Duleta i Pizona i mozda sam jedan od retkih koji je 91 napustio srednju skolu i pao godinu jer ga je razredna ucenila da ako bude isao u Bari nema potrebe da se vraca vec da odmah uzme ispisnicu, sto sam ja Bogu hvala i uradio. I nisam se ni sekundu pokajao zbog toga. Sada bi za jos jedan takav uspeh dao pet a ne jednu godinu zivota jer Zvezda je moja prva i najveca ljubav. Glave gore momci, pred nama je jos puno velikih izazova.

rille83
Гост
rille83

Nemoj neko da mi zameri ali kada pomislim na Beograd mislim na Zvezdu tj i ja volim Beograd samo zbog Zvezde. Nisam jedan od onih koji nikada ne bi ziveo u toj „dzungli“ naravno da bi ali ono kada pomislim da bi jednog dana ziveo u bg nesto cemu bi se najvise radovao to je ZVEZDA! Bio bih joj tako blizu,svaki dan bi je obilazio,mislim da bi svaki slobodan dan i jutarnju kaficu bio u red kafeu.

van basten
Гост
van basten

mislim da znam zasto jos ne pises knjigu koju treba da napises.zato sto cekas najspektakularnije osvajanje titule u istoriji crvene zvezde, da to ovekovecis kroz pero.spremi se,mozda je to bas ove godine.