Moja Crvena Zvezda
Звездине легендеФудбал

Срећан рођендан, Геније!

Genije!
Dejan Savićević
Dejan Savićević

 На данашњи дан, 15. септембра 1966. године, рођена је икона фудбала, засијала је звезда, наш некадашњи првотимац и југословенски репрезентативац, легенда црногорског фудбала, љубимац Севера, “Маракане”, један од најбољих играча у историји фудбала и чланова наше златне генерације која је 1991. године тријумфовала у Купу европских шампиона у Барију и освојила титулу клупског првака света у Токију., Дејан Савићевић. Те године Дејо је са Дарком Панчевом добио „Сребрну лопту“ као други најбољи играч Старог континента, а звезде су засијале.

На „Маракану“ је стигао у лето 1988. године и до 1992. одиграо је 118 званичних утакмица у којима је 41 пут био стрелац. Освојио је и три узастопне титуле првака Југославије (1990, 1991, 1992) и један трофеј Купа (1990).

Каријеру је наставио у Милану, с којим је освојио још једну „сребрну амфору“ Купа шампиона, потом се на кратко вратио у Црвену звезду, да би потом каријеру завршио у бечком Рапиду.

За репрезентацију Југославије одиграо је 56 утакмица и постигао 22 поготка. Учествовао је на два Светска првенства – 1990. у Италији и 1998. у Француској.

Био је члан селекторске комисије у квалификацијама за СП 2002. у Јапану и Јужној Кореји, а потом је „плаве“ самостално водио у квалификацијама за Европски шампионат 2004. у Португалу, да би поднео оставку после пораза од Азербејџана.

Кад он игра, то је лом
На терену прави слалом
Дели лопте за цео тим
Публика је луда за њим...“

Од 2001. године је председник Фудбалског савеза Црне Горе.

u dresu Milana
u dresu Milana

Од тренутка кад је невероватним дриблинзима и головима у дресу титоградске Будућности скренуо пажњу наше фудбалске јавности на себе, па до дана данашњих кад суверено држи све конце црногорског фудбала у својим рукама,

Дејан Савићевић је био и остао јединствена, непоновљива звезда на фудбалском небу над Балканом. Милан Живадиновић се и данас хвали да је Дејо његово играчко откровење, Љуп ко Петровић с осмехом може сатима да прича како му је прилазио не би ли га орасположио, Иван Осим и Фабио Капело сигурно се сећају како су с њим ратовали, али без икаквог потцењивања бићемо најближи истини ако кажемо да ће сви наведени, па и други стручњаци пре памтити да су у тиму имали једног Савићевића него што ће се Дејо осврнути на  њихове савете, тренинге и заповеди.

Јер реч је о бисеру који се рађа и налази – а не ствара, једном у сто година! Реч је о играчу са невероватним осећајем за лопту која би била „љубљена“ и кад би по њој опаучио. Без обзира да ли је уштопује, прими, дода, центрира, дрибла, с њом се ушета у гол или је однесе у свлачионицу, на терену, трибина ма или крај малог екрана свакоме се чини као да је то нешто најлакше на свету.

Поред свега тога Дејо се још по три ствари разликовао од осталих талентованих и несумњиво великих играча:

Што га свему томе што је знао нико није научио. Што је чим прими лопту без калкулација ишао право у противнички гол. И, што би му лице после сваког успешног, али и неуспешног паса, после сваког гола али и промашаја, обасјао осмех. Широк, неискварен, дечачки. Дејо Савићевић се од почетка до краја каријере на терену најпре забављао, као дете са својим змајем, па тек онда сећао које су то тактичке замисли договорене пре утакмице. Оно што су му богови лопте лаким додиром пренели по рођењу било је важније од свега.

Дејо, Дејооооо
Дејо, мајсторе, па ти си Бог…“

Лето 1988. године. Први дан прелазног рока. У просторијама Фудбалског савеза Београда два младића стоје један поред другог. Смеше се, позирају. Истовремено потписују уговоре са Црвеном звездом. Један стиже из Скопља, као најмлађи први стрелац лиге. Зове се Дарко Панчев. Други из Титограда. Име му је Дејан Савићевић. Тандем снова! Трчаће (неки кажу у шали, шетаће) тереном „Маракане“ углавном тамо испред или у противничком шеснаестерцу. Заједно ће представљати тандем који ће у годинама које су уследиле покорити Европу. А, оно што им је у том тренутку такође заједничко је – да су обојица били „већ виђени“ у Партизану. Панчев је, причало се, потписао и предуговор, чак у Лондону. Деја су крили, и од Хајдукових, и од Партизанових људи. Моћних, свемоћних!

Robi i Dejo
Robi i Dejo

Да ли због тога што је црно-бели дрес претпоставио Звездиним, никад није доказано, али Савићевић је одмах морао у војску. На његову (и Звездину) срећу  није ишао у пешадију већ је могао да тренира у Спортској чети ЈНА, а уз дозволу војних власти играо је и неке европске утакмице. Наговестио је свој таленат против Дандалка, а онда је уз Драгана Пиксија Стојковића стао на први браник одбране од будуће европске империје – Берлусконијевог Милана. У те три чувене утакмице са „росонерима“ учинио је да Ариго Саки изгуби још мало косе, а „тата Силвио“ упише његово име у своју бележницу. На Дејину жалост, гол који је постигао у другом сусрету није био довољан да Звезда прође Милан, јер су Италијани поред Гулита, Ван Бастена и Рајкарда на својој страни имали и срећу и маглу.

Уследиле су године Звездине владавине у Југославији и склапање шампионског мозаика за Европу. Одласком Стојковића у Олимпик, Савићевићу је поверена „десетка“ и главна улога у тиму „ванземаљаца“. Природно, ипак, није централни везни, у кругу на средини чешће је “велики Жути”, Роби Просинечки. Дејо тик до њега, полудесно, где његова чаробна „левица“ помера границе могућег. Сезона из снова. Голови, асистенције, дриблинзи и врхунац на Олимпијском стадиону у срцу Баварске.

Povratak Genija
Ikona

– „Победићемо Бајерн у Минхену“ – изјављује директор Звезде Драган Џајић одмах после жреба, а цела фудбалска Европа се крсти у чуду.  И левом и десном.

Али, чудо је Савићевић. Онај његов бег од центра до Аумана, онај његов гол тада троструком прваку Европе, сваки Звездаш још сања широм отворених очију.

Па онда Бари, пенали, славље, Звезда најсјајнија међу звездама. Неколико месеци касније – „Олд Трафорд“. Финале Суперкупа Европе са Манчестером.

Трофеј остаје у рукама Алекса Фергусона, али комплетна одбрана „ђавола“ данима касније одлази код физиотерапеута пошто им је Савићевић „изломио кичму“.

Токио. Једна бравура „а ла Савићевић“, једна права дијагонала у правом тренутку и Југовић начиње Коло-коло. Остатак утакмице и гажење Чилеанаца

Дејо гледа с трибина јер није отрпео ударац, неправду, јер је вратио чилеанском фудбалеру мило за драго.
Али, и то је Дејо…

Звезда, Милан и плави тим

Побеђују када су с њим…“

А да му се некад није играло, и није. Знао је да дође први на тренинг и закасни зато што му се није силазило са стола за масажу. Знао је да преспава пет-шест утакмица и навуче гнев навијача, а одмах затим, једним дриблингом, једним потезом поново је купи у седмој. Знао је да доведе до очаја новинаре, тренере, функционере, само би слегао раменима и прошао. Знао је и да натера целу „Маракану“ да му звижди у 5. минуту финала Купа кад је тражио замену јер га је заболео примицач. „Боли, пецка, затеже…“ научили су да изговарају и Италијани, баш као и ми – са нексривеним симпатијама и невероватним поносом што имају Деја.

И кад је отишао да левом копачком покори „чизму“, кад је кренуо да ломи и гвоздену вољу „Императора“ Капела, Дејо се није променио ни за длаку. Исти онај, лењи, чудесни, магични, непревазиђени Црногорац натерао је комплетну поставу Милана да га моли да игра једно финале, али и читаву планету (осим, наравно, Зубизарете) да му се диви после оног фамозног поготка лоб ударцем у другом, његовом атинском финалу Купа шампиона, кад је Милан декласирао Барселону са 4:0.

Genije!
Genije!

Скочио је тада и сваки навијач Звезде, али и сваки његов дотадашњи противник коначно признавши да је Дејо заиста – Геније.

Дејане Савићевићу, хвала ти за оне невероватне потезе, дриблинге и голове.

Хвала за време које си провео на „Маракани“. Хвала ти што си наш. Да ли си могао и више? Сигурно. Али то онда не би био ти…

Срећан рођендан Иконо, шеста Звездина звездо, Геније! Срећан рођендан, ДЕЈО!

 

Напомена: Делови текста преузети са официјелног сајта фудбалског клуба.

Вест можете коментарисати и на нашем форуму овде.

Какво је Ваше мишљење о овој теми?

Повезане вести

20 comments

marko сеп 16, 2013 at 00:31

eeeeeeeee genije genije pogledaj ko nam danas igra i ko nosi kapitensku traku..dejo majstore imao sam cast da te gledam i navijam..zalim ove klince sto misle da je milijas igrac kasalica itd itd..al volim ih jer su zvezdasi..sretno..

Reply
Guerrini Champion сеп 15, 2013 at 18:11

Da se ispravi nepravda prema ovom coveku…on je sesta Zvezdina zvezda,a ne po pola sa Lukicem i ostalima…

Reply
INĐIJA сеп 15, 2013 at 23:14

Sesta Zvezdina zvezda nikako ne moze da bude ‘crnogorac’. Ta nacija ne postoji, odnosno postoji, ali od 2006… Kao i bosnjaci od 1992… To i surovanje sa karadzicem su mu 2 stvari zbog kojih on meni nikad ne bi bio sesta zvezda.

Reply
INĐIJA сеп 15, 2013 at 23:15

I nemojte molim vas kao papagaji da se ponasate, kako sta cujete kod Andjusa tako odma dodjete ovde i predlazete…

Reply
milos сеп 15, 2013 at 17:38

Uvek bio i bice najbolji, cinilo se da sve radi sa pola gasa, tata nad tatama. Zao mi je sto nisam uzivo gledao Sekularca, ali zato mi je puno srce sto sam Deju redovno gloedao. Bezao sam i iz skole ne bi li gledao pregled italijanske lige da vidim sta im je radio. Takvih igraca vise nema i siguran sam da ih nece ni biti.
Dejo majstore ti si Bog i Genije!

Reply
Denis сеп 15, 2013 at 15:55

Najbolji igrac Crne gore svih vremena, igrac zlatne generacije Crvene zvezde, jedan od najboljih igraca Milana u poslednje dve decenije, veliki Dejan Savicevic. Srecan rodjendan i sve najbolje, uz to srecan rodjendan i Marku Pantelicu, bivsem kapitenu Zvezde i sadasnjem igracu Darki Lazovicu i da se sto pre vrati na teren

Reply
Teks Viler сеп 15, 2013 at 15:53

Kada su Genije i Kobra Pancev potpisali za nas klub,tadasnji trener Partizana Fahrudin Jusufi je smelo izjavio da ce,sa njima dvojicom,Zvezda postati prvak Evrope.Hvala mu na hrabrosti i korektnosti.Da,takvo je vreme bilo.

Reply
sof сеп 15, 2013 at 15:32

Дејо је наша шеста Звездина звезда, та неправда мора бити исправљена. Иначе кад се већ прича о приватизацији
http://www.politika.rs/rubrike/Sport/sportske-price/Zvezda-opkoljena-imanjima-Miskovica-Janjusevica-i-Antelja.sr.html

Reply
INĐIJA сеп 15, 2013 at 23:18

Andjuse, sidji sa racunara – red je na Jovanovica.

Reply
milos 90 сеп 16, 2012 at 10:27

SRecan rodjendan MAJSTORE!!!

Reply
van basten сеп 15, 2012 at 23:43

da je genije na terenu to svi znamo ali je genije ispao kada je u sred zagreba isprozivao onog purgera provokatora i posle socnih psovki upucenih istom mirno nastavio pricu citiram:“prema tome sta sam ono hteo da vam kazem.GENIJE

Reply
DS сеп 15, 2012 at 20:47

6. Zvezdina Zvezdo

Dejo majstore pa ti si BOG!

Reply
vladimirrbgd сеп 15, 2012 at 19:50 Reply
vladimirrbgd сеп 15, 2012 at 19:49

dejo majstore pa ti si Bog… deejooo,deejooo.. dejoo majstore pa ti si Bog…

Reply
Jovan Milosavljevic сеп 15, 2012 at 19:31

Dejo genije srecan rodjendan.

Reply
veliki pravi zvezdas сеп 15, 2012 at 18:57

sve cestitke jednoj od Zvezdinih legendi Savicevicu Deju

Reply
MILAN KG сеп 15, 2012 at 18:56

ti si 6 zvezdina zvezda genije!!!!!!!! nadam se da ce biti ispravljena nepravda i da ce ti dodeliti mesto koje ti pripada a to je sesta zvezdina zvezda.

Reply
Siki сеп 15, 2012 at 17:41

bravo kralju

Reply
kobr90 сеп 15, 2012 at 17:07

genije,pantela lazovic i elton braun srecan rod!!!!!!!!!!!!!!!!

Reply
Darn сеп 15, 2013 at 17:45

Elton Braun… E kralj si… 😀

Reply

Leave a Comment