„Lomio si kičme svima, slomićes i njima“ i preko 20.000 ljudi skandira „Dragan Džajić, Dragan Džajić, Dragan Džajić„! Nekoliko sekundi kasnije i naš Robi izlazi iz tunela, prvi sudijski zvižduk i krenulo je. Posle 3 meseca čekanja, osećaj pobeđivanja ponovo je zavladao. Smederevci su imali tu čast da budu akteri ovog spektakla.
Krenuli smo oprezno, reklo bi se. U prvih desetak minuta igralo se na sredini terena, a zatim su Smederevci „zapretili“. Stamenkovic nije morao da reaguje, lopta je otisla pored leve stative. Pokušali su fudbaleri Smedereva jos jednom da nas ugroze, ali su imali indetičan uspeh kao i posle prvog pokušaja. Ali onda su maske pale i bilo je jasno šta će gosti raditi na „Marakani“. Kao i svaki naš protivnik, parkiraće boing i autobus ispred gola, navodno prepustiti nam inicijativu i loptu i čekati svoju šansu iz nekih kontranapada. S`tim sto nama niko ne mora da prepusti loptu, ako je situacija kao što je sinoć bila. 83% posed lopte naših igrača dovoljno govori i o našem protivniku i o tome čemu teži Robi. A ako hoće da nas ugroze njihovim kontranapadima onda izgleda da u pripremi meča ili uopšte u gledanju našeg tima, nisu videli da za nas igraju Adi i Ćosic. Uskoro će biti urađen novi „peč/patch“ za popularni Football Manager 2011, pa neka pogledaju tamo. Smešno mi je bilo kada je „trener“ Smedereva na konferenciji posle utakmice izjavio “ da je on znao šta hoće Crvena Zvezda i da su namerno prepustili inicijativu„, kao i da zna ideju Robija Prosinečkog. Smešno, zar ne?
Mi smo istina, do pred kraj poluvremena vise tražili sebe, našu igru nego napadali. Par puta nejasne kombinacije na sredini i vraćanje lopte unazad u nedostatku boljih rešenja, par puta fantastična dodavanja i akcije, odlična proigravanja Kaluđerovica ili Borhe pasovima u prazan prostor, onda se traži Paja Ninkov na boku, pa Paja Ninkov traži loptu visoko podignutom rukom… Raznovrsno, bez bunarenja. Još uvek ne kako bi svi želeli, ali da je Robi dobio igrače koje je tražio i želeo, sada se jasno vidi i zašto, bilo bi verovatno drugačije. Ipak, da nije bilo „man in yellow“ u prvom poluvremenu rezultat bi bio drugačiji sigurno. Najmanje u dve od nekoliko situacija gde su Kadu i Evandro pasovima u prazan prostor stvarali šanse Kaluđeroviću, Borhi i Koromanu nije bio ofsajd. Poništen nam je i gol. Izgleda da je i on kao i trener Smedereva „pratio naše igre na pripremama„. Moram da napomenem, ono što smo svi već videli, da je osim „ofsajda“ dosuđivao neke sitne faulove Smederevu, a neke očigledno vidljive nad nama nije. Nastavio je istu priču i u drugom delu.
Pokušaji Koromana sa nekih dvadesetak metara i Borhe koji su završili preko prečke bili su uvod u prvu našu pravu priliku na utakmici u `45 minutu preko Kaluđerovica. Dobar potez Borhe koji je spustio glavom loptu Andriji, koji se sam izborio za šut, mekano ali dovoljno za korner. Koroman izvodi korner, kratko dodaje do Ninkova koji ulazi u kazneni prostor a kapiten Smedereva i vise nego očigledno pravi faul – penal. Kadu izvodi i 1:0. Oduševljenje i olakšanje pre svega na tribinama, jer ako su se gosti branili u prvom delu ovako, znamo šta nas čeka u nastavku. Odmah zatim – poluvreme.
A na poluvremenu je krenuo da se priprema spektakl. Koreografija se sprema, mi čekamo. Verujem da će se klip i video „žurke sa Severa“ prenositi sa kolena na koleno. Jer stvarno ono je trebalo doživeti. -5 stepeni je preraslo u plus. Jedino je šteta što još jedan gol u tom trenutku nije „začinio“ naše rođendansko slavlje.
Drugo poluvreme počinje ofanzivnije i rastrčanije sa naše strane. Mislili smo da je od zime, pa da se što pre ugreju, ali nije bilo tako. Ninkov-Borha sa desne i Reljić-Koroman sa leve a Kaluđerovic u sredini, tako je to izgledalo u par navrata. Lepo zamišljene akcije koje nisu urodile plodom nam daju podstrek da kada se naši momci bolje uigraju, da će se videti ono čemu težimo. Kaluđerovic je u dva navrata, prvo Borhi zatim i Reljiću sjajno davao povratne lopte. U prvom navratu za „dlaku“ prebrzo, u drugom su zamenili uloge pa se Reljić zbunio i nije snašao u ulozi egzekutora.
66. minut i kreće – Dobrodošli u diskoteku. Vatromet i pesma da proslavimo dan koji svet pamti. Žurka je počela, a sudija je morao na kratko da prekine meč da bi i on uživao u spektaklu. Dokazali smo šta Zvezda ima što drugi nemaju. Dim od vatrometa i baklji, čuje se pesma, peva,đuska i skače ceo stadion a vidi se samo natpis „Nek se Marakani vrate slavni dani!“. Diskoteka na „Mari“ i osećanje koje možete osetiti samo na stadionu i kao navijacč Crvene Zvezde. Neka oni i dalje pričaju o nekakvom „paklu Pionira i Arene“. U našem grotlu „Neosvojive Tvrđave“ nema mesta paklu, on je odavno prevaziđen. I pre nego što su „neki to napravili“ u zatvorenom prostoru i što su ostali izveštavali o tome kao o podvigu. Sad razumem i zašto. Podvig je da neko izveštava o tome, pored onoga sto mi doživljavamo svake nedelje. Jednostavno moraju nečemu da se raduju, ipak su ti što prave „pakao po Areni i Pioniru“ i ne znam još sve gde, bučniji od nas. O kreativnosti, bolje da ne pričam. Ja imam jedan predlog za sve njih. Napravićemo igricu u kojoj će biti cilj biti bolji od navijača Crvene Zvezde. Tada će svi oni biti u prilici da uživaju, možda dobiju inspiraciju za neki novi izveštaj iz tog pakla, ali kada ugase igricu shvatiće njihovu surovu realnost – „MI SMO CIGANI, NAJJAČI SMO NAJJAČI„. Tih desetak minuta su obeležili ne samo utakmicu, već celu polusezonu. Novi zadatak kako se navija i voli klub. Novi level za one sto hoće da nas prate. Poruka i pitanje za njih – „Zamislite sta ćemo da napravimo kada uzmemo titulu?„. To be continued…
Verujem da u nastavku nije bilo lako nikom ne samo igračima. Napadali smo, imali loptu u posedu, nismo žurili, pravili akcije. Najbolja šansa na utakmici je bila pred kraj. Imali smo veliku šansu da dupliramo prednost, Borha je sjajno izdržao svaki napad igrača Smedereva, zadržao loptu, ona je došla do Darka Lazovića koji je fenomenalno uposlio Ninkova, a Ninkov bio presebičan i umesto da asistira Borhi, koji je bio sasvim sam par koraka pored i postignemo siguran gol, on je sutirao loše i promašio idealnu priliku.
Najbizarniji trenutak i pokazatelj sta je ustvari radio sudija na utkamici je kada je pustio igru da se nastavi posle očiglednog faula nad Reljićem, Kadu je zatim uklizao oštrije i izbacio loptu u aut. Pokazao mu je prvo crveni karton gde se ceo stadion uhvatio za glavu, da bi vrlo brzo izvadio i žuti i pokazao Kaduu. Nije bilo jasno nikome osim sudiji. Iz nekog Marfijevog razloga je samo njemu bilo jasno.
Kada je odsviran kraj, krenula je naša „svuda grmi okolo,naša pesma ponovo…“. Sačekali smo svi našeg Robija da završi sa intervjuom i da ga pozdravimo. „Tanana nana nana Robert Prosinečki, Robert Prosinečki, Robert Prosinečki“ čuće se još na „Marakani“. Na naše ogromno zadovoljstvo.
Opšti utisak je da smo pokazali mnogo više nego u prethodnoj polusezoni i drugom delu prošle sezone,dakle za celu godinu. Nismo blistali, ali polako ispunjavamo sve što Robi traži i mislim da je to najbitnije. Adi i Ćosa fenomenalni. Mislim da dugo nismo imali toliko perspektivan i sjajan tandem. Verujem da će iz meča u meč biti sigurniji, što znači da ćemo i mi biti sigurniji. Borhić će biti pravo pojačanje. Ima i dribling, nekad i preteruje u tome, jak je, puno se trudi, ume i da proigra, ima ga na svim delovima protivničke polovine, iako ne igra na svojoj poziciji. Malo je nezgrapan, ali samo mu golovi fale. Nije nama ni hladno, niti smo gladni i žedni kad naša Zvezda igra kako treba. Zvezda je naš kiseonik. Na -5 pobeda za -5, idemo dalje.
Sledi Inđija u sredu. Zato SVI NA MARAKANU!
20 comments